Zašto Aranđelovac nije “srpska Toskana“

01.09.2017. Miloš Obradović 0
Vinogradarstvo i proizvodnja vina Vinogradarstvo i proizvodnja vina

Kako izgleda kada tri generacije, otac, sin i unuka, počnu od početka da gaje vinovu lozu i prave vino – sa čime se bore, čemu se nadaju, šta su im izazovi i da li se ponekad zapitaju „šta nam je ovo trebalo?". I zašto kažu da nam je u Srbiji priroda dala sve, a da je ipak najveći problem borba sa prirodom i sa klimom

Selo Banja kraj Aranđelovca poznato je po jednoj priči s početka 20. veka. Naime, kralj Aleksandar Karađorđević je u ovom selu osnovao prvu vinarsku zadrugu u Srbiji i nedaleko zasadio prvi kraljev vinograd. Kada je trebalo doneti grožđe u zadrugu na otkup, kralj je navodno krenuo preko reda, a seljaci su ga vratili u red, ne priznajući mu ni kraljevske počasti ni zasluge. Priča dalje kaže da se kralj naljutio i podigao vinograde na Oplencu.

Možda seljaci više nisu drčni kao nekada, ali se na ovom mestu i dalje gaji kvalitetno grožđe i pravi dobro vino. S obzirom na to da se nalazi na istoj geografskoj širini kao francuski Bordo i na optimalnoj nadmorskoj visini, priroda je svoj deo posla kod pravljenja vrhunskog vina odradila. Nažalost, predeli oko Aranđelovca još ne liče na toskanske sa nepreglednim čokotima vinove loze razasutim po brdašcima. Ovde su vinogradi sporadični, izmešani sa drugim kulturama, relativno male njive su zasejane žitaricama koje se dugoročno ni blizu ne isplate kao grožđe ili vino, na koje se opet mora dugo čekati. Što je najporaznije, ima i zaparloženih imanja.

Svoj doprinos razvoju „srpske Toskane" poslednjih godina daje porodica Veličković koja je sasvim slučajno ušla u vinarski posao. Mnogi kažu da za vinarstvo treba tradicija, ali tradiciju treba i započeti. Uzgoj loze i pravljenje vina započele su tri generacije Veličkovića - deda, sin i unuka, ali odjednom. Slučajno su kupili jedno imanje, a ispostavilo se da je zemlja savršena za podizanje vinograda. Dragoslav Veličković, inače ekonomista, bacio se na istraživanje o uzgoju vinove loze i pravljenju vina budući da se time do sada nisu bavili, dok je unuka Katarina Veličković preuzela vinarski posao, tako da je ona sada vlasnik Vinograda i vinarije Veličković. 

Na nešto više od dva hektara su posadili bele sorte uvezene iz Francuske. Od 10.000 čokota na 70 odsto je posađen sovinjon, na 20 odsto šardone, a na 10 odsto muskat peti grein (Petit grains) koji se kupažira sa šardoneom kako bi tom vinu dao specifičnu aromu i miris. 

Veličkovići su 2013. godine posadili vinograd, a već prvu berbu su imali 2015. i vina od te berbe pokazala su se kao veoma kvalitetna. Ovog proleća su na nešto više od dva hektara posadili uglavnom crvene sorte.

"U ovom poslu najveći je problem borba sa prirodom, sa klimom. Recimo, 2014. godina je bila loša, a nama je tada trebalo da se čokoti najviše razvijaju. Srećom nismo imali problem sa poplavama jer se nalazimo na brdu, ali je bilo vrlo malo sunca. Prošla godina je takođe bila teška, jer se često dešavalo da se u toku istog dana smenjuju kiša i sunce, što ne godi vinovoj lozi. I pored toga je sve bilo u redu do početka avgusta kada je udario grad, za koji se ne sećam da je pao otkad smo kupili zemlju. Bio je vrlo sitan grad koji je pogodio muskat, dok recimo sovinjon nije ni pipnut. Mi smo se trudili da izvučemo kvalitet i bacali smo sve što smo smatarili da može loše da utiče na vino kasnije, tako da je u vino ušlo samo najkvalitetnije grožđe. Borba sa sve nenormalnijim vremenskim uslovima, kao recimo gradom koji je pao početkom prošlog meseca, stvarno otežava sve. Kao i borba za mesto na tržištu. Međutim, tržišna konkurencija je zdrava, a na vremenske uslove se ne može uticati”, kaže Dragoslav Veličković. Priznaje da se ponekad pita šta mu je ovo sve trebalo. 



Nastavak teksta možete pročitati u 43. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Kako se predsednik odlepio od realnosti

Sve ima svoju cenu, notorno je pravilo ekonomije, a pre svega zdravog razuma. Seljaci su taj fenomen opisali znatno ranije od ekonomista – „kako seješ, tako ćeš požnjeti". To praktično, u našem sl...

30.08.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Vinogradarstvo i proizvodnja vina

Zašto Aranđelovac nije “srpska Toskana“

Kako izgleda kada tri generacije, otac, sin i unuka, počnu od početka da gaje vinovu lozu i prave vino – sa čime se bore, čemu se nadaju, šta su im izazovi i da li se ponekad zapitaju „šta nam je o...

30.08.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Jelena Jović

Puno rade, lepo i zarade

„Mislim da smo mi primer da brak može da funkcioniše i kada su supružnici u istom poslu, ako se stvari postave na svoje mesto - ko o čemu odlučuje. Podelili smo se ko o kom segmentu u firmi brine, ...

30.08.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Srbija  ekonomski zaostaje za regionom

Ceh nestručnih kadrova

Proteklih nekoliko godina predstavnici vlasti se utrkuju ko će slikovitije da opiše „ekonomski bum" u Srbiji koji se, po njihovim rečima, dešava počev od 2016. godine. Danima su se u vodećim mediji...

30.08.2017. Doc. dr Goran Radosavljević Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne nabavke - novac svih nas”

Javne nabavke bez tajnih dogovora

Srbije je sredinom decembra 2016. godine u pregovorima o pristupanju EU otvorila poglavlja 5 o javnim nabavkama i utvrdila obaveze koje do kraja ove godine treba da ispuni kako bi to poglavlje u št...

30.08.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Lažni porast zaposlenosti, zarade niže od zvaničnih

Najviše se zapošljavaju deca i starci

Podaci sa tržišta rada u Srbiji nisu dostupni na stranici Eurostata, pa nije moguće poređenje sa drugim zemljama. Na prvi pogled pozitivan pokazatelj povećanja zaposlenosti u stvari znači povećanje...

30.08.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Koliko nas košta Er Srbija

Agencija za privredne registre nedavno je objavila finansijski izveštaj preduzeća Air Serbia (Er Srbija) za 2016. godinu. Izveštaj je Agenciji predat još u februaru, ali je vraćen na doradu, koja j...

30.08.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Budžet EU i „unutrašnji dijalog“ oko Kosova

Va banque igra u Vučićevu karijeru

Neposredno nakon inauguracije predsednik Vučić je pokrenuo  „unutrašnji dijalog" oko položaja Kosova i Metohije, radi postizanja „istorijskog sporazuma" sa Albancima. Novoizabrani predsednik pokren...

30.08.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Večiti strah od migranata

Otpor, negacija, asimilacija

Potreba za dizanjem zidova je duboko vezana za potrebu da se definišemo. Identitet se uvek određuje u odnosu na nekog drugog: mi smo mi zato što nismo neki drugi. Stoga je kontakt sa strancima neop...

30.08.2017. Sanja Beronja Detaljnije
<Kakva je budućnost srpskih zadruga

Borba sa repovima iz prošlosti

Namera Vlade Srbije da osnivanjem 500 zadruga u 500 sela u naredne tri godine ponovo oživi zadrugarstvo i ukrupni parcele od kojih su mnoge napuštene i zaparložene, može da naiđe na ozbiljne prepre...

30.08.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Dru Hjuston, izvršni direktor i osnivač kompanije Dropbox

Bogatstvo na „oblaku“

Dru Hjuston osnovao je Dropbox, „cloud" servis za čuvanje i deljenje podataka, kada je imao 24 godine. Deceniju kasnije ima hiljadu zaposlenih, preko 500 miliona korisnika i milijardu dolara profit...

30.08.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Zašto kod nas nema antikorupcije

Uveren sam da je problem svih problema našeg društva korupcija. Još jedan problem, doduše znatno manji, jeste i činjenica da za ovu pojavu nesrećno koristimo baš reč „korupcija".   Stari Rimljani ...

30.08.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Šta stvarno znači dolazak nemačkog Tenisa u Srbiju

Knez Miloš je svinje prodavao Evropi

Farme svinja su najveći zagađivači i zato ih Nemačka šalje u takozvana „pogranična tržišta" u koja je sada svrstana i Srbija. Tenis godinama trpi brojne optužbe da se loše odnosi prema radnicima, d...

30.08.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Učenici iz Srbije osvojili 15 medalja na svetskim takmičenjima

Mladost i znanje osvajaju svet

Ako se može suditi po uspesima koje su mladi srpski učenici ostvarili na međunarodnim olimpijadama znanja iz fizike, matematike i hemije, Srbija ne treba da brine za svoju budućnost u ovim oblastim...

30.08.2017. Obrazovanje Detaljnije
<EU najavljuje promenu oznaka energetske efikasnosti uređaja

Nove oznake podstiču uštede

Prema najavama iz Evropske unije, dosadašnji standardi energetske efikasnosti električnih uređaja nosiće nove oznake. Planira se izbacivanje dosadašnjih oznaka "+”, a njih će, kako stvari stoje, za...

30.08.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Kako skratiti stečajni postupak i omogućiti naplatu poverilaca

Stečaj za Ginisa, traje 22 godine

Stečajni postupci u Srbiji krajnje su neizvesna kategorija – kad će se pokrenuti, koliko će trajati, kakav im je ishod, koliko će poverioci moći da se namire, a najizvesnije je da preduzeće iz steč...

30.08.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije

Sudija mora biti pošten i hrabar

Ono što je od najveće važnosti, a uopšte nije prisutno u javnosti, to je da i sama država ne ispunjava svoje obaveze i ne ponaša se u skladu sa vladavinom prava. Odatle se zapravo sve generiše. Drž...

30.08.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Marko Šelić Marčelo

Nataša Stojanović i Marko Šelić Marčelo

U današnjoj Srbiji građani se dele na podobne i nepodobne. Narod nema kičmu da ustane, ne sme ni da zucne, kamoli da se zaozbiljno pobuni protiv onoga ko ga evidentno tlači. Mi smo nacija koja živi...

30.08.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Facebook, jedna iritantna pojava

Medij za suštinski usamljene

Iz usamljenosti proizlazi i agresija i ogorčenost i sve ostalo što na Fejsbuku možete naći. I galerija fotografija butkica, lepe i pametne dečice, kuca, maca, "mudraca” što gledaju u daljinu i puše...

30.08.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije