Džef Baron, ekspert za industriju nameštaja angažovan na USAID Projektu održivog lokalnog razvoja

Zašto izvozite trupce, umesto da napravite stolice

01.12.2016. Miloš Obradović 0
Džef Baron, ekspert za industriju nameštaja angažovan na  USAID Projektu održivog lokalnog razvoja Džef Baron, ekspert za industriju nameštaja angažovan na USAID Projektu održivog lokalnog razvoja

Prošle godine je iz Srbije izvezeno 145.000 kubika drveta za 45,3 miliona evra. Da je ova količina drveta iskorišćena za proizvodnju stolica, imali biste pet miliona stolica za izvoz, čija bi vrednost bila 265 miliona evra, skoro šest puta više nego ono što je zarađeno izvozom poluproizvoda. Usput bi u procesu obrade drveta moglo biti zaposleno 5.000 ljudi. Ironija je da se svakom komadu drveta izvezenom iz Srbije vrednost dodaje u zemljama sa radnom snagom skupljom nego u Srbiji

Angažovan na projektu USAID-a održivog lokalnog razvoja kao stručnjak za proizvodnju nameštaja, Džef Baron je došao u Srbiju pre tri godine. Nakon što je projekat završen, Baron je na poziv Beogradskog sajma došao da im pomogne oko organizacije Sajma nameštaja.

"Ovde sam besplatno, pošto je projekat završen, a zvali su me sa Sajma da im pomognem. Došao sam zato što hoću da napravimo ovde nešto dobro”, kaže Baron za „Novu ekonomiju".

Upravo je završen Sajam nameštaja u Beogradu. Kako vam izgleda ponuda? Da li se vidi napredak u poslednje tri godine od kada ste bili na projektu održivog lokalnog razvoja?

Vidim napredak i zreliju ponudu proizvođača nameštaja. Poslednjih 50 godina proizvođači nameštaja dolaze na sajam sa ponudom namenjenom krajnjim kupcima iz Beograda. Domaći kupci štede nekoliko meseci, ne kupuju ništa u kući i onda sačekaju sajam, veliku ponudu, velike popuste i potroše novac. Tokom više od 50 godina to je bilo ekonomski opravdano i za proizvođače i za kupce i za sam Sajam. Ali takav događaj ne pomaže mnogo dugoročnom razvoju industrije, što je i bio fokus ovog projekta. Zato smo dodali i deo namenjen poslovnim kupcima.

Kako ste to uradili?

Malo smo promenili prezentaciju proizvoda. Proizvođači su donosili samo proizvode koje mogu prodati u Beogradu. Ako želite da prodate u Nemačkoj, onda proizvod treba da bude malo drugačiji. Poređenja radi, ako automobile hoćete da prodate u Engleskoj, morate da promenite stranu volanu. Radi se o istom vozilu, samo sa tim različitim detaljem. Tako je i sa nameštajem. U drugim zemljama su različiti ukusi, traže se različite boje, veličine, materijali. Na primer, neke materijale koji se prodaju ovde, neće pustiti preko granice u EU.

Kada smo razgovarali sa proizvođačima o privlačenju stranih kupaca na Sajam, imali smo problem da li praviti proizvod za koji mislimo da će se svideti kupcima, možda nauštrb proizvodnje za domaće kupce ili sačekati da dođu strani kupci, a da možda nemamo proizvod koji će se njima svideti. Ovde se video napredak, mada je i dalje na Sajmu bilo dosta proizvoda koji se po mom mišljenju ne mogu izvesti. Ipak, sve je više proizvođača koji razmišljaju o izvozu, koji komuniciraju sa stranim kupcima. Na primer, na Sajmu strani kupac može da se suoči sa problemom da na štandu ne može da nađe čoveka koji govori engleski. 

Na svim tim detaljima smo radili u okviru projekta održivog lokalnog razvoja kako bismo vratili Srbiju na svetsku mapu proizvođača nameštaja, ali bez narušavanja onog dela okrenutog domaćim kupcima, jer bez toga nema sajma.

Da li su se stranci pojavili na Sajmu?

Sajam se drugu godinu zaredom reklamirao u specijalizovanim inostranim časopisima o nameštaju namenjenim kompanijama potencijalnim kupcima. Čitaoci tih magazina su pozvani da se registruju na internet-portalu napravljenom za tu svrhu i sada imamo spisak svih koji su se registrovali, ali i spisak svih koji su skenirali svoju kartu koju su mogli da skinu na tom portalu. I mogu reći da je većina registrovanih i došla na Sajam. Za sledeću godinu imam ideju i kako da registrujemo sve one kupce koji su došli i kupili kartu, o kojima sada ne znamo ništa.

Koja tržišta ste ciljali tim reklamama?

Moram da napomenem da je pre 40 godina Jugoslavija bila najveći izvoznik nameštaja u SAD. Ja sam u to vreme počinjao u ovoj industriji i sećam se da se pričalo kako će Jugoslavija uništiti našu industriju nameštaja. Logično je postaviti pitanje zašto ne obnoviti taj izvoz u Ameriku. Makroekonomija mi govori da bi danas ciljno tržište trebalo da bude EU zbog odnosa dolara i evra, zbog udaljenosti tržišta itd. EU zemlje danas kupuju u Kini, a vi ste na par sati leta avionom, skoro da mogu za dan da dođu i da se vrate. Kupci iz EU po celoj Evropi traže zamenu za Kinu. Ono što je značajno za ovaj sajam jeste to što nema nijednog sličnog sajma u regionu. Ako biste ovde doveli najbolje izlagače iz BiH, Hrvatske, Rumunije, onda bi došli i kupci, pa bi i srpski proizvođači mogli naći kupce.



Nastavak teksta možete pročitati u 36. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija''

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana_Stepanovic

Zukorlić i 450 miliona evra

Strane kompanije iznele su iz Srbije za prvih devet meseci ove godine 450 miliona evra svoje dobiti. Zar nije uobičajeno, pitaju se oni koji se pomalo razumeju u ekonomiju, da se dobit reinvestira ...

30.11.2016. Biljana Stepanović Detaljnije
<Ivan Bjelajac, operativni direktor kompanije GoDaddy Belgrade

Novca ima, nedostaju nam ideje

U Srbiji ima više finansija nego što ima ideja i firmi koje mogu da upotrebe te finansije. Nijedno tlo koje nema mnogo svoje intelektualne svojine, nego prodaje sate ljudi, nije plodno za investira...

30.11.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Vlada Srbije pokušava da i RTB Bor „utopi“ Kinezima

Kamen o vratu države

Od svih državnih preduzeća koja posluju sa gubitkom najveći fiskalni rizik predstavlja RTB, koji se trenutno održava u životu zahvaljujući pomoči države, tako što mu ona toleriše neplaćanje nekih t...

30.11.2016. Marica Vuković Detaljnije
<Nataša Jokić, novinarka

Najveće banke i korporacije ne plaćaju poreze

Ne verujem da bi čovek kao Tramp na čelu SAD mogao da donese bilo kakvo suštinsko poboljšanje. Tramp je najavio da će za državnog javnog tužioca postaviti čoveka koji je, kao i on sâm, ubeđeni rasi...

30.11.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
< Kako se Irska izvukla iz siromaštva i prebrodila krizu

Priča o „keltskom tigru“

Pre svega, treba imati u vidu činjenicu da je Irska mala otvorena ekonomija i samim tim je dosta izložena i osetljiva na promene na svetskom tržištu. Udarac svetske krize na irsku ekonomiju izazvao...

30.11.2016. Dunja Milošević Detaljnije
<Britansko-srpski forum za razvoj preduzetništva

Preduzetništvo se uči od detinjstva

Ideje ne donose novac. Postoje hiljade ideja sa kojima se ništa nije desilo. Ključna stvar je pretvoriti ideju u biznis. Biznismeni prave novac od ideja, ali nažalost često od tuđih. Od 2010. godin...

30.11.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Kakve su šanse da razvijemo banjski turizam

Lečenje, velnes, promena pola...

Srbija postaje vodeća turistička destinacija na Balkanu, ocenio je ugledni informativni kanal Euronews nakon nedavno završenog sajma turizma u Londonu World Travel Market 2016. Dakle, neki ozbiljni...

30.11.2016. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Savet za privredu i Privredni savet

Narodna skupština je 7. oktobra usvojila izmene zakona o finansiranju lokalne samouprave. Radilo se zapravo o izmeni jednog člana zakona (čl. 35) u kome se menja odnos raspodele sredstava koja loka...

30.11.2016. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Srbija ne koristi izvore energije koji su joj dostupni

Voda iz zemlje čeka da postane energent

Srbija ima ukupno 238 geotermalnih izvora i bunara, po čemu spada u sam evropski vrh, tvrde stručnjaci. Ipak, taj potencijal je uglavnom neiskorišćen Geotermalni izvori se svuda u razvijenom svetu...

30.11.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Koliko su srpski privredni sudovi (ne)efikasni

Kako neradnici da napuste pravosuđe

Svaki spor između dva privredna subjekta može se završiti na sudu i efikasnost, doslednost i pravednost sudija često predstavljaju razliku između toga da li će neki biznis propasti ili opstati. Pre...

30.11.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Kevin Sistrom, suosnivač i izvršni direktor kompanije Instagram

Put do milijardu dolara

Odbio je ponudu za posao od Marka Zakerberga dok je bio na koledžu. Instagram, čuvenu aplikaciju za deljenje fotografija, pokrenuo je u oktobru 2010. godine, a dve godine kasnije Mark Zakerberg pon...

30.11.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Sejšeli i klot pasulj

Došlo dete iz škole jedan dan veoma radosno. Ostvarilo je neverovatan uspeh. Dobilo preko 50 petica, samo taj dan, što je više nego iko ikad u istoriji škole. Saopštava da ima u planu dobijanje još...

30.11.2016. Tibor Jona Detaljnije
<Jasna i Miroslav Stojanović, vlasnici radnje „All nut“

Najveći problem je nedostatak informacija

I pored ovogodišnje promocije preduzetništva, ne vidimo nikakvu pomoć od države, naprotiv, imamo utisak kao da država spotiče preduzetnike na svakom koraku. Kako je naša delatnost specifična, niko ...

30.11.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Rajko Radovanović, Univerzitet Harvard

San srpskih studenata

U Srbiji ima mnogo prilika da se pomogne. Toliko je stvari koje treba da se poprave, toliko je prostora za napredak, da se doprinese, stvara i pomaže. Takvih je prilika beskonačno mnogo, bilo da je...

30.11.2016. Katarina Stevanović Detaljnije
<Zakon o privrednim komorama stupa na snagu 1. januara

Obavezno članstvo, a i članarine

Privrednici se protive obaveznom plaćanju članarine u Komori zato što je sloboda udruživanja utemeljena Ustavom, što podrazumeva i slobodu neudruživanja. To znači da svako može sam da odluči da li ...

01.12.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Irena Gajić, arhitekta i ilustratorka

Slušanjem sebe do promene profesije

Česte promene posla u Srbiji nisu retkost. Međutim, promeniti profesiju za mnoge zvuči kao preveliki, ako ne i herojski izazov. Rad Irene Gajić, arhitektice i ilustratorke iz Beograda, predstavlja ...

01.12.2016. Dušan Jurić Detaljnije
<prof. dr Dejan Popović

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Dejan Popović

Nacionalni savet za visoko obrazovanje je usvojio Osnove za kodeks o akademskom integritetu. U njemu su navedeni brojni slučajevi narušavanja akademskog integriteta, ali su izdvojena četiri osnovna...

01.12.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Kako nadrilekari leče stres

Da se prejedem il’ da kupim cipele

"Psihići” su rezervisani za ludake, a biti lud u Srbiji je sramota, što potiče od manjka spoznaje sopstvene situacije. Uostalom i to košta, bar hiljadu i po po seansi pa do pedesetak evra, od kojih...

01.12.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Roditeljstvo

Ta čudna stvorenja - deca

Čudniji od dece su njihovi roditelji. Toliko umeju da budu naporni, pasivno agresivni, aktivno agresivni, razmetljivi i hvalisavi, da je pravi rebus šta će od te njihove dece na kraju da ispadne N...

01.12.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije