Srbija ne koristi izvore energije koji su joj dostupni

Voda iz zemlje čeka da postane energent

01.12.2016. Gordana Bulatović 1
Srbija ne koristi izvore energije koji su joj dostupni Srbija ne koristi izvore energije koji su joj dostupni

Srbija ima ukupno 238 geotermalnih izvora i bunara, po čemu spada u sam evropski vrh, tvrde stručnjaci. Ipak, taj potencijal je uglavnom neiskorišćen

Geotermalni izvori se svuda u razvijenom svetu koriste za dobro, a prilično jeftino grejanje. U Srbiji to i dalje nije slučaj. Većina domaćinstava se greje ili kroz daljinski sistem, na ugalj, drva, gas, a ponajviše, reklo bi se – na struju. Geotermalne izvore skoro isključivo i još uvek u vrlo malom procentu, koriste žitelji Beograda, kao i domaćinstva na severu i zapadu zemlje. Interesantno, ali u područjima gde ih u Srbiji ima najviše, a to je centralni deo zemlje, postoji najmanje interesovanje za ovu vrstu zagrevanja prostora tokom zime. 

Prema dostupnim podacima, za sada se putem geotermalnih izvora u poslovnim i privatnim objektima zagreva ukupna površina od oko 200.000 kvadrata, odnosno koristi se svega 86 MW. S druge strane, ukupna količina toplote koja se nalazi akumulirana u nalazištima geotermalnih voda u Srbiji do dubine od 3 kilometra je oko dva puta veća od ekvivalentne toplotne energije koja bi se mogla dobiti sagorevanjem svih vrsta uglja iz svih njihovih nalazišta u Srbiji.

Geotermalni izvori u našoj zemlji su uglavnom niže temperature, odnosno do 100 stepeni Celzijusa. Nisu, napominju stručnjaci, registrovani izvori srednje i visoke toplote, odnosno iznad 100 stepeni, ali, dodaju oni, to ne znači da ih nema.

Za sada nema kogenerativnih sistema za proizvodnju energije. Istine radi, u poslednjih desetak godina, domaćinstva, pa i proizvodni pogoni sve više počinju da se okreću toplotnim pumpama, s obzirom na to da su dostupniji hladniji izvori. 

Geotermalni sistemi grejanja koriste toplotu iz zemlje za grejanje, ali i za hlađenje. Njihov rad zasniva se da tome što je temperature zemlje na određenoj dubini konstantna tokom cele godine. Na primer, na dubini od oko 50 metara temperatura je oko 14 stepeni Celzijusa. Sastavni deo ovog sistema je toplotna pumpa, koja pomaže da se toplota iz zemlje upumpa u prostor koji treba da se zagreje. Ovaj sistem grejanja, tako, ne proizvodi toplotu, već je samo prebacuje sa jednog mesta na drugo uz pomoć kompresora koji pokreće freon kroz sistem. Inače, na istom principu rade i klima-uređaji, ali i zamrzivači i frižideri. Jedina razlika je što se u ovom slučaju ta energija koja se crpi i koristi za grejanje. 



Nastavak teksta možete pročitati u 36. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Slađana Zdravković 18.12.2016. 18:13:00

    U našoj zemlji, na krajnjem jugu, postoji banja sa najtoplijim vodom u Evropi. Temperatura vode dostiže 111 stepeni Celzijusa, i nažalost skoro da se uopšte ne koristi za grejanje. Reč je o Vranjskoj Banji.

Ostali članci

<Biljana_Stepanovic

Zukorlić i 450 miliona evra

Strane kompanije iznele su iz Srbije za prvih devet meseci ove godine 450 miliona evra svoje dobiti. Zar nije uobičajeno, pitaju se oni koji se pomalo razumeju u ekonomiju, da se dobit reinvestira ...

30.11.2016. Biljana Stepanović Detaljnije
<Ivan Bjelajac, operativni direktor kompanije GoDaddy Belgrade

Novca ima, nedostaju nam ideje

U Srbiji ima više finansija nego što ima ideja i firmi koje mogu da upotrebe te finansije. Nijedno tlo koje nema mnogo svoje intelektualne svojine, nego prodaje sate ljudi, nije plodno za investira...

30.11.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Vlada Srbije pokušava da i RTB Bor „utopi“ Kinezima

Kamen o vratu države

Od svih državnih preduzeća koja posluju sa gubitkom najveći fiskalni rizik predstavlja RTB, koji se trenutno održava u životu zahvaljujući pomoči države, tako što mu ona toleriše neplaćanje nekih t...

30.11.2016. Marica Vuković Detaljnije
<Nataša Jokić, novinarka

Najveće banke i korporacije ne plaćaju poreze

Ne verujem da bi čovek kao Tramp na čelu SAD mogao da donese bilo kakvo suštinsko poboljšanje. Tramp je najavio da će za državnog javnog tužioca postaviti čoveka koji je, kao i on sâm, ubeđeni rasi...

30.11.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
< Kako se Irska izvukla iz siromaštva i prebrodila krizu

Priča o „keltskom tigru“

Pre svega, treba imati u vidu činjenicu da je Irska mala otvorena ekonomija i samim tim je dosta izložena i osetljiva na promene na svetskom tržištu. Udarac svetske krize na irsku ekonomiju izazvao...

30.11.2016. Dunja Milošević Detaljnije
<Britansko-srpski forum za razvoj preduzetništva

Preduzetništvo se uči od detinjstva

Ideje ne donose novac. Postoje hiljade ideja sa kojima se ništa nije desilo. Ključna stvar je pretvoriti ideju u biznis. Biznismeni prave novac od ideja, ali nažalost često od tuđih. Od 2010. godin...

30.11.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Kakve su šanse da razvijemo banjski turizam

Lečenje, velnes, promena pola...

Srbija postaje vodeća turistička destinacija na Balkanu, ocenio je ugledni informativni kanal Euronews nakon nedavno završenog sajma turizma u Londonu World Travel Market 2016. Dakle, neki ozbiljni...

30.11.2016. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Savet za privredu i Privredni savet

Narodna skupština je 7. oktobra usvojila izmene zakona o finansiranju lokalne samouprave. Radilo se zapravo o izmeni jednog člana zakona (čl. 35) u kome se menja odnos raspodele sredstava koja loka...

30.11.2016. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Srbija ne koristi izvore energije koji su joj dostupni

Voda iz zemlje čeka da postane energent

Srbija ima ukupno 238 geotermalnih izvora i bunara, po čemu spada u sam evropski vrh, tvrde stručnjaci. Ipak, taj potencijal je uglavnom neiskorišćen Geotermalni izvori se svuda u razvijenom svetu...

30.11.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Koliko su srpski privredni sudovi (ne)efikasni

Kako neradnici da napuste pravosuđe

Svaki spor između dva privredna subjekta može se završiti na sudu i efikasnost, doslednost i pravednost sudija često predstavljaju razliku između toga da li će neki biznis propasti ili opstati. Pre...

30.11.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Kevin Sistrom, suosnivač i izvršni direktor kompanije Instagram

Put do milijardu dolara

Odbio je ponudu za posao od Marka Zakerberga dok je bio na koledžu. Instagram, čuvenu aplikaciju za deljenje fotografija, pokrenuo je u oktobru 2010. godine, a dve godine kasnije Mark Zakerberg pon...

30.11.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Sejšeli i klot pasulj

Došlo dete iz škole jedan dan veoma radosno. Ostvarilo je neverovatan uspeh. Dobilo preko 50 petica, samo taj dan, što je više nego iko ikad u istoriji škole. Saopštava da ima u planu dobijanje još...

30.11.2016. Tibor Jona Detaljnije
<Jasna i Miroslav Stojanović, vlasnici radnje „All nut“

Najveći problem je nedostatak informacija

I pored ovogodišnje promocije preduzetništva, ne vidimo nikakvu pomoć od države, naprotiv, imamo utisak kao da država spotiče preduzetnike na svakom koraku. Kako je naša delatnost specifična, niko ...

30.11.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Rajko Radovanović, Univerzitet Harvard

San srpskih studenata

U Srbiji ima mnogo prilika da se pomogne. Toliko je stvari koje treba da se poprave, toliko je prostora za napredak, da se doprinese, stvara i pomaže. Takvih je prilika beskonačno mnogo, bilo da je...

30.11.2016. Katarina Stevanović Detaljnije
<Zakon o privrednim komorama stupa na snagu 1. januara

Obavezno članstvo, a i članarine

Privrednici se protive obaveznom plaćanju članarine u Komori zato što je sloboda udruživanja utemeljena Ustavom, što podrazumeva i slobodu neudruživanja. To znači da svako može sam da odluči da li ...

01.12.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Irena Gajić, arhitekta i ilustratorka

Slušanjem sebe do promene profesije

Česte promene posla u Srbiji nisu retkost. Međutim, promeniti profesiju za mnoge zvuči kao preveliki, ako ne i herojski izazov. Rad Irene Gajić, arhitektice i ilustratorke iz Beograda, predstavlja ...

01.12.2016. Dušan Jurić Detaljnije
<prof. dr Dejan Popović

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Dejan Popović

Nacionalni savet za visoko obrazovanje je usvojio Osnove za kodeks o akademskom integritetu. U njemu su navedeni brojni slučajevi narušavanja akademskog integriteta, ali su izdvojena četiri osnovna...

01.12.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Kako nadrilekari leče stres

Da se prejedem il’ da kupim cipele

"Psihići” su rezervisani za ludake, a biti lud u Srbiji je sramota, što potiče od manjka spoznaje sopstvene situacije. Uostalom i to košta, bar hiljadu i po po seansi pa do pedesetak evra, od kojih...

01.12.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Roditeljstvo

Ta čudna stvorenja - deca

Čudniji od dece su njihovi roditelji. Toliko umeju da budu naporni, pasivno agresivni, aktivno agresivni, razmetljivi i hvalisavi, da je pravi rebus šta će od te njihove dece na kraju da ispadne N...

01.12.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije