Ljubiša, Vladimir i Dušan Marinković, vlasnici kompanije Sunce Marinković, Kragujevac

Važno je znati kuda ste pošli

01.05.2018. Aleksandar Žič 0
 Ljubiša, Vladimir i Dušan Marinković, vlasnici kompanije Sunce Marinković, Kragujevac Ljubiša, Vladimir i Dušan Marinković, vlasnici kompanije Sunce Marinković, Kragujevac

Kragujevac nije samo radnički grad, neraskidivo decenijama povezan za Zastavu, već i centar preduzetništva u kome postoje poslovni ljudi koji ispisuju upečatljive biznis priče sa reputacijom ne samo u zemlji i regionu, već i na evropskom kontinentu, poput Ljubiše, Dušana i Vladimira, vlasnika kompanije Sunce Marinković.

„Mi znamo gde ćemo biti 2030. godine", rečenica kojom nas dočekuju Marinkovići, otac Ljubiša i njegova dva sina, Dušan i Vladimir, nije puka fraza, jer oni imaju jasnu strategiju i investicioni plan kako će se kompanija razvijati, širiti, investirati i koju dobit mogu očekivati u periodu pred sobom. Najsavremeniji pogoni i oprema, permanentno usavršavanje i „proizvodnja" stručnjaka, digitalizacija proizvodnje i sistem koji postavljaju i razvijaju, a deo toga je i kodeks ponašanja zaposlenih, slika su Marinkovića kao kragujevačkih biznismena zapadnjačkog formata u srpskoj varijanti tržišnog preduzetništva. 

No, postoji i ona druga strana, bez koje očito ne bi bilo ni prve, a to je tradicija jedne šumadijske porodice sa izrazitim poslovnim i etičkim duhom. Vrsni bravarski zanat i umetnost, ali i istinske vrednosti, prenosili su se sa kolena na koleno kao pravo porodično blago. Savremeni prostor kompanije u znaku je početaka i svega onog što su generacije ove porodice stvarale tokom 80 godina trajanja kompanije, začete u maloj bravarskoj radionici davne 1929. godine, o čemu svedoče fotografije, esnafska diploma rodonačelnika firme, njegova zanatska virtuoznost. Simbol Sunca koji je iskovan u radionici „Marinković" u doba Kraljevine Jugoslavije, postavljen je na drugom Kamenom mostu u centru Kragujevca. Po njemu je kompanija dobila ime, po kome je danas poznata i van granica Srbije. 

Elem, preduzetništvo ove kragujevačke porodice  datira s početka 20. veka, kada seosko imanje svojih predaka u Sićevu napušta Petar Marinković i 1904. godine se nastanjuje u gradu na Lepenici, gde zasniva porodicu i zapošljava se kao pružni radnik  u Zastavi. Sticaj okolnosti navodi ga da ubrzo krene s privatnim biznisom i otvori piljarnicu, prvu radnju Marinkovića u Kragujevcu.

„Tu gde mi sada imamo kuću i gde živimo, kupio je imanje moj deda i bavio se poljoprivredom. Sina Aleksandra, mog oca rođenog 1906. Godine, školovao je i on 1929. godine završava zanat i odmah ulazi u privatni biznis. U braku sa mojom majkom imao je četvoro dece, a deviza s kojom nas je podizao je bila: „Škola neće hleba da ti da, nego čekić od koga možeš da živiš". Majka se protivila, želela je da se školujemo, ali nije uspela, tako da sam ja od oca učio bravarski zanat. Mlad je umro, a ja sam po izlasku iz vojske nastavio da radim u bravarskoj radnji, ali je tražnja izumirala i intuicija, kojom sam se u poslu rukovodio celog života, navela me je da napravim sudbonosni poslovni preokret", priča u intervjuu za „Novu ekonomiju" biznismen Ljubiša Marinković. On nas sa svojim sinom Vladimirom, koji danas vodi kompaniju, upoznaje sa uspešnom poslovnom i životnom porodičnom pričom. U domu Marinkovića, na njihovom putu ka vrhu, kako sami priznaju,  nije bilo sramota raditi, pa je Ljubiša da bi prehranio porodicu i iškolovao sinove, radio i dodatno kao čuvar u školi, ali je bilo neprihvatljivo biti alav u poslu i životu uopšte. Sa tim motom Ljubiša Marinković, čovek bez škole, ali s preduzetničkim duhom i  „intuicijom" za dobre poslovne poteze, čini pravi proizvodni i tržišni bum kojim gradi pravu porodičnu imperiju. U kompaniju Sunce Marinković je utkana i kompletna tradicija i osnovi rodonačelnika firme, dede Aleksandra, ali i pradede Petra Marinkovića. Te 1978. godine kada menja delatnost, Ljubiša Marinković  preseca vrpcu na staklorezačkoj radnji Sunce, nakon prakse i stručnog osposobljavanja na beogradskom Radničkom univerzitetu „Božidar Adžija".

„Kreću poslovni koraci kojima počinjem da stvaram dobit, koju reinvestiram u proizvodnju i rast. Negde 1993. godine pojavljuje se aluminijumska stolarija i ja dolazim na ideju da umesto staklorezačke radnje otvorim aluminijumsku bravariju, ali prethodni posao takođe ostaje u porodici, jer ga prepuštam mlađem bratu", priseća se svojih poslovnih zaokreta ovaj po svemu jedinstven čovek. Od malog preduzetnika Marinković izrasta u biznismena, koji sa sinovima i firmom koju imaju, posluje na celom kontinentu. Evropa im tržišno postaje „tesna" i tako stižu svojim proizvodima i do Australije. Prvi korak je želeo da upamti i zato novac dobijen od prve mušterije, deset SFRJ dinara s likom rudara Alije Sirotanovića, nije potrošio, već ga je uramio, po uzoru na novčić čuvenog Diznijevog milijardera Baje, i to ostaje kao svojevrsna porodična amajlija. Danas kompanija Sunce Marinković ostvaruje promet od četiri do šest miliona evra godišnje, ima mrežu predstavništva u Srbiji, ali i u Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj Norveškoj, dva prodajna salona u Sidneju i Kanberi, a uskoro će poslovati na 5.000 kvadrata. Ne zaboravljaju Marinkovići ni ono što se zove društvena odgovornost, za šta su usledile nagrade i priznanja, kao ni tradiciju srpskog donatorstva, zadužbinarstva, pomoći...



Nastavak teksta možete pročitati u 50. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Saobraćajne kazne u pojedinim zemljama

Da li je važniji pojas ili prilagođena brzina

Nije lako razumeti nameru zakonodavca koji je za nevezivanje pojasa odredio kaznu od 10.000, a za vožnju auto-putem prosečnom brzinom od 145 kilometara na sat svega 3.000 dinara. U Austriji je kazn...

01.05.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Biljana Stepanović

U čijem interesu radi vlast?

Zašto je ova vest prošla u medijima toliko nezapaženo: organizovani takozvani „navijači" isterali  su policiju sa tribina stadiona? Jednostavno su okružili policajce i izbacili ih napolje. Ovo je p...

01.05.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
< Ljubiša, Vladimir i Dušan Marinković, vlasnici kompanije Sunce Marinković, Kragujevac

Važno je znati kuda ste pošli

Kragujevac nije samo radnički grad, neraskidivo decenijama povezan za Zastavu, već i centar preduzetništva u kome postoje poslovni ljudi koji ispisuju upečatljive biznis priče sa reputacijom ne sam...

01.05.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Milorad Matić Mago, direktor i vlasnik Fabrike aviona Euro East Europe

Imao sam jedan san, san da letim

Retko ćete naći i pročitati ovako zanimljivu životnu, pa potom i poslovnu priču dostojnu holivudskog zapleta – siromašni dečak iz Kraljeva ode u svet, vrati se kući kao uspešan čovek sa namerom da ...

01.05.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Metode prodaje u privatizaciji

Jeftino i ne mnogo uspešno

Kvalitet materijala koji su pripremali razni „stručnjaci" angažovani od strane samih preduzeća veoma je varirao. Oslanjanje na sama društvena preduzeća i njihovu „svest" i volju za saradnjom nije d...

01.05.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Siniša Krneta, direktor Beogradske berze

Prvi IPO u Srbiji posle 80 godina

Inicijalna javna ponuda IPO je prikupljanje kapitala na tržištu u procesu u kom se preduzeće iz društva sa ograničenom odgovornošću konvertuje u akcionarsko društvo. U Srbiji mnogo generacija nije ...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Javne nabavke u zdravstvu

Troškovi u novcu, ali i u zdravlju

Javne nabavke u zdravstvu  Ako se uzme u obzir da se na javne nabavke u zdravstvu, prema podacima Uprave za javne nabavke, godišnje potroši preko 600 miliona evra, jasno je da postoji ogromna opas...

01.05.2018. Ivana Popović Detaljnije
<Bogdan Petrović

Slučaj Kosmajac i krah Vučićeve „pravde“

Oslobađajuća presuda Dragoslavu Kosmajcu, koga je i sam predsednik Vučić pominjao kao najopasnijeg narko-bosa čije ime (osim njega) niko ne sme da pomene, poslednja je u nizu oslobađajućih presuda ...

01.05.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Rad nezavisnih regulatornih i kontrolnih tela u Srbiji

Pad pod državnu kontrolu

Kakvu sliku o tome koliko podržava ozbiljan rad nezavisnih kontrolnih i regulatornih institucija država šalje u svet, ako godinama i ne razmatra njihove izveštaje, dakle ignoriše ih, a mnoge od nji...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Posledice subvencija nemačkom Kontinentalu

Pucanj u nogu domaćem IT sektoru

Dok je sam dolazak Kontinentala nesumnjivo odlična stvar, pre svega za programere čije će plate morati da porastu, vlasnici srpskih IT kompanija su se pobunili zbog nelojalne konkurencije. Naime, z...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Zašto je sve teže odrediti šta je prava, a šta lažna vest

Stvarnost konkuriše satiri

Ono što sigurno znamo da je stvarnost poslednjih godina prišla Njuzu, a ne obrnuto. I ne samo to. Njuz je u stvarnosti dobio vrlo jaku konkurenciju. Nelojalnu. Jer ne možeš se baš takmičiti i nadma...

01.05.2018. Nenad Milosavljević Detaljnije
<Aleksandra Keserović, direktorka Britanske internacionalne škole - BIS u Beogradu

Doživotna ljubav prema učenju

Investicija u obrazovanje je najbolja investicija koju roditelj može da pokloni svom detetu, jer obrazovanje je nešto što čoveku ne može niko da oduzme. Uvek govorim svojim učenicima da kad ulažu u...

01.05.2018. Ana Simić Detaljnije
<Istoričar Milivoj Bešlin

Razgovor Tamara Nikčević i Milivoj Bešlin

U svim važnim pitanjima međunarodnih odnosa Srbija se već stavila na rusku stranu. Pogledajte izjave njenih zvaničnika, setite se glasanja Srbije u međunarodnim institucijama… Jasno je, dakle, da B...

01.05.2018. Tamara Nikčević Detaljnije
<Vrednost ovih izuma je tome što su zabavni za prezentaciju, a ne za prodaju i praktičnu upotrebu.

Čemu služe roboti koji ničemu ne služe?

Roboti koje pravi inovatorka Simon Gerc (Simone Giertz), sve su samo ne funkcionalni. Kreirati naprave koje ne rade baš najbolje, ali su izuzetne u svojoj zabavljačkoj funkciji, misija je ove šveds...

01.05.2018. Dušan Jurić Detaljnije
<Autoriteti

Nisi ti ovde da misliš, nego da radiš

Obrela sam se i na mestu sekretarice u firmi jedne moje prijateljice. Tad sam spoznala da se privatna pojava sa poslovnom nekad i ne podudara. Inače prijatna i šaljiva, kao šefica, ta moja prijatel...

01.05.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Digitalizacija kod nas i u svetu

Olako obećana prošlost

Tekuća godina je evropska godina kulturnog nasleđa i prilika da podignemo svest građana Srbije o kulturnom bogatstvu koje baštinimo vekovima i koje je imuno na političke, društvene, pa i klimatske ...

01.05.2018. Jelica Stojančić Detaljnije
<Kultura memorije

Po čemu će ljudi da te pamte?

U srži datog fenomena je strah od sopstvene smrti, objašnjavaju psiholozi u istom novinarskom tekstu. Zbog toga, tvrde, o pokojnicima i menjamo mišljenje nabolje, jer se spremamo za sopstveni odlaz...

01.05.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije