Strahinja Sekulić, v. d. direktora Agencije za restituciju

Veliki je otpor vraćanju imovine

01.03.2018. Dijana Ivanov Kadić 1
Strahinja Sekulić, v. d. direktora Agencije za restituciju Strahinja Sekulić, v. d. direktora Agencije za restituciju

Za prva obeštećenja oduzete imovine koja ne može biti vraćena u naturi, budžetom za 2018. godinu planirane su dve milijarde dinara. To je iznos koji prema zakonu država mora da izdvoji. Međutim, da bi svi bili zadovolјni, prema procenama Agencije za restituciju i Poreske uprave, potrebno je izdvojiti skoro 14 milijardi evra. Unapred je poznato da toliko novca u kasi nema

Na pitanje da li očekuje veliki broj tužbi starih vlasnika pred domaćim sudovima, a zatim i Evropskim sudom za lјudska prava, v. d. direktora Agencije za restituciju Strahinja Sekulić podseća da je Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju prošao Venecijansku komisiju, odnosno da je u potpunosti usklađen sa evropskim standardima. To podrazumeva zaštitu prava i pred Evropskim sudom za lјudska prava. Uslov je da se najpre iscrpe sva pravna sredstva predviđena domaćim zakonodavstvom, to jest podnošenje tužbi Upravnom sudu protiv rešenja Ministarstva finansija, kao drugostepenog organa koji odlučuje o žalbama izjavlјenim na rešenja Agencije za restituciju. „Iz dosadašnje prakse se može zaklјučiti da su odluke domaćih sudova zaista nepredvidive, dok se ishod postupaka pred Evropskim sudom za lјudska prava može predvideti", kaže Sekulić. 


Da li je u cenu koja će biti isplaćivana starim vlasnicima ukalkulisana i vrednost gradskog građevinskog zemlјišta na kojem su te nepokretnosti sagrađene?

Agencija za restituciju i Poreska uprava zaklјučile su protokol o saradnji. Poreska uprava je donela Uputstvo za utvrđivanje vrednosti oduzetih nepokretnosti u kome je izričito propisano da se prenosom prava svojine na zgradi istovremeno prenosi i pravo svojine na zemlјištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemlјištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. To znači da ne treba posebno iskazivati vrednost objekta, a posebno vrednost građevinskog zemlјišta na katastarskoj parceli na kojoj je objekat izgrađen, pod uslovom da isto služi redovnoj upotrebi objekta.


Nedavno ste vrlo otvoreno govorili o mahinacijama sa građevinskim zemlјištem. Ko ga sve nelegalno i privilegovano koristi i zašto nema reakcije države?

Kada govorimo o građevinskom  zemlјištu, mogli bi se napisati eseji o tome šta se sve dešavalo sa njim decenijama unazad. I sam Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju donet je tako da je otežano vraćanje građevinskog zemlјišta. Zakon je predvideo da se postupak može sprovoditi tek nakon okončanog postupka legalizacije. Najveći izazov u radu Agencije upravo je otpor pri vraćanju imovine bivšim vlasnicima i to ne od strane samih državnih organa, već od privilegovanih korisnika imovine u državnoj svojini. Oni su je godinama unazad koristili bez pravnog osnova i uzurpirali, iako su je nezakonito „stekli" u postupcima privatizacije. Jasan je ekonomski interes da nastave sa njenim korišćenjem. 


Ko omogućava nelegalne poslove i u privilegovan položaj stavlјa investitore? Kakve su kazne predviđene za takve radnje i da li vam je poznato da je neko odgovarao?

Kada je reč o investitorima, tu treba razlikovati dve grupe: u jednu spadaju investitori koji donose kulturu poslovanja uz prihvatanje obaveze poštovanja zakona i imovinskih prava, dok bi u drugoj bili „lobistički" investitori, čiji je prevashodni cilј da od države otmu imovinu sa želјom da po bilo koju cenu ostvare profit, gazeći pri tome sva prava. Sa žalјenjem mogu da konstatujem da su ovi drugi bučniji.



Nastavak teksta možete pročitati u 48. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Zoran Minić 02.03.2018. 08:41:32

    Sekulić je najobičniji činovničić(sa lepom platicom, za naše pojmove), jedan mali sitni šrafčić u prenatrpanoj, preglomaznoj državnoj admistraciji i on NE ODLUČUJE NI O ČEMU. Naravno on jeste pravnik i odlično zna da to što radi MORA da padne ali, zašto bi išao "uz dlaku" onima koji mu uplaćuju platu i zašto bio na našoj strani. Nije lud, valjda? Obratimo svi pažnju!!! Svako od nas koji potražujemo nešto što su naši dedovi ili očevi mukom sticali godinama, odnosno ko prihvati PRVO REŠENJE o isplati i potpiše ga, potpisao je i saglasnost da umesto onoga što mu po pravu i pravdi pripada. Dobiće pare za bioskop. Odnosno, prihvatiće da ga prevare kao govedo...

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Konačno razvrstavanje

Nema ovo veze više sa politikom. Na delu je kulturološka, civilizacijska, pa ako hoćemo i antropološka podela na ljude koji misle da je zarad vlasti i koristi apsolutno sve dozvoljeno i na one koji...

28.02.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Šta nam radi Er Srbija

Propali, al’ im još nije javljeno

Kad se Etihad zbog svojih problema u poslovanju povukao sa evropskog tržišta, zašto nije izašao i iz Er Srbije? Moguće je da će se to dogoditi – uostalom, petogodišnji ugovor sklopljen 2013. ističe...

28.02.2018. Radmilo Marković Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 3. deo

Kupovina ili nekontrolisana otimačina

Tužna sudbina preduzeća privatizovanih po Zakonu o svojinskoj transformaciji - ZOST-u (u kojima je u samo retkim slučajevima akcionarima isplaćena realna vrednost akcija, a često ni knjigovodstvena...

28.02.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Jovana Arsić, saradnik u investicionoj banci PJT Partners London

Potemkinova sela ne privlače investitore

Posle dve propale prodaje Telekoma Srbija, veliko je pitanje šta sad. Ne možete tek tako treći put izaći pred kupce i očekivati da vas shvate ozbiljno. Sam proces kupovine košta i uzima mnogo vreme...

28.02.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Milan Antonijević, direktor YUKOM-a

Rodilo se uverenje da je pravda nedostižna

Nedavno je Evropska komisija uputila oštre kritike Srbiji i zemljama u regionu zbog stanja u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije. I prema indeksu Svetskog projekta pravde, Srbija je pa...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Tibor Jona

Radili bi oni bolje, al’ nemaju s kim

Pre nekog vremena čitao sam naučnu studiju o tome kako je jedan od najvećih problema Srbije za uspešnije privlačenje kvalitetnih stranih investicija (onih koje stvaraju i neku dodatnu vrednost za d...

28.02.2018. Tibor Jona Detaljnije
<Nenad Milanović, IT stručnjak, o revoluciji koju kriptovalute donose na tržište novca

Matematika čuva poštenje

Ako vam je do sada, da biste se bavili trgovinom novcem, bilo potrebno znanje nekog brokera ili bankara, od sada  - ili je bolje reći ubuduće - za ovakav vid trgovine biće vam bolje da angažujete I...

28.02.2018. Suzana Miličić Detaljnije
<Ljubiša i Nemanja Dragović, vlasnici Termalne rivijere Bogatić

Zašto se prosipa lekovita voda

Mog oca su na pecanje pozvali ljudi iz ovih krajeva i prolazili su pored dva državna izvora termalne vode u Bogatiću. Ovo ovde je jedan od tri najbolja, najjača geotermalna izvora u Evropi. Može da...

28.02.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji

Hronične bolesti srpskog zdravstva

„Nova ekonomija" će tokom 2018. godine objavljivati seriju tekstova o funkcionisanju zdravstvenog sistema Srbije, u okviru EU projekta podrške medijskim slobodama. Istraživaćemo kako se raspolaže n...

28.02.2018. Ana Simić Detaljnije
<Nikola Marković, senior konsultant EY i mentor studenata na CFA Institute Research Challenge

„Pomozi, ko god da te pita“

Marković svoj mentorski posao radi bez nadoknade. On je pratio studentske timove gotovo na svim takmičenjima i kaže da uživa u njihovom uspehu. Smatra da je veoma dobro da ljudi iz industrije pomog...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Zašto je slaba proizvodnja organske hrane

Uslove imamo, proizvode nemamo

Organska hrana je jedina roba za kojom je tražnja u svetu rasla čak i u periodu ekonomske krize 2008, a uz lagano ubrzanje taj trend traje i danas. Za srpsku poljoprivredu orijentacija na organsku ...

28.02.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Strahinja Sekulić, v. d. direktora Agencije za restituciju

Veliki je otpor vraćanju imovine

Za prva obeštećenja oduzete imovine koja ne može biti vraćena u naturi, budžetom za 2018. godinu planirane su dve milijarde dinara. To je iznos koji prema zakonu država mora da izdvoji. Međutim, da...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Mihailo Crnobrnja

Ako ćemo u Evropu, moramo brže

Dva nedavna događaja su me podstakla da pišem o ovoj temi. Prvo, iz Evropske unije se pominje 2025. godina kao moguća godina pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Drugo, na nedavnom sastanku Nacional...

28.02.2018. Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Borka Pavićević

Neki ljudi nemaju stida

Direktorica beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju, dramaturškinja Borka Pavićević, već tri decenije ponavlja istu pjesmu, onu Martina Nimlera („Kad su došli po Jevreje, ja se nisam pobunio...

28.02.2018. Таmara Nikčević Detaljnije
<Fenomen velike gledanosti dokumentarca Druga stana svega

Film koji je probudio ljude

I sama nesigurna da li vadi porodične slike iz ormara ili govori o događajima koji su „uramili" sudbinu hiljadama ljudi i celoj zemlji, tokom decenije od početka snimanja i pet godina rada na  film...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Milica Slijepčević, stručnjak za modni marketing

Nemojte biti demode

Koliko smo puta čuli izreku da odelo ne čini čoveka. Na to bi cinici odgovorili – ne čini, ali ga sačinjava. Ono što je važno znati, jeste činjenica da se utisak o nekoj osobi stiče u prvih nekolik...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Žene koje vole fudbal

Slavkina priča

Za nepunih pet meseci počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Ova manifestacija će tokom trideset dana promeniti životni ritam mnogih pojedinaca, parova i porodica. Po nekom nepisanom pravilu, fudbal ...

28.02.2018. Sanja Beronja Detaljnije
<Nataša Borota, joga instruktor

Spas za poslovnog čoveka

Mnogi od nas, pored silnih poslova, misle da je vežbanje samo još jedan izdatak i gubljenje vremena. Međutim, oni koji su probali jogu i slične veštine koje utiču ne samo na telo, već i na duh, dob...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Beogradske pijace i lovci na umetničko blago

Sanjam Pikasa, kupujem domaće

I moj drug slikar davno je nekada pripadao vikend tragačima za vrednim delima. Dvadeset godina je svake subote odlazio na Bubanj potok, kaže, i ništa nije našao, „osim jednog Jovana Bijelića". Iju,...

28.02.2018. Jelica Stojančić Detaljnije