Kolumna Mihaila Crnobrnje

Zašto nas Kina ne nauči da pecamo?

01.03.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja 0
Prof dr Mihailo Crnobrnja Prof dr Mihailo Crnobrnja

Prošlogodišnji rezultati u spoljnoj trgovini su za pohvalu. Izvoz je porastao više od uvoza i time je trgovinski deficit smanjen. Dalji nastavak takve tendencije bi, bez sumnje, nastavio smanjivanje deficita i možda bismo, kao Nemačka, čak imali i suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Ali, šta izvoziti ako nam stopa rasta društvenog proizvoda ne obezbedi sve više i više proizvedene robe od koje deo ide za izvoz? Dakle, centralno pitanje kojim ću se u ovom kratkom komentaru baviti jeste: kako uvoz i izvoz utiču na stopu rasta. Ne u totalu već u dva, bržljivo odabrana, segmenta.

Da krenemo od uvoza. Uvozimo svašta, od neophodnih repromaterijala i mašina do belog luka i polovnih automobila. Ali ne uvozimo nešto što bi moglo bitno da poveća stopu rasta. Moj je predlog da se obratimo jednom od naših strateških partnera, u ovom slučaju Kini, i uvezemo recept kako da nam društveni proizvod maksimalno raste. Naš je prošle godine porastao 2,8% a njihov preko 7%. Pri tome se mi hvalimo, a oni su zabrinuti, jer je to najniža stopa godišnjeg rasta od 1978!! Skoro četiri decenije zaredom Kina beleži godišnje stope rasta od 10, 11 pa čak i 12%. I tako postade druga najmoćnija privreda na svetu. Ako može da se uvozi tehnologija za proizvodnju, što stalno podstičemo prizivajući strane investicije, zašto ne uvesti i tehnologiju/organizaciju povećanja društvenog proizvoda? Pogotovo iz Kine. Kao strateški prijatelj trebalo bi da bude spremna da to „izveze". A pogotovo ako imamo u vidu da stara kineska poslovica (mislim da je autor Konfučije) kaže: „Nisam ti prijatelj ako ti poklonim ribu. Prijatelj sam ako te naučim da pecaš."

Drugi problem je na izvoznoj strani. Izvozimo nešto što ne bi trebalo, pogotovo što izvezenu „robu" ne naplaćujemo. Reč je o izvozu „mozgova", odnosno stručnog kadra. O tome sam već jednom pisao u ovoj kolumni („Ostajte ovde"), ali je problem toliko veliki i značajan da ga vredi ponoviti i ponavljati, sve dok ne počne njegovo ozbiljno, sistematsko i dugoročno rešavanje. Prema godišnjoj publikaciji Svetskog ekonomskog foruma, na prvom smo mestu u svetu po nesposobnosti da zadržimo svoje obrazovane kadrove, odnosno, poslednji po sposobnosti da to učinimo.

Odliv mozgova nije samo naš problem. Odlaze ljudi i iz Centralne, pa čak i iz Zapadne Evrope preko Atlantika. Ali je kod nas taj problem mnogo jače izražen. Njegovo uspešno rešavanje bi moglo da pomogne i u rešavanju problema ubrzanog rasta društvenog proizvoda.

Šta raditi? Uvesti neke vrste kompenzacija u zapošljavanju mladih i stručnih kadrova, a posebno za podsticanje preduzetništva. Ovo potonje je nedavno počelo, ali bi sistem trebalo ojačati. Imamo već više godina sistem kojim subvencionišemo strane investitore za otvaranje radnih mesta u Srbiji. A zašto ne bismo imali sistem za subvencionisanje mladih da ostanu ovde? Naravno, to ne bi bio trajan sistem, već pomoćni, dok se privreda ne razvije dovoljno da sama po sebi bude atraktivna. Više puta sam čuo premijera na TV kako poziva strane investitore rečenicom: „Šta god vam okruženje ponudi, mi ćemo vam ponuditi atraktivnije uslove." Zamislite da se obrati mladima i kaže: „Šta god vam inostranstvo ponudi, mi ćemo vam ponuditi atraktivnije."

Naravno, ovo je hiperbola koja ima za cilj da skrene pažnju na postojanje jednog problema koji je, u osnovi, rešiv. Ali i da istakne da domaći mozak treba da bude bar jednako tretiran kao strane investicije, kad je reč o faktorima od kojih zavisi rast društvenog proizvoda.



Nastavak teksta možete pročitati u 38. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Dr Gordana Danilović Grković, direktorka Naučno-tehnološkog parka Beograd

Gajimo mlade, pametne i hrabre

Dugo sam radila u nauci i duboko verujem u potencijal naučnoistraživačkog sektora i po znanju koji tamo postoji, razvijenim tehnologijama, metodama, prototipovima... To je zaista naše bogatstvo. To...

27.02.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Biljana Stepanović

Šišanje, brijanje i potpisivanje

Nije u redu zgranjavati se, a naročito zgražavati, nad ljudima koji pristaju da im SNS aktivisti ulaze u kuće sa makazama i trimerima u rukama, da ih šišaju i brijaju, u zamenu za podršku na predst...

27.02.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Zašto niko neće Galeniku

Kako je sistematski uništena od lopova

Galenika može da posluži jenog dana kao odlična „studija slučaja" za proučavanje i studiranje kako je moguće temeljno uništiti i očerupati jednu farmaceutsku kompaniju nekadašnjeg regionalnog lider...

27.02.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Povratak grčke krize

Agonija se nastavlja

Pregovori Grčke i poverilačke četvorke (MMF, Evropska komisija, Evropska centralna banka i Evropski stabilizacioni mehanizam) oko takozvane druge revizije (trećeg aranžmana pomoći) došli su u ćorso...

27.02.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Rast realnog dohodka različitih percentila svetske raspodele dohotka, 1988-2008. (prema 2005. Cenama

Trgovinski ratovi vode u novu globalnu recesiju

Nova spoljnotrgovinska politika SAD "Kupuj američko, zaposli Amerikanca” preti da dovede do carinskih ratova i odvede svet u recesiju. Ukoliko bi Tramp bio umereniji nego na svojim predizbornim sku...

27.02.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Rizici po niske kamatne stope

Bliži se kraj jeftinog zaduživanja

Evropska centralna banka najavljuje da u ovoj godini neće menjati svoju politiku negativnih kamatnih stopa. Da li je to i opravdano i da li će, u godinama koje dolaze, ova odluka zapravo dovesti do...

27.02.2017. Gorgana Bulatović Detaljnije
<Prof dr Mihailo Crnobrnja

Zašto nas Kina ne nauči da pecamo?

Prošlogodišnji rezultati u spoljnoj trgovini su za pohvalu. Izvoz je porastao više od uvoza i time je trgovinski deficit smanjen. Dalji nastavak takve tendencije bi, bez sumnje, nastavio smanjivanj...

27.02.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Tibor Jona

Otvori firmu, ako smeš

U Srbiji postoji novi trend u zapošljavanju, koji istina za volju nije ništa nama svojstveno, postoji i u svetu, aman se kod nas, izgleda, baš brzo prima. Naime, od svojih budućih (pa čak i sadašnj...

27.02.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Riba u vodi, autobiografija nobelovca Marija Vargasa Ljose

Čist čovek protiv korumpiranog eastablišmenta

Dominirali su laži, podmetanja, izmišljene priče, izvrtanje činjenica, koji su imali za cilj da od Ljose naprave kriminalca i bezbožnika, izdajnika, doušnika CIA, osobu koja izbegava porez, seksual...

27.02.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Gordana Petrović, član udruženja „Leskovački ajvar“

Prodamo sve što proizvedemo

Udruženje je ukupno proizvelo 25.000 tegli ajvara prošle godine i sve što smo proizveli prodali smo još u novembru 2016. godine. S obzirom na to da proizvodimo ručno, na tradicionalan način, količi...

27.02.2017. Olivera Bojić Detaljnije
<Milena Milićević, organizator konferencije  INAT samit

Preko inata do IT zanata

INAT je nastao kao igra reči, a zapravo to jeste komparativna prednost koju Srbija ima. Na engleskom INAT akronim znači Innovation Attitude, tj. stav prema inovacijama. Cilj nam je da okupimo izmeđ...

27.02.2017. Igor Ivašković Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Zašto država uništava tržište

Levičari (socijaldemokrate, socijalisti, komunisti, marksisti itd) vole da misle kako je glavni generator nejednakosti u društvu tržište i kapital. Na državu gledaju kao na izbavitelja ili korektor...

27.02.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Dijaspora šalje novac, ali ne ulaže u Srbiju

Ponovo rastu doznake

Podaci NBS govore da su u 2015. Srbi iz sveta svojim rođacima u Srbiji poslali 2,86 milijardi evra, što je za 9,7 odsto više nego 2014. Iznos doznaka raste jer iz zemlje odlazi sve više mladih i ra...

27.02.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Milan Vlajčić, novinar, esejista, književni i filmski kritičar

Ko proda dušu, povratka mu nema

Postoji jedno zlatno pravilo koje je toliko jednostavno da ga tek povremeno glasno izgovorim, a naučio sam ga od mudrih ljudi: „ne možeš da pišeš sve što misliš, ali moraš da pišeš ono što misliš"....

27.02.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Vladimir Elesin, vlasnik firme Tegla’s Novi Sad

Tri godine do uspešnog posla

Nije cilj vratiti uloženo nego zaraditi još više i plasirati u marketing. To je jedini put do uspeha, kaže Vladimir Elesin, vlasnik novosadske firme Tegla’s  koja godišnje proizvodi desetine hiljad...

27.02.2017. Olivera Bojić Detaljnije
<Uroš Mijalković, Fakultet Organizacionih Nauka

Za najbolje uvek ima mesta

Kada se pre nešto više od godinu dana pojavio sa idejom o pokretanju prve karate igre za mobilne uređaje, mnogi su bili skeptični. Danas igra ima sve više fanova, iako i dalje nije dobila svoju fin...

27.02.2017. Milena Stević Detaljnije
<Božo Prelević, advokat i nekadašnji ministar policije u prelaznoj vladi iz 2000. godine

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Božo Prelević

Kad pitate građane – kad će vam biti bolje, oni odgovaraju – kada dođe neki vođa ili ode neki vođa. Većina ne shvata da je njihov osnovni problem to što im politička elita ne obezbeđuje vladavinu p...

27.02.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Presudna zanimanja: učitelj

Ne lažem, časna Titova pionirska reč!

Sad kad se okrenem četrdesetak godina unazad, u ta prva četiri razreda osnovne stekla sam temelje za razvijanje svih svojih kapaciteta i solidnu moralnu bazu (što sam docnije samo kvarila). Sve što...

27.02.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Dizajn obrazovanje

Aalto univerzitet, Helsinki

Aalto univerzitet je jedan od mlađih univerziteta, osnovan je 2010. godine kao zajednički univerzitet već prethodno postojeća tri renomirana helsinška univerziteta – Univerzitet tehnologije, Viša e...

27.02.2017. Biljana Bilaković Detaljnije
<Projekat „Skoplje 2014“

Mame. Što je ubavo!

Kao, uživaš. Praviš se da je ono dole magla, a ne smog. S te visine je i Aleksandar Makedonski mali, maltene nevidljiv, a ne Veliki (24 metra), kao i otac mu Filip II, i car Justinijan i Samuil, i ...

27.02.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Medijsko tržište Srbije

“Milenijumsi” blokiraju reklame

Sve više se vodi računa o tome gde će se predstaviti proizvod, o kontekstu u kome će se pojaviti. Nije svejedno kako će proizvod izgledati u ambijentu rijalitija ili u ambijentu pristojne, ušminkan...

27.02.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Kiran Mazumdar Šo, osnivačica farmaceutske kompanije Biocon u Indiji

Uspeh uprkos preprekama

U zemlji koja ima oko 1,2 milijarde ljudi i samo četiri žene na listi sto najbogatijih ljudi, Kiran Mazumdar Šo jedina je žena u Indiji koja je uspela sama da stekne bogatstvo koje se meri milijard...

28.02.2017. Ana Krajnc Detaljnije