Kolumna Biljane Stepanović

Zašto ne pomognemo domaćim biznismenima

01.07.2015. Biljana Stepanović 0
Biljana_Stepanovic Biljana_Stepanovic



Šta uopšte radi svakog dana kod kuće nezaposlen čovek? Verovatno to ide ovako: prvo je pun elana da pronađe posao i nade da će početi da radi. Potom gleda oglase, raspituje se, šalje prijave. Onda polako tone u očajanje ako ga niko ne pozove na razgovor, a još više se razočara ako pun nade ode na razgovor, pa ga ne prime.  Tako godine neosetno prolaze, naš nezaposleni „slučaj" nekako se polako navikava i saživi sa svojim „statusom". Na biro više i ne ide, jer je utvrdio da tamo sigurno neće pronaći posao. Prijave više i ne šalje, svestan da to sad rade novi mladi, puni elana kao i on nekad. Posao će dobiti oni koji imaju dobru vezu. Ili oni koji su bili pametni pa se učlanili u stranku.
Ako, pak, nije od ove pasivnije vrste, već je rešen(a) da svoj život uzme u svoje ruke, ima obično dve opcije: da pokuša da ode u inostranstvo - po mogućstvu već na osnovne strudije ili bar na master, ili da negde tamo, u svetu, nađe posao. Druga opcija je da ovde započne neki svoj biznis. 
Ove prve statistika kasnije vodi kao „odliv mozgova", nad kojim kukamo valjda decenijama. Sad se suočavamo i sa novim fenomenom – osim mladih, obrazovanih, ambicioznih ljudi, odlaze i oni sa iskustvom, u naponu snage, pa smo došli u situaciju da sutra možda nećemo imati lekara specijalista koji će da nas leče, jer će svi da odu tamo gde njihov dugogodišnji rad i školovanje vrede više od 700 evra mesečno.
Ovi drugi, koji su registrovali preduzeće ili agenciju i rešili da krenu u posao, prepušteni su samima sebi. Prvo, niko ih nikad nije učio kako da započnu svoj biznis, šta na samom početku treba da znaju i šta treba da rade, koje su im šanse, a koje opasnosti. 
O tome da im neko na tom početku pomogne, nema ni govora. Naprotiv – samim otvaranjem firme na njih se istog trenutka svale silni troškovi i „taksimetar" počinje da radi. Dakle, njihova firma praktično od prvog dana mora da zarađuje, da bi mogli da plate sve troškove koji se gomilaju, kamate na neplaćene dugove takođe. Država je u svojim zahtevima nemilosrdna, a zauzvrat ne pruža ama baš ništa. Bezbroj puta se govorilo o tome da mladi ljudi i mlade firme za prvih nekoliko godina treba da dobiju neke olakšice, da budu bar oslobođene poreza, ali od toga nije bilo ništa.
Umesto domaćih ambicioznih preduzetnika sa idejama i energijom, mi uporno podstičemo takozvane „strane investitore". Ni prethodne vlasti nisu žalile novca da ih privuku, što praktično znači da ih potplate da kod nas dođu, a i aktuelna je sa tim nastavila. Država otkida iz budžeta da „podmaže masnu gusku", da još novca doda jakim svetskim kompanijama koje imaju više od nas.Tako smo došli u krajnje apsurdnu situciju, na koju domaći privrednici stalno skreću pažnju, ali nema ko da ih čuje. Oni praktično finansiraju svoju nelojalnu konkurenciju. 
Kako? Pa tako što oni moraju, bez ikakvih olakšica, da plate sve poreze, doprinose, prireze, namete, takse, da uzmu kredite i plate visoke kamate i napune budžet iz kog se onda plaća njegovo veličanstvo strani investitor. Koji dobije sve privilegije - besplatno zemljište, besplatne hale, desetak hiljada evra po radnom mestu i šta još sve zatraži ili vlast sama ponudi samo da bi ovde došao. Sad su ušli u praksu tajni ugovori, pa i ne znamo šta su sve pojedini strani investitori dobili. Koliko će i da ostanu, drugo je pitanje. Koliko smo na kraju u njih uložili, a koliko dobili, niko ne podvlači crtu.
Za to vreme ovde već žive neki ljudi koji nemaju gde da odu, dakle ostali bi na duže, plaćali bi državi sve poreze, kako im se širi biznis zapošljavali bi nove ljude, davali im plate, opet na to plaćali poreze, radnici bi te plate trošili da kupe robu koju proizvode neke druge firme... Kad vide da su im komšije, prijatelji, školski drugovi uspeli, ljudi bi se onda i sami ohrabrili da nešto počnu. Stvar je jednostavna – tako raste ekonomija. Mogu se i njima dodeliti prostori koji zvrje prazni da ih koriste besplatno, dok im ne krene posao.
Umesto toga, mi dajemo olakšice i gotov novac stranim investitorima koji mogu samo zbog toga da dođu i onda se jednostavno pokupe i odu. Na sledeću destinaciju na kojoj će nešto dobiti, bez ikakvog poslovnog rizika. A ovde, umesto da mlade ljude, ali i  one srednjih godina, učimo kako da rade, kako da opstanu na tržištu, kako da žive od svog znanja i pameti, oni će trčati da nađu neku vezu ili da se učlane u stranku, pa da nađu državni posao. Sve dok jednog dana ne shvatimo da nema ko više da zaradi novac za sve te koji su se „zaposlili" samo da bi primali platu. I dok MMF ne dođe da nam kaže da to tako više ne može i da lepo jedan deo tih ljudi otpustimo. Gde ćemo sad sa njima, MMF ne znima. Posle godina provedenih u državnoj službi u kojoj uglavnom ništa nisu ni radili niti naučili, oni su za privatni posao izgubljeni. Niti privatnici žele da ih zaposle i da im objašnjavaju kako „ovo nije državna služba, već plata mora da se zaradi", niti su oni u stanju da se odjednom ujutru probude kao preduzetnici.
Ako shvatimo koliko smo dosad napravili izgubljenih generacija, imamo šanse da počnemo bar da ove nove koje dolaze na vreme naučimo ne samo da treba završiti školu, nego i da ih osposobimo za posao. A to počinje već od školskog sistema i to je već jedna druga velika priča.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<dragan stokić

Šta je treća digitalna revolucija

U osnovi digitalne revolucije stoje informacije kao suštinski izvor vrednosti. Specifičnost ove revolucije je što su konzumenti informacija istovremeno i kreatori podataka, pre svega kroz društvene...

29.06.2015. Miloš Obradović Detaljnije
<finansije ne

Uzmi odmah, plati kad možeš

To što je pre dve godine donet zakon kojim se rokovi plaćanja ograničavaju na 60 dana ne znači ništa, jer se ne primenjuje. Broj nelikvidnih preduzeća se povećava, a plaćanje se ponovo „oteglo" na ...

30.06.2015. Marica Vuković Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Zašto ne pomognemo domaćim biznismenima

Šta uopšte radi svakog dana kod kuće nezaposlen čovek? Verovatno to ide ovako: prvo je pun elana da pronađe posao i nade da će početi da radi. Potom gleda oglase, raspituje se, šalje prijave. Onda ...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije
<stav ne

Tri sina i Mijailo

 Dubai airport prometne godišnje do 2,5 miliona tona robe. Dve milijarde i pet stotina miliona kilograma! Nije greška. Aerodrom Frankfurt odradio je takođe, u 2014. godini,  2,1 milion tona robe i ...

30.06.2015. Ljubomir Lazarević, direktor Across Company, Beograd Detaljnije
<slavko carić

Sve se može prodati, samo je pitanje cene

Ako vi imate preduzeće opterećeno, primera radi, sa 660 miliona evra kredita, nijedan investitor pri zdravoj pameti neće doći i ući u investiciju koliko god da je ona po svom potencijalu interesant...

29.06.2015. Biljana Stepanović Detaljnije
<stanje na tržištu rada

Čovek bez posla, čovek bez elana

Preduzeća u restrukturiranju koja ne nađu kupce, idu u stečaj. U javnom sektoru, prema procenama, mora da se otpusti između 10.000 i čak 30.000 ljudi. Ako tome dodamo višak radnika u javnim preduze...

30.06.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<prof dr mihailo crnobrnja

Ostajte ovde...

Ovu divnu rodoljubivu pesmu napisao je Aleksa Šantić još 1896. godine. Očigledno, i tada je zov tuđine bio veoma jak. Pesnik Aleksa je pokušao da probudi i pokrene emotivni patriotizam: Sunce tuđe...

30.06.2015. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<poskupljenje struje

Plati državi, pa šta bude

Računi za struju koje budemo dobili u septembru biće, za istu količinu utrošenih kilovata, tačno 12,3 odsto veći nego sada. Akciza, a kojoj se u prethodnom periodu toliko pričalo, u računu neće b...

30.06.2015. Gordana Bulatović Detaljnije
<robin li, osnivač kineskog internet-pretraživača baidu

Čovek koji je pobedio Google

Poreklom iz siromašne radničke porodice sa severa Kine, Robin Li je svoj put krčio obrazovanjem i vrednim radom. Uspeo je da sa najbrže rastućeg tržišta na svetu izbaci svetskog rivala Google, krei...

30.06.2015. Ana Krajnc Detaljnije
<dr dušan pavlović

Da li je budžet u plusu

Od poslednje fiskalne konsolidacije prošlo je više od pola godine. Budžetski deficit se smanjio, a prihodi su počeli da rastu. Načelno, ovo su dobre vesti. Malo detaljnija analiza nam pokazuje da n...

30.06.2015. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<jorgovanka tabaković, guverner narodne banke srbije

Niske cene i zdrave finansije

U široj, a i u stručnoj javnosti, Narodnoj banci Srbije često su upućivane kritike da treba u većoj meri da podrži ekonomski oporavak. Ako izuzmemo političku obojenost tih kritika, ostaje činjenica...

30.06.2015. Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije Detaljnije
< giorgio marchegiani, generalni direktor ddor novi sad

Objasnitri ljudima svrhu osiguranja

Nakon poplava, i privredni subjekti i pojedinci postali su više svesni rizika. Međutim, zbog ograničenih raspoloživih sredstava, ukupni rast premije je prilično skroman. Moramo više da se angažujem...

30.06.2015. Obrad Milošević Detaljnije
<stefan majstorović, fakultet za sport i fizičko vaspitanje

Humani veslač

Povreda kolena sprečila ga je da ode u Boston na koledž, arheologija, koju je dugo mislio da će studirati, pokazala se kao neisplativ posao, a pošto je u sportu bio uspešan, upisao je studije na Fa...

30.06.2015. Katarina Stevanović Detaljnije
<pozorište: apsart

Plač u Kući Velikog rata

Na scenu su, jedan po jedan, istrčali učesnici. Ogoljeni do „gole kože" iz dva razloga. Da bi dokazali da nemaju limita u trci za evropski pasoš i da bi nam pokazali koliko posto njihovog tela boji...

30.06.2015. Dragana Nikoletić Detaljnije
<dan hutovog blata

Oaza ptica, riba i duševnog mira

Hutovo blato je park prirode pod zaštitom države (Federacije BiH) već 20 godina. Kad slavi ovaj jubilej, 5. juna, sve vrvi od posetilaca, jer su svi sadržaji besplatni, zahvaljujući organizatorima,...

30.06.2015. Dragana Nikoletić Detaljnije