Kolumna Dr Dušana Pavlovića

Zašto država uništava tržište

01.03.2017. Dušan Pavlović 0
Dr Dušan Pavlović Dr Dušan Pavlović

Levičari (socijaldemokrate, socijalisti, komunisti, marksisti itd) vole da misle kako je glavni generator nejednakosti u društvu tržište i kapital. Na državu gledaju kao na izbavitelja ili korektora nejednakosti koje nastaju na tržištu. Da bi se nejednakosti smanjile, od države se traži da reguliše tržište i preraspodeljuje dohodak. Činjenica koju levičari zbog takvog stava propuštaju da uvide, jeste da generator nejednakosti često može da bude sama država kroz sistem regulacije tržišta. Razmotrimo jedan nedavni primer.


Ministarstvo zdravlja priprema novi zakon o apotekarskoj delatnosti. Zakon propisuje nove regulative na apotekarskom tržištu koje podižu lestvicu za ulaz novim apotekama. Jedna od takvih regulativa jeste da razdaljina između dve apoteke ne sme da bude manja od 300 metara. Kakve će biti reperkusije ove odredbe ako se ona usvoji i primeni?

Do sada su se apoteke nalazile jedna blizu druge, često "načičkane” na mestima na kojima postoji velika cirkulacija ljudi. To su mesta kao što su pijace, tržni centri ili bolnice (domovi zdravlja). U okolini većih pijaca se jedna do druge mogu uočiti 3-4 apoteke. Slično je sa tržnim centrima, gde možemo da nađemo jednu na svakom spratu. Na potezu između Bulevara oslobođenja i Kneza Miloša u Beogradu, gde se nalaze Klinički i Urgentni centar, jedan veliki dom zdravlja i tuce različitih klinika, nalazi se sigurno 15 apoteka, mnoge od njih na međusobnoj udaljenosti od po nekoliko metara.

Zašto se apoteke ovako grupišu? Odgovor na ovo pitanje je dat 1929. godine u tekstu Harolda Hotelinga pod nazivom "Stabilnost u konkurenciji”. Hoteling je ovo objasnio na primeru kolica za sladoled na dugačkoj plaži na kojoj su kupači podjednako raspoređeni. Ako sladoledžija sa kolicima dođe da prodaje sladoled, postaviće kolica nasred plaže, jer je tako podjednako udaljen od oba kraja plaže. Ako dođe drugi sladoledžija, smestiće svoja kolica tik uz konkurenciju. Isto važi i za trećeg, četvrtog, itd. Nikom se ne isplati da se udaljava od sredine plaže, jer tako prepušta veći deo plaže konkurenciji. Cilj svakog preduzetnika (bio on pekar, lekar ili apotekar) jeste da osvoji što veći deo tržišta. Ako se pomerite od centra na bilo koju stranu, veći deo tržišta prepuštate konkurenciji (pod uslovom da su cena i kvalitet proizvoda slični). Tako nastaje stabilnost u ekonomskoj konkurenciji.

Apotekari razmišljaju na identičan način. Ako je prva apoteka zauzela mesto s leve strane ulaza na pijacu, drugoj apoteci se najviše isplati da zauzme mesto s desne strane ulaza. Ista logika vlada sa tržnim centrima i bolnicama. Zauzeti mesto na istom ili narednom spratu tržnog centra je najbolje što možete da uradite u pokušaju da neutrališete prostornu prednost konkurencije.

Šta je posledica ovakvog razmeštaja apoteka? Cene lekova će se smanjivati sve dok za apotekara bude bilo isplativo da ga prodaje. To se u ekonomiji zove "društvena” cena, tj. cena po kojoj je lek proizveden i koja podrazumeva nadoknadu za apotekara koji ga je obezbedio u apoteci u kojoj možete da ga kupite. Od toga najviše koristi imaju bolesnici, pogotov oni koji su socijalno ugroženi.

Ako se primeni odredba od 300 metara, ovo mora da se promeni. Na ulazu pijace bi sada  stajala samo jedna apoteka. Jedna bi bila i u svakom tržnom centru, i u okolini svake bolnice. Posledica ovog novog razmeštaja bi bilo odsustvo konkurencije, a odsustvo konkurencije uvek vodi monopolu, odnosno rastu cena lekova.

Sada možemo da se vratimo na tezu o državi kao generatoru nejednakosti u društvu. Razmotrimo najpre nejednakost koja se stvara među samim preduzetnicima. Najveću korist od ove odredbe imaju postojeći apotekari, oni koji su već u biznisu. Novi preduzetnici su ovim osuđeni na odustajanje. Ako znate da već postoji apoteka u tržnom centru, a vi svoju morate da postavite na 300 metara daleko od tržnog centra, možda je bolje da porazmislite o nekoj drugoj uslužnoj grani, gde nema takve odredbe.

Kako je sa stanovništvom? Deo stanovništva koji ima najviše štete od ove odredbe su najsiromašniji slojevi društva (recimo, penzioneri sa najnižim primanjima kojima lekovi trebaju najviše), kojima je svako povećanje cena problem. Bogatijim ljudima rast cena smeta manje, a najbogatijim ne smeta uopšte. Svi znamo da je zdravstvena usluga u Srbiji prilično loša (što je posebna priča, takođe posledica dejstva države). Ovom odredbom bi se tržište lekova dodatno učinilo nepristupačnim za najniže slojeve. Istina je da tržište nije uvek pravedno za one koji na njemu učestvuju. Ali tržišni ishodi su veoma često pravedni u smislu da su korisni za potrošače: ako je tržište konkurentno, ono uvek vodi do najpovoljnije cene za potrošače. Kada se država umeša u tržišnu razmenu, ti ishodi često mogu da postanu nepravedni, jer mogu koristiti onima koji su već u boljem položaju, a oštetiti one koji su već u lošem.



Nastavak teksta možete pročitati u 38. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Dr Gordana Danilović Grković, direktorka Naučno-tehnološkog parka Beograd

Gajimo mlade, pametne i hrabre

Dugo sam radila u nauci i duboko verujem u potencijal naučnoistraživačkog sektora i po znanju koji tamo postoji, razvijenim tehnologijama, metodama, prototipovima... To je zaista naše bogatstvo. To...

27.02.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Biljana Stepanović

Šišanje, brijanje i potpisivanje

Nije u redu zgranjavati se, a naročito zgražavati, nad ljudima koji pristaju da im SNS aktivisti ulaze u kuće sa makazama i trimerima u rukama, da ih šišaju i brijaju, u zamenu za podršku na predst...

27.02.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Zašto niko neće Galeniku

Kako je sistematski uništena od lopova

Galenika može da posluži jenog dana kao odlična „studija slučaja" za proučavanje i studiranje kako je moguće temeljno uništiti i očerupati jednu farmaceutsku kompaniju nekadašnjeg regionalnog lider...

27.02.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Povratak grčke krize

Agonija se nastavlja

Pregovori Grčke i poverilačke četvorke (MMF, Evropska komisija, Evropska centralna banka i Evropski stabilizacioni mehanizam) oko takozvane druge revizije (trećeg aranžmana pomoći) došli su u ćorso...

27.02.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Rast realnog dohodka različitih percentila svetske raspodele dohotka, 1988-2008. (prema 2005. Cenama

Trgovinski ratovi vode u novu globalnu recesiju

Nova spoljnotrgovinska politika SAD "Kupuj američko, zaposli Amerikanca” preti da dovede do carinskih ratova i odvede svet u recesiju. Ukoliko bi Tramp bio umereniji nego na svojim predizbornim sku...

27.02.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Rizici po niske kamatne stope

Bliži se kraj jeftinog zaduživanja

Evropska centralna banka najavljuje da u ovoj godini neće menjati svoju politiku negativnih kamatnih stopa. Da li je to i opravdano i da li će, u godinama koje dolaze, ova odluka zapravo dovesti do...

27.02.2017. Gorgana Bulatović Detaljnije
<Prof dr Mihailo Crnobrnja

Zašto nas Kina ne nauči da pecamo?

Prošlogodišnji rezultati u spoljnoj trgovini su za pohvalu. Izvoz je porastao više od uvoza i time je trgovinski deficit smanjen. Dalji nastavak takve tendencije bi, bez sumnje, nastavio smanjivanj...

27.02.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Tibor Jona

Otvori firmu, ako smeš

U Srbiji postoji novi trend u zapošljavanju, koji istina za volju nije ništa nama svojstveno, postoji i u svetu, aman se kod nas, izgleda, baš brzo prima. Naime, od svojih budućih (pa čak i sadašnj...

27.02.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Riba u vodi, autobiografija nobelovca Marija Vargasa Ljose

Čist čovek protiv korumpiranog eastablišmenta

Dominirali su laži, podmetanja, izmišljene priče, izvrtanje činjenica, koji su imali za cilj da od Ljose naprave kriminalca i bezbožnika, izdajnika, doušnika CIA, osobu koja izbegava porez, seksual...

27.02.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Gordana Petrović, član udruženja „Leskovački ajvar“

Prodamo sve što proizvedemo

Udruženje je ukupno proizvelo 25.000 tegli ajvara prošle godine i sve što smo proizveli prodali smo još u novembru 2016. godine. S obzirom na to da proizvodimo ručno, na tradicionalan način, količi...

27.02.2017. Olivera Bojić Detaljnije
<Milena Milićević, organizator konferencije  INAT samit

Preko inata do IT zanata

INAT je nastao kao igra reči, a zapravo to jeste komparativna prednost koju Srbija ima. Na engleskom INAT akronim znači Innovation Attitude, tj. stav prema inovacijama. Cilj nam je da okupimo izmeđ...

27.02.2017. Igor Ivašković Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Zašto država uništava tržište

Levičari (socijaldemokrate, socijalisti, komunisti, marksisti itd) vole da misle kako je glavni generator nejednakosti u društvu tržište i kapital. Na državu gledaju kao na izbavitelja ili korektor...

27.02.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Dijaspora šalje novac, ali ne ulaže u Srbiju

Ponovo rastu doznake

Podaci NBS govore da su u 2015. Srbi iz sveta svojim rođacima u Srbiji poslali 2,86 milijardi evra, što je za 9,7 odsto više nego 2014. Iznos doznaka raste jer iz zemlje odlazi sve više mladih i ra...

27.02.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Milan Vlajčić, novinar, esejista, književni i filmski kritičar

Ko proda dušu, povratka mu nema

Postoji jedno zlatno pravilo koje je toliko jednostavno da ga tek povremeno glasno izgovorim, a naučio sam ga od mudrih ljudi: „ne možeš da pišeš sve što misliš, ali moraš da pišeš ono što misliš"....

27.02.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Vladimir Elesin, vlasnik firme Tegla’s Novi Sad

Tri godine do uspešnog posla

Nije cilj vratiti uloženo nego zaraditi još više i plasirati u marketing. To je jedini put do uspeha, kaže Vladimir Elesin, vlasnik novosadske firme Tegla’s  koja godišnje proizvodi desetine hiljad...

27.02.2017. Olivera Bojić Detaljnije
<Uroš Mijalković, Fakultet Organizacionih Nauka

Za najbolje uvek ima mesta

Kada se pre nešto više od godinu dana pojavio sa idejom o pokretanju prve karate igre za mobilne uređaje, mnogi su bili skeptični. Danas igra ima sve više fanova, iako i dalje nije dobila svoju fin...

27.02.2017. Milena Stević Detaljnije
<Božo Prelević, advokat i nekadašnji ministar policije u prelaznoj vladi iz 2000. godine

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Božo Prelević

Kad pitate građane – kad će vam biti bolje, oni odgovaraju – kada dođe neki vođa ili ode neki vođa. Većina ne shvata da je njihov osnovni problem to što im politička elita ne obezbeđuje vladavinu p...

27.02.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Presudna zanimanja: učitelj

Ne lažem, časna Titova pionirska reč!

Sad kad se okrenem četrdesetak godina unazad, u ta prva četiri razreda osnovne stekla sam temelje za razvijanje svih svojih kapaciteta i solidnu moralnu bazu (što sam docnije samo kvarila). Sve što...

27.02.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Dizajn obrazovanje

Aalto univerzitet, Helsinki

Aalto univerzitet je jedan od mlađih univerziteta, osnovan je 2010. godine kao zajednički univerzitet već prethodno postojeća tri renomirana helsinška univerziteta – Univerzitet tehnologije, Viša e...

27.02.2017. Biljana Bilaković Detaljnije
<Projekat „Skoplje 2014“

Mame. Što je ubavo!

Kao, uživaš. Praviš se da je ono dole magla, a ne smog. S te visine je i Aleksandar Makedonski mali, maltene nevidljiv, a ne Veliki (24 metra), kao i otac mu Filip II, i car Justinijan i Samuil, i ...

27.02.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Medijsko tržište Srbije

“Milenijumsi” blokiraju reklame

Sve više se vodi računa o tome gde će se predstaviti proizvod, o kontekstu u kome će se pojaviti. Nije svejedno kako će proizvod izgledati u ambijentu rijalitija ili u ambijentu pristojne, ušminkan...

27.02.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Kiran Mazumdar Šo, osnivačica farmaceutske kompanije Biocon u Indiji

Uspeh uprkos preprekama

U zemlji koja ima oko 1,2 milijarde ljudi i samo četiri žene na listi sto najbogatijih ljudi, Kiran Mazumdar Šo jedina je žena u Indiji koja je uspela sama da stekne bogatstvo koje se meri milijard...

28.02.2017. Ana Krajnc Detaljnije