Zdravko Rajić, generalni direktor preduzeća „Ukras“ Veliki Popović

U poslu treba da budete uporni i pošteni

01.09.2016. Miloš Obradović 0
Zdravko Rajić, generalni direktor preduzeća „Ukras“ Veliki Popović Zdravko Rajić, generalni direktor preduzeća „Ukras“ Veliki Popović

Sve što sam u uradio, uradio sam sa svojim parama. Od prvog dana, kada ništa nisam imao, tako sam postavio firmu. Ako naplatim posao, to nije moj novac. Moj je novac ono šta ostane kad isplatim materijal, obaveze državi i kad isplatim plate radnicima, struju... Ako nešto ostane - to je moje

„Imati privatno preduzeće znači da se svakog dana morate suočavati sa problemima. Poenta je u tome da problem odmah rešiš, da se ništa ne ostavlja za kasnije", kaže Zdravko Rajić završavajući razgovor povišenim tonom sa električarem oko neke mašine koja malo-malo pa se  kvari, dok kamioni čekaju na utovar. 

Ovo preduzeće sa 48 zaposlenih najveći je proizvođač lajsni za podove i ramova za slike na teritoriji bivše Jugoslavije, a ne nalazi se ni u Beogradu, ni u Novom Sadu, ni pored auto-puta, već u selu Veliki Popović kod Despotovca, nedaleko od porodične kuće. Tu je u podrumu Zdravko Rajić pre 46 godina otvorio stolarsku radionicu. Od podruma, gde su radili on i supruga, do proizvodnih hala na 4.500 kvadratnih metara, posle pola veka, Rajić se drži istih principa.

Šta je neophodno da bi neko bio uspešan u poslu?

Da bi čovek uspeo u poslu mora da bude uporan. Niko ne može da me ubedi u drugačije. Druga stvar je da mora da bude pošten. Možda sadašnjim generacijama to zvuči smešno. Biti pošten u poslu znači da kada nekom kažete da će roba biti isporučena 20. u mesecu, ona mora biti isporučena tada ili ranije, nikako kasnije.

Ako čovek hoće da uspe, prvo mora da misli o poslu, a onda pare same dolaze. Onaj ko misli samo na novac, a tek posle o poslu, taj je propao.

Čovek mora imati viziju, da zna šta hoće da postigne u svom poslu. Da li hoće samo da se održava, da li hoće da napreduje, da li će da prati tehnologiju... 

Konačno, mora biti ispravan pred državom. Kakva god država bila, ne može se krasti od nje. Po tom pitanju najgore je bilo vreme pre PDV-a kada su se izdavale porudžbenice. Kada je uveden PDV meni je svanulo. Imaš cenu, zna se PDV, nema šta da se dogovaramo. Nudili su da delimo PDV popola, ma nemamo šta da delimo.

Uvek sam malo bio rezervisan, nisam hteo da me kažnjavaju zbog poreza. Osamdesetih sam otišao kod poreskog inspektora i pitao ko plaća najveći porez u opštini, osim pekara. I onda sam uplatio više od prvog na listi.

Ovo mora da se poštuje ako neko želi da bude uspešan. Neko kaže - teško je vreme. Teško vreme je bilo uvek. Sećam se i osamdesetih, u kafani se samo priča kako će biti teško sledeće godine, kako će sve da poskupi... Niko nikad nije rekao – e, sad mi je bolje nego prošle godine.

Kako ste došli od male stolarske radnje do proizvodnog pogona na skoro 5.000 kvadratnih metara?

Trajalo je 46 godina. To je mnogo vremena. U poređenju sa nekima koji su za tri, četiri godine stekli sto puta više trgujući naftom, šećerom, duvanom, to je ništa. Kada sam izgradio prvu halu 1981. godine, neki ljudi iz Jagodine, koji danas imaju mnogo više od mene, dolazili su da gledaju šta sam napravio i kako sam smeo. U to vreme je bilo teško za privatnike, jer se ispitivalo poreklo imovine. Privatnici su mogli da rade, ali u podrumu u četiri sa četiri, a ne da podižu velike objekte. Mislim da mi je jedna stvar pomogla, mada možda nekima izgleda da nema veze. Spasla me je okolnost da nisam podigao halu pored glavnog puta, gde bi svima bila pred očima, nego ovde skrajnutu. Zavidan svet bi se pitao otkud njemu ovo, prijavljivali bi i nema veze ako ništa niste ukrali, ako 20 ljudi kaže da ste lopov, nećete se oprati.

Šta vam je pomoglo da se održite do danas, skoro pola veka?

Imao sam sreću da sam odmah krenuo da obilazim sajmove po Italiji i Nemačkoj i da gledam kako ljudi rade. I mnogo volim izazove. Kada vidim da neko nešto radi u mojoj struci, ja moram to da uradim bolje. Ja konkurenciju ne mrzim kao ljude, ali bih ih pojeo samo da budem bolji. Konkurencija je velika stvar za ljude koji rade, tu mislim na ljude koji imaju želju da rade, a ne na one koji će da kažu „ne mogu od njega". Da bi bio bolji, treba ti konkurencija.

Prvi u staroj Jugoslaviji sam počeo da pravim lajsne kao privatnik. Sedamdesetih godina, svaki majstor koji je nešto znao, odlazio je za Nemačku. Tako sam i ja ostao bez majstora. Prijavio sam se 1976. godine da radim stolariju za konak manastira Manasija, da bih stekao imidž i reputaciju, a konak je imao sto otvora, prozora i vrata. Tada je u okolini sigurno bilo 30 stolara, a meni je bilo stalo da se čuje da baš ja radim konak. Moja žena i ja uradimo sve to sami za dva meseca.

Nastavak teksta možete pročitati u 33. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Zdravko Rajić, generalni direktor preduzeća „Ukras“ Veliki Popović

U poslu treba da budete uporni i pošteni

Sve što sam u uradio, uradio sam sa svojim parama. Od prvog dana, kada ništa nisam imao, tako sam postavio firmu. Ako naplatim posao, to nije moj novac. Moj je novac ono šta ostane kad isplatim mat...

31.08.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Miloš Milisavljević

Lako je početi, brige dolaze kasnije

Biti originalan je već samo po sebi uspeh, ali u eri globalnog tržišta i prezasićenosti idejama, jedinstvenost ponude nije garant održivosti. Nedovoljno razvijeno domaće tržište dodatno otežava stv...

31.08.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Da li je bolje uzeti kredit sa fiksnom ili sa promenljivom kamatom

Ratu diktiraju bogate komšije

Euribor je trenutno negativan i šestomesečni iznosi oko minus 0,19 odsto, pa je kredit sa varijabilnom kamatom duplo jeftiniji od pozajmice po fiksnoj kamatnoj stopi. Ne bi trebalo da u narednih ne...

31.08.2016. Marica Vuković Detaljnije
<Zašto se Zakon o budžetskom sistemu godinama krši

Javni dug definisati Ustavom

Nadležni organi Republike Srbije već petu godinu krše Zakon o budžetskom sistemu. Javni dug Srbije gotovo je za 50 odsto veći od maksimuma koji predviđa propis koji je na snazi.  Ovaj zakon, koji ...

31.08.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<23 stvari koje  vam ne kažu o kapitalizmu

Bogati su izmislili priču o slobodnom tržištu

Profesor ekonomije na  Kembridžu Ha Džun Čang tvrdi da slobodno tržište ne postoji. Tržište je, kako kaže, „politička konstrukcija". Kada ekonomisti zastupaju na primer liberalizaciju međunarodne t...

31.08.2016. Vesna Vujić Detaljnije
<Katarina Jonev, ekspert za sajber bezbednost

Sajber kriminal krade milijarde

Šteta od krađe intelektualne svojine prelazi 160 milijardi dolara. Gubici koji se odnose na lične informacije, kao što je krađa podataka sa kreditnih kartica, iznose oko 150 milijardi dolara. To su...

31.08.2016. Julijana Vincan Detaljnije
<Prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, kardiolog

Zdravstvo je vraćeno 30 godina unazad

U zdravstvu ima para. Svaka partija koja osvoji vlast „uzima" ga kao ratni plen. Građani Srbije, poreski obveznici, preduzetnici i srednja preduzeća redovno uplaćuju u zdravstveni fond, dok tajkuni...

31.08.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Odgovor Dušana Pavlovića na prikaz knjige „Mašina za rasipanje para“

Rasipanje para glavni uzrok bede

Zahvaljujem Bogdanu Petroviću na kritičkom prikazu Mašine za rasipanje para. Mnoge njegove primedbe koje se odnose na materijalne greške — kako se zove direktor Agencije za privatizaciju, koje je g...

31.08.2016. Dušan Pavlović Detaljnije
<„Veliki preporod“

Lekcije političke hrabrosti

Često govorimo o standardu građana evropskih država, a retko se ozbiljnije zapitamo kako je izgledao njihov put dotle. Najrelevantnije države sa kojima bismo mogli da se upoređujemo predstavljaju s...

31.08.2016. Miloš Nikolić, predsednik Libertarijanskog kluba Libek Detaljnije
<Ket Kidston, vlasnica lanca prodavnica Cath Kidston

Buketom cveća osvojila svet

Britanska dizajnerka enterijera, zaljubljena u cvetne i tufnaste dezene još od detinjstva provedenog na selu u Hempširu, danas je kreativna direktorka globalnog lanca od preko 200 Cath Kidston prod...

31.08.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Kako se reformiše javna uprava

Cenim entuzijazam s kojim je prethodno ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu počelo reformu javnog sektora. Počelo se sa pojednostavljivanjem procedura za izdavanje ličnih dokumenata ...

31.08.2016. Dušan Pavlović Detaljnije
<Elektroprivreda ulaže milijardu dinara u ekološki zdraviju proizvodnju

Struja iz čistog uglja

Rezerve uglja u svetu, mereno u odnosu na aktuelne stope eksploatacije, mogu potrajati narednih 150 godina. U tom smislu i svetski energetski eksperti najavljuju da će ugalj ostati ključni energent...

31.08.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Sunčana Srbija ne koristi ni deseti deo mogućnosti koju daje solarna energija

Matematička fabrika kilovata iz Sunca

Potencijal Sunčeve energije predstavlja 16,7 odsto od ukupno iskoristivog potencijala obnovljivih izvora energije u Srbiji. Energetski potencijal Sunčevog zračenja je za oko 30 odsto viši u Srbiji ...

31.08.2016. Nenad Đukić Detaljnije
<Kako stvarno žive srpski fudbaleri i zašto su „robovi“

Mobing, pretnje, ucene, a plate bedne

Upravo završene Olimpijske igre ponovo su u prvi plan izbacile pitanje – zašto se od vaterpolista, košarkaša, košarkašica, odbojkašica, Ivane Španović, Ivane Maksimović i Davora Štefaneka očekuju m...

31.08.2016. Nikola Krstić Detaljnije
<Tibor Jona

Dečko koji je zadužio zemlju

Neizmerno je interesantno pratiti inovacije na polju kontrole javnog mnjenja u Srbiji. Metodi političkog i ekonomskog pritiska na sve delove javnog prostora u kojima se nešto priča i smatra, zaista...

31.08.2016. Tibor Jona Detaljnije
<Milena Radenković, vlasnica koncept radnje „Makadam“

Etno-predmeti su perspektivan biznis

Naša ideja je promocija i podsticanje malih proizvođača, umetnika i zanatlija. Sarađujemo sa mladim umetnicima i dizajnerima koji su za relativno kratak period dobro plasirali svoje proizvode na tr...

31.08.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Stefan Kondić, Univerzitet Prinston u Nju Džersiju

Stigao do stipendije na Prinstonu

Kada obrazovni sistem ne pruži dovoljno, a okruženje prihvata jedino utapanje u prosečnost, mnogima često ne preostaje ništa drugo nego da spakuju kofer i odu negde gde se učenje vrednuje. Tražeći ...

31.08.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Jaz među generacijama

Napući se i kaži „selfiiiii“

Kad primetite da vas nervira kako se omladina pravi luda i ne ustaje starcima u prevozu, već natuče slušalice ili tipka po tastaturi mobilnog, da li to znači da ste upali u klasični jaz među genera...

31.08.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Posle 400 godina samoće Marten i Opjen javno dobro

Ovog leta desila se istorija

Evropa ujedinjena u umetnosti – združenim snagama Francuska i Holandija od Rotšilda otkupile dva Rembrantova dela za 160 miliona evra i izlagaće ih naizmenično Rembrant protiv Rembranta, ili kako ...

31.08.2016. Jelica Stojančić Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Gde je ovde vladavina prava

Na početku jedan slučaj iz takozvanog običnog života: ako ste, na primer, neredovni platiša računa za Infostan (što nije ni poželjno ni pohvalno, naravno) pa vam se nagomilaju računi i dobijete tuž...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije
<Reforma javnih finansija  10 ključnih pitanja

Nije teško prodati, teško je naplatiti

Ovo je čisto ekonomsko pitanje, a rešava se politički, jer je tajming donošenja zakona bio u nekoj vrsti političke kampanje. Produženi rokovi plaćanja u stvari znače da je neko potrošio novac i ne ...

26.10.2016. Miloš Obradović Detaljnije