Beogradski univerzitet, SANU i Matica srpska godinama traže ostavštinu

Zašto se izbegava vraćanje zadužbina

01.10.2017. Vesna Vujić 0
Beogradski univerzitet, SANU i Matica srpska godinama traže ostavštinu  Beogradski univerzitet, SANU i Matica srpska godinama traže ostavštinu

Prema  zakonu o restituciji, nacionalizacijom imovine zadužbine su uglavnom prestale da postoje, pa danas mali broj njih može da ostvari pravo na vraćanje imovine. Institucije od nacionalnog značaja od 2011. traže izmenu propisa ili donošenje posebnog zakona kojim će im biti vraćene nekretnine, zgrade, stanovi i zemljište. Vlada Srbije, za sada, ne pokazuje nameru da im izađe u susret. Nije im čak ni odgovorila

Vlajko Kalenić ostavio je sav svoj veliki imetak za pomaganje siromašnih učenika "koji su se odali izučavanju narodne ekonomije”.  Ministarstvo prosvete je 1931. osnovalo Kalenićevu zadužbinu, čija je imovina nacionalizovana posle Drugog svetskog rata. Beogradski univerzitet je početkom 21. veka obnovio njen rad, na osnovu rešenja Ministarstva kulture Republike Srbije iz 1996. godine . 

Slična je priča i drugih velikih dobrotvora koji su do Drugog svetskog rata osnivali zadužbine i fondacije, ili testamentom ostavljali imovinu za njihovo osnivanje radi podsticaja napretka pojedinaca i ustanova, pre svega u prosveti, nauci i kulturi. Bogati trgovci i zanatalije, ali i naučnici, službenici, nastavnici, pa i vlasnici malog imetka, zaveštali su svoju imovinu za unapređenje obrazovanja, stipendiranje naučnika, pomaganje siromašnih, a uspešnih učenika i studenata. Zato ne čudi što su najznačajnije zadužbine ostavljene Univerzitetu, Srpskoj kraljevskoj akademiji  i Matici srpskoj, kao najvažnijim kulturno-prosvetnim i naučnim institucijama.

Obnova Kalenićeve zadužbine bi mogla da bude priča sa srećnim krajem, u kojoj je volja velikog dobrotvora još za života, zbog čega je  nazvan "srpski Nobel,” posle gotovo jednog veka dobila puni smisao. Ali njegovo zaveštanje, kao i u slučaju stotine drugih darodavaca, još nije sasvim ispunjeno. Naime, zakonski propisi  o restituciji iz 2011. godine ne omogućavaju na jednak način svim institucijama vraćanje vlasništva, obeštećenje, pa i pravo korišćenja nacionalizovanih zgrada i zemljišta  starih zadužbina. 

O kolikom problemu je reč govori podatak iz Arhiva Srbije da je za period od druge polovine 19. veka do sedamdesetih godina prošlog veka, u Ministarstvu prosvete registrovano oko 1.100 zadužbina. U APR-u ih je danas zvanično tek 129. Za vreme sređivanja dokumentacije, beležeći ciljeve zbog kojih je ostavljan imetak, arhivari ističu utisak o snažnoj svesti darodavaca o važnosti obrazovanja i nauke za razvoj male, zaostale države Srbije.

Činjenica je da je u međuvremenu deo imovine prvih dobrotvora nestao, uglavnom je reč o obezvređenom novcu i hartijama od vrednosti, a neke zgrade su porušene. Tako je propao i deo imovine koji je ostavljen Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Akademik Bogdan Šolaja, predsednik Komisije za zadužbine SANU, navodi primer imovine Mihajla Pupina u iznosu od 1.350.000 dinara, koju je  namenio za publikacije i kupovinu umetničkih dela za Narodni muzej. A nacionalizovana zgrada na uglu Knez Mihailove i Čika Ljubine, zadužbina porodice Vidaković, srušena je i tu je podignut poslovni centar. 

Iako je Zakonom o zadužbinama  i fondacijama zabranjeno otuđenje ili opterećenje imovine koja je zadužbinama oduzeta posle Drugog svetskog rata, ipak su neki stanovi pa i cele zgrade prodati. Akademik Šolaja podseća da je u procesu privatizacije otuđen hotel Balkan, zadužbina Samuila i Goluba Janića iz Mavrova. Prodato je nekoliko stanova, među njima i jedan od šest u zgradi  u Knez Mihailovoj 34, prekoputa Akademije, koja je zadužbina porodice Avakumović, ostavljena SANU na upravu.

Prema rečima profesora Živana Lazovića, prorektora i jednog od upravitelja univerzitetskih zadužbina, na osnovu rešenja Ministarstva kulture iz 1995/96. godine, Beogradski univerzitet je dobio nazad pravo korišćenja, odnosno upravljanja na nekim zadužbinskim zgradama, stanovima  i poslovnim prostorom na opštinama Stari grad i Vračar, ali ne i onim na području Zvezdare, Zemuna i Savskog venca jer su se te opštine oglušile na zvaničnu odluku Ministarstva. Univerzitet je tako od 2000. godine obnovio rad 11 zadužbina i dve fondacije. Među značajnom ostavštinom kojom Univerzitet trenutno upravlja su: Fondacija Milana Stefanovića Smederevca i njegove supruge Darinke, zadužbine Dragoljuba Marinkovića, Đoke Vlajkovića, Vlajka Kalenića, Milivoja Jovanovića i Luke Ćelovića, Rade i Milana Vukićevića, Svetozara Vidakovića i žene Magdalene i Veselina Lučića.  

Od 2011. godine, kada je stupio na snagu Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, BU traži vraćanje vlasništva nad imovinom velikog broja svojih zadužbina. Svih 35 zahteva za povraćaj je odbijeno od Agencije za restituciju, kao i od drugostepenog organa, Ministarstva finansija. 

"U slučaju obnovljenih zadužbina,  obrazloženje  za odbijanje  vraćanja imovine je  da nemaju kontinuitet u radu, odnosno da su danom registracije u APR-u to nova pravna lica. Pa nisu ni mogle da rade kad im je oduzeta imovina, a kad im je bilo omogućeno, obnovile su rad ali prekid od pedeset godina se tumači kao da nije reč o istoj zadužbini. Pri tome, iz Ministarstva kulture imamo potvrdu da je određena zadužbina osnovana krajem 19. veka ili posle 1900. godine. Kada je reč o zadužbinama koje nisu obnovile rad, mi smo kao Univerzitet u njihovo ime podneli zahtev i tu smo odbijeni sa obrazloženjem da nismo legitimisani da u ime zadužbine potražujemo tu imovinu”, objašnjava prorektor Lazović.



Nastavak teksta možete pročitati u 44. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Sad već stvarno preliva

Da li se mlada, neuka i nepromišljena gradska sekretarka za kulturu Beograda Ivona Jevtić sama izletela/istakla najavom da će se uskoro i ulazak na Kalemegdan naplaćivati, ili su je starije i lukav...

27.09.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Vladimir Vava, generalni direktor Carlsberg Srbija

Srbija je izazovno tržište

Za poslednjih 14 godina, koliko poslujemo u Srbiji, Carlsberg je u domaće tržište uložio više od 220 miliona evra, pre svega u proizvodne pogone, pakovanja i prodajnu opremu. Na industriju piva u ...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kristina Ercegović, osnivačica Business Caffe-a

Profit nije jedino merilo uspeha

Preduzetništvo se promoviše s jedne strane, a s druge postoji toliko nebuloza na svakom koraku, da to nema smisla. Da dodaš jednu novu delatnost, promeniš sedište ili svoju adresu kao vlasnik ili k...

27.09.2017. Suzana Miličić Detaljnije
<Saša Ranđelović, prodekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Beogradski student sa diplomom LSE

Ekonomski fakultet u Beogradu ove godine obeležava 80 godina rada. Za sve te godine, na njemu je diplomiralo više od 50.000 ljudi, više od 4.000 njih je završilo magistarske ili master studije, a n...

27.09.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne nabavke - novac svih nas

Svaka četvrta nabavka nepravilna

U Srbiji se godišnje sprovede javnih nabavki u vrednosti od skoro tri milijarde evra, a prema nalazima Državne revizorske institucije više od četvrtine ima nepravilnosti ili su ugovori zaključeni b...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Nataša Radonjić, vlasnica preduzeća Fluoelektro Niš

Mudrošću protiv partijskih firmi

Rad, rad i samo rad, to je osnovni životni moto. U lošim uslovima poslovanja, prevarama sa partijskim firmama, sa teškom naplatom potraživanja, uz činjenicu da se kao žena bori u ʺmuškomʺ poslu, Na...

27.09.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Šta će nama nacionalni stadion

Ima tome skoro dve godine kad je tadašnji premijer Vučić najavio izgradnju nacionalnog stadiona. Nekoliko dana pre pisanja ovog teksta gradonačelnik je objavio da se kreće sa ovim projektom u 2018....

27.09.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Kako kompanije lobiraju u Briselu za svoje interese

Pametna zaštita interesa

Da bi jedna kompanije imala uspeh u svom lobističkom poduhvatu, neophodno je najpre da definiše šta želi da postigne. Nakon određivanja cilja, na primer – izmena određene direktive EU, treba da map...

27.09.2017. Ekonomija Detaljnije
<Slaviša Tasić Šta je kapitalizam Zašto nam je potreban

Nagrada za najneuspešnijeg privrednika

U redu, reći će kritičari: možda je kapitalizam produktivniji, ali je socijalizam pravedniji. Argument ide ovako: kapitalizam stvara velike društvene razlike, a socijalizam, u kome država igra veli...

27.09.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Beogradski univerzitet, SANU i Matica srpska godinama traže ostavštinu

Zašto se izbegava vraćanje zadužbina

Prema  zakonu o restituciji, nacionalizacijom imovine zadužbine su uglavnom prestale da postoje, pa danas mali broj njih može da ostvari pravo na vraćanje imovine. Institucije od nacionalnog značaj...

27.09.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Novi zakon produbljuje probleme školskog sistema

U poslednjih nekoliko godina u oblasti predškolskog i školskog obrazovanja nastalo je nekoliko važnih problema kojima se javnost često bavila. Očekivalo se da će novi zakon o sistemu obrazovanja i ...

27.09.2017. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Terez Taker, osnivačica i izvršna direktorka softverske kompanije BlackLine

Roze u softverskom svetu

Razbijajući mnoge društvene predrasude, Terez Taker uspela je da sa četrdeset godina, razvedena, uz dvoje male dece, pokrene softversku kompaniju koja je 16 godina od osnivanja izašla na Njujoršku ...

27.09.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Hvala dečaci!

Ne znam šta da kažem. Možda da počnem "disclaimer”- ovaj tekst nije o košarci. Da li je košarka u finalu bila dobra ili antikošarka promašenih zicera, ja to ne znam. Meni je, eto, bila zabavna za g...

27.09.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Da li će Srbija odobriti genetski modifikovanu hranu

Trka koju gubimo

Ministarstvo poljoprivrede nije odgovorilo na naše pitanje da li će u Srbiji biti dozvoljena proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama. Nezvanično, upravo se radi na izmeni Zakona o GM...

27.09.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Vozila na električni pogon osvajaju svet

Metropole proteruju ʺdizelašeʺ

Mnoge zemlje zahvaljujući olakšicama i podsticajima za kupovinu električnih automobila beleže pravi bum, kao na primer Danska, koja sada postepeno smanjuje te olakšice dok ih ne ukine. U Oslo se, s...

27.09.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji”

Slaba zaštita vlasničkih prava

U zemlji u kojoj privatna imovina nije zaštićena jer se niko ne može pouzdati u zaštitu prava u sudskom postupku, osim ukoliko nije u vezi sa jakim vansudskim centrima moći koji mogu da utiču na nj...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Sergej Trifunović

Više nemam čega da se plašim

Živimo u nikad glupljoj i fašističkijoj državi, u kojoj taj fašizam sprovode amateri i diletanti. I to je jezivo.  Ovako situaciju u Srbiji ocenjuje, po običaju bez dlake na jeziku, Sergej Trifuno...

27.09.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa

Živimo dramatična istorijska vremena

Tradicija i reputacija Bitefa su vrlo prisutne u svetskom pozorištu, one nam dosta pomažu čak i oko cena predstava: neke dobijamo jeftinije nego što bi ih platili drugi veliki svetski festivali. Dr...

27.09.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Rijeka, Trst, Istra i druge priče

Galeb u gradu koji teče

Rijeka je izabrana za evropsku prestonicu kulture za 2020. godinu. Tim svečanim povodom jadranski lučki grad se ambiciozno ulepšava, pravi planove kako da izgleda što atraktivnije pred budućim gost...

27.09.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Masovna histerija – turizam

Lokalci štite plaže živim zidom

Turista ima raznih – onih od kojih lokalno stanovništvo pokušava da se odbrani, onih koji samo hodaju i škljocaju nesvesni kuda idu, onih koji sa sobom nose sve što se može poneti, onih koji biraju...

27.09.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Makedonska grupa Patem

Konceptualno putovanje kroz život

Makedonska grupa konceptualnih umetnika Patem putuje kroz prostore bivše zajedničke zemlje, osmišljavaju i prave svoju umetnost na terenu. Ideje i instalacije koje tada osmisle i naprave, potom izl...

27.09.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije