Srbija drži „rekord“ po kašnjenju u plaćanjima

Uzmi odmah, plati kad možeš

01.07.2015. Marica Vuković 0
finansije ne finansije ne

To što je pre dve godine donet zakon kojim se rokovi plaćanja ograničavaju na 60 dana ne znači ništa, jer se ne primenjuje. Broj nelikvidnih preduzeća se povećava, a plaćanje se ponovo „oteglo" na više od 150 dana. Prvo sa plaćanjima kasne država i javna preduzeća, a privredici uglavnom ne kasne zato što neće da plate, nego zato što nemaju odakle. I tako lančano za sobom u propast vuku i svoje poverioce



Mnogo je zakona u Srbiji koji se slabo primenjuju ili se ne primenjuju nikako, a zakon kojim su ograničeni rokovi plaćanja obaveza države i preduzeća je među onima za koje se u startu znalo da će biti mrtvo slovo na papiru. Pripreman je u vreme kad je ministar finansija i privrede bio Mlađan Dinkić koji je imao nerealne ambicije da rokove plaćanja približi evropskom proseku, što je u situaciji nesređenih javnih finansija i opšte besparice, u kojoj je Srbija i sada, nemoguća misija. Stoga nimalo ne čudi što je sadašnji prosek plaćanja od 125 do 140 dana približan onome kad je počela primena tog zakona, aprila 2013. godine.
 
Glavni cilj Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama trebalo je da bude povećanje likvidnosti srpske privrede, a da bi preduzeća plaćala svoje obaveze u roku, moraju da budu likvidna. U tom začaranom krugu je srpska privreda i dalje, a po rečima privrednika, država i javna preduzeća su glavni generator nelikvidnosti. Kad je zakon donet, 70 odsto dugova privatnom sektoru bila su potraživanja od države, najviše lokalnih javnih preduzeća, zatim republičkih javnih preduzeća i državnih institucija.

Iako je zakonom predviđeno da država, uključujući i lokalne samouprave, sva plaćanja obavlja u roku od 45 dana, i sada se dešava da oni koji su odradili neki posao za državu čekaju na naplatu i po nekoliko meseci, što je neke preduzetnike nateralo čak da obustave biznis. Takođe, i većina isplata među preduzećima obavlja se u rokovima koji su dva do tri puta veći od zakonom propisanih 60 dana.  Za nepoštovanje rokova plaćanja predviđene su veoma visoke novčane kazne, ali nema primera o plaćenoj kazni jer se na utuženja malo ko odlučuje, računajući da je to uzaludan posao, pošto dužnici uglavnom ne plaćaju zato što neće već zato što nemaju odakle.
 
Pre nego što je donet  zakon o ograničenim rokovima plaćanja, prosečan rok naplate u regionu bio je 69 dana, a u Evropi 40. Srbija je, uz Bosnu i Hercegovinu, sa prosekom od 130 dana, tada bila, a i sada je, neslavni rekorder, što najbolje pokazuje da se krizi likvidnosti srpske privrede ne vidi kraj. Pre tri godine privrednici su tražili takav zakon, kao slamku spasa, ali su sada razočarani njegovim efektima.


Razgovaraju i mole za uplate

 
Počasni predsednik kompanije Tarket iz Bačke Palanke Nikola Pavičić, jedan od privrednika koji je direktno učestvovao u pripremi zakona o ograničenim  rokovima plaćanja, za "Novu ekonomiju” je rekao da je samo u početku primene taj zakon davao rezultate, jer se vodilo računa da država svoje obaveze plaća u propisanom roku i da kažnjava lokalne samouprave i javna prduzeća koji to ne učine.
 
"Nažalost, uzroci nelikvidnosti prvrede nisu otklonjeni i obesmišljena je primena tog zakona. Dok finansijski sektor u Srbiji puca od likvidnosti, privreda grca u nelikvidnosti, a veliki broj firmi niti plaća svoje obaveze niti radnicima isplaćuje plate. To je posledica loše menetarne politike koja se već 14 godina vodi u Srbiji, bez obzira na to ko je na vlasti. Vodi se restriktivna monetarna politika, nema dovoljno dinara u privrednim tokovima. Banke se zbog rizika ulaganja okreću kupovini državnih hartija od vrednosti, tako da država, kao najveći korisnik kredita, sužava prostor da novac ide u privredu. Država uzima novac od banaka, duguje im 10 milijardi evra, a istovremeno je najveći dužnik, zajedno sa javnim preduzećima. Visoka referentna kamatna stopa se drži da bi se država lakše zaduživala. Cenu toga plaća privreda koja uzima skupe kredite zato što mora”, kazao je Pavičić i ocenio da će stanje u državi biti takvo sve dok je vode ljudi koji se ne razumeju u privredne tokove.
 
Za razliku od Tarketa, koji nema probleme sa naplatom jer 95 odsto robe izvozi na tržišta gde se plaća u ugovorenim rokovima, kompanija Metalac iz Gornjeg Milanovca na naplatu čeka od 90 do 150 dana. Predsednik Metalac grupe Dragoljub Vukadinović za "Novu ekonomiju” ocenjuje da zakon nije doprineo da se skrate rokovi plaćanja i da privrednicima ne preostaje ništa drugo nego da "razgovaraju i mole” za svoj novac.



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetdrugom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<dragan stokić

Šta je treća digitalna revolucija

U osnovi digitalne revolucije stoje informacije kao suštinski izvor vrednosti. Specifičnost ove revolucije je što su konzumenti informacija istovremeno i kreatori podataka, pre svega kroz društvene...

29.06.2015. Miloš Obradović Detaljnije
<finansije ne

Uzmi odmah, plati kad možeš

To što je pre dve godine donet zakon kojim se rokovi plaćanja ograničavaju na 60 dana ne znači ništa, jer se ne primenjuje. Broj nelikvidnih preduzeća se povećava, a plaćanje se ponovo „oteglo" na ...

30.06.2015. Marica Vuković Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Zašto ne pomognemo domaćim biznismenima

Šta uopšte radi svakog dana kod kuće nezaposlen čovek? Verovatno to ide ovako: prvo je pun elana da pronađe posao i nade da će početi da radi. Potom gleda oglase, raspituje se, šalje prijave. Onda ...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije
<stav ne

Tri sina i Mijailo

 Dubai airport prometne godišnje do 2,5 miliona tona robe. Dve milijarde i pet stotina miliona kilograma! Nije greška. Aerodrom Frankfurt odradio je takođe, u 2014. godini,  2,1 milion tona robe i ...

30.06.2015. Ljubomir Lazarević, direktor Across Company, Beograd Detaljnije
<slavko carić

Sve se može prodati, samo je pitanje cene

Ako vi imate preduzeće opterećeno, primera radi, sa 660 miliona evra kredita, nijedan investitor pri zdravoj pameti neće doći i ući u investiciju koliko god da je ona po svom potencijalu interesant...

29.06.2015. Biljana Stepanović Detaljnije
<stanje na tržištu rada

Čovek bez posla, čovek bez elana

Preduzeća u restrukturiranju koja ne nađu kupce, idu u stečaj. U javnom sektoru, prema procenama, mora da se otpusti između 10.000 i čak 30.000 ljudi. Ako tome dodamo višak radnika u javnim preduze...

30.06.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<prof dr mihailo crnobrnja

Ostajte ovde...

Ovu divnu rodoljubivu pesmu napisao je Aleksa Šantić još 1896. godine. Očigledno, i tada je zov tuđine bio veoma jak. Pesnik Aleksa je pokušao da probudi i pokrene emotivni patriotizam: Sunce tuđe...

30.06.2015. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<poskupljenje struje

Plati državi, pa šta bude

Računi za struju koje budemo dobili u septembru biće, za istu količinu utrošenih kilovata, tačno 12,3 odsto veći nego sada. Akciza, a kojoj se u prethodnom periodu toliko pričalo, u računu neće b...

30.06.2015. Gordana Bulatović Detaljnije
<robin li, osnivač kineskog internet-pretraživača baidu

Čovek koji je pobedio Google

Poreklom iz siromašne radničke porodice sa severa Kine, Robin Li je svoj put krčio obrazovanjem i vrednim radom. Uspeo je da sa najbrže rastućeg tržišta na svetu izbaci svetskog rivala Google, krei...

30.06.2015. Ana Krajnc Detaljnije
<dr dušan pavlović

Da li je budžet u plusu

Od poslednje fiskalne konsolidacije prošlo je više od pola godine. Budžetski deficit se smanjio, a prihodi su počeli da rastu. Načelno, ovo su dobre vesti. Malo detaljnija analiza nam pokazuje da n...

30.06.2015. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<jorgovanka tabaković, guverner narodne banke srbije

Niske cene i zdrave finansije

U široj, a i u stručnoj javnosti, Narodnoj banci Srbije često su upućivane kritike da treba u većoj meri da podrži ekonomski oporavak. Ako izuzmemo političku obojenost tih kritika, ostaje činjenica...

30.06.2015. Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije Detaljnije
< giorgio marchegiani, generalni direktor ddor novi sad

Objasnitri ljudima svrhu osiguranja

Nakon poplava, i privredni subjekti i pojedinci postali su više svesni rizika. Međutim, zbog ograničenih raspoloživih sredstava, ukupni rast premije je prilično skroman. Moramo više da se angažujem...

30.06.2015. Obrad Milošević Detaljnije
<stefan majstorović, fakultet za sport i fizičko vaspitanje

Humani veslač

Povreda kolena sprečila ga je da ode u Boston na koledž, arheologija, koju je dugo mislio da će studirati, pokazala se kao neisplativ posao, a pošto je u sportu bio uspešan, upisao je studije na Fa...

30.06.2015. Katarina Stevanović Detaljnije
<pozorište: apsart

Plač u Kući Velikog rata

Na scenu su, jedan po jedan, istrčali učesnici. Ogoljeni do „gole kože" iz dva razloga. Da bi dokazali da nemaju limita u trci za evropski pasoš i da bi nam pokazali koliko posto njihovog tela boji...

30.06.2015. Dragana Nikoletić Detaljnije
<dan hutovog blata

Oaza ptica, riba i duševnog mira

Hutovo blato je park prirode pod zaštitom države (Federacije BiH) već 20 godina. Kad slavi ovaj jubilej, 5. juna, sve vrvi od posetilaca, jer su svi sadržaji besplatni, zahvaljujući organizatorima,...

30.06.2015. Dragana Nikoletić Detaljnije