Ljubiša i Nemanja Dragović, vlasnici Termalne rivijere Bogatić

Zašto se prosipa lekovita voda

01.03.2018. Aleksandar Žič 0
Ljubiša i Nemanja Dragović, vlasnici Termalne rivijere Bogatić Ljubiša i Nemanja Dragović, vlasnici Termalne rivijere Bogatić

Mog oca su na pecanje pozvali ljudi iz ovih krajeva i prolazili su pored dva državna izvora termalne vode u Bogatiću. Ovo ovde je jedan od tri najbolja, najjača geotermalna izvora u Evropi. Može da greje 150.000 kvadrata, a apsolutno se ne koristi. Četiri decenije, od kada je izbušen, teče u kanal i odliva se u Savu, u nepovrat. Otac je video to, kako kulja ta voda i ona para se nekoliko metara podiže uvis, pa mu je to bilo zanimljivo

Na toplim izvorima jedne od tri najlekovitije vode u Evropi, usred ravne Mačve, otac i sin Ljubiša i Nemanja Dragović podigli su u Bogatiću mali turistički raj – Spa-centar Termalna rivijera. Porodični biznis bio je i svojevrsni razvojni podsticaj ove nekada izuzetno bogate, a sada nerazvijene opštine koja pamti doba SFRJ i okupljanje  na desetine hiljada turista na tradicionalnom festivalu Hajdučki dani koji su bili označeni dolaskom najvećih muzičkih zvezda i putevima Janka Veselinovića i njegovog junaka Hajduk Stanka. No, pristigavši u turistički i uopšte privredno zamrlu varošicu iz Beograda, otac i sin žestoko su se sudarili sa birokratskom papirologijom. Tako da im je bitka za poslovni start bila u znaku drugog pisca, Borislava Pekića i njegove knjige „Godine koje su pojeli skakavci". Četiri godine su Dragovići prikupljali dozvole i papire za početak biznisa, i objašnjavaju šta je to toliko trajalo u tom birokratskom srpskom maratonu.

„Tu gde se mi sada nalazimo sve je bilo poljoprivredno zemljište i za početak trebalo ga je prevesti u građevinsko, kako bi moglo nešto da se zida. Budući da je Bogatić u to vreme bio jedna od pet najnerazvijenijih opština u Srbiji, što je apsurdno jer poseduje ove termalne izvore, nisu imali urađen plan regulacije opštine Bogatić. To sam ja uradio i njima poklonio, da bi uopšte mogli da mi prevedu zemljište u građevinsko. Onda smo krenuli preko tadašnjeg Ministarstva ekologije i niza drugih institucija da prikupljamo dozvole i papire da bismo uopšte mogli da imamo ovo što sada posedujemo. Prvi bazen sa kojim smo počeli i deo restorana smo napravi pomoću agregata, jer struju nismo imali. Dobili smo je, verovali ili ne, desetak dana pre nego što smo otvorili prvi deo naše Termalne rivijere. Mi smo i doveli struju, imamo svoju trafostanicu. Sada smo sa opštinom u pregovorima, treba da pojačaju svoju mrežu ovde da bismo mi mogli dalje da se širimo, jer nema dovoljno struje, a sistemi koji vode ka nama su slabi", objašnjava u razgovoru za „Novu ekonomiju" Nemanja Dragović, vlasnik Termalne rivijere Bogatić. Bez obzira na sve što je sa ocem prošao, ponovo bi kaže krenuo u ovaj biznis, a ubeđen je da bi bez obzira na tvrdnje vlasti da je sve pojednostavljeno kod građevinskih dozvola i ostale papirologije, ponovo bio u zamci „godina koje su pojeli skakavci", kaže ovaj mladi čovek koji je u Beogradu završio Pravni fakultet, a u Engleskoj srednju školu. Život u svetskim metropolama i akademsko obrazovanje, kaže,  nisu uticali da postane ono što nije, a očito je reč o jednostavnom mladom poslovnom čoveku koji želi da uspe. I ovde je njegov put bio u suprotnom smeru od onih koji napuštaju selo i provinciju i beže u glavni grad ili veće centre.


Baš ništa se nije promenilo?

Ne verujem im puno, državi  i političarima, ako samo pogledamo šta se sve događalo poslednjih 25 godina. Radovalo bi me da se nešto promenilo, ali čisto sumnjam. Kada sam bio mlađi, nisam sebe mogao da zamislim da živim u nekom malom mestu, a sada mi prija da pobegnem iz beogradske gužve. Ne živim samo ovde, pošto mi je porodica u Beogradu, pa sam stalno u kolima, na putu Bogatić – Beograd – Bogatić. I turisti koji pristignu iz Beograda svedoci su da tih 100 kilometara nije nikakva prepreka, ni za užitak, ni za poslovni poduhvat. Ovaj biznis je više ljubav nego san o nekom bogatstvu. Specifičan je, traži mnogo truda, ulaganja i energije i novca. Ne verujem da će se isplatiti materijalno meni, mojoj deci verovatno hoće i zato korak po korak ostvarujemo delove svog biznis plana.


Kako ste došli na ideju da se upustite u ovaj posao?

Sasvim slučajno. Mog oca su na pecanje pozvali ljudi iz ovih krajeva i prolazili su pored dva državna izvora termalne vode u Bogatiću. Ovo ovde je jedan od tri najbolja, najjača geotermalna izvora u Evropi. Može da greje 150.000 kvadrata, a apsolutno se ne koristi. Četiri decenije, od kada je izbušen, teče u kanal i odliva se u Savu, u nepovrat. Otac je video to, kako kulja ta voda i ona para se nekoliko metara podiže uvis, pa mu je to bilo zanimljivo. Inače, prvobitno kada smo došli ovamo, hteli smo da pravimo staklenike, ali kada nam je Hemijski fakultet u Beogradu uradio biološku analizu vode i kada smo videli koliko je voda lekovita, odlučili smo da promenimo koncepciju, da je ne koristimo samo za grejanje, već da pomažemo ljudima u banjskom smislu. Danas Termalna rivijera posluje kao porodična firma, u kojoj radim sa svojim ocem Ljubišom. Počeli smo da radimo na Petrovdan 2013. godine, a ovde smo došli prvi put 2008. godine, kada smo počeli da kupujemo zemlju. Šest meseci je trajalo bušenje izvora, a onda su, kako sam rekao, usledile četiri godine sređivanja papirologije da bi se započeo biznis.


Čime se vaš otac bavio pre ovoga?

On je prvi u SFRJ počeo da proizvodi danas popularnu PVC stolariju, koja je u to vreme bila čudo, a ljudi su od nje bežali. Prestao je time da se bavi 2003. godine. Dugo je živeo i radio u Nemačkoj, a vratio se 1990. godine i osnovao firmu za proizvodnju drvene i PVC stolarije. Kada su posle mnogo godina svi  počeli da rade PVC, on je odustao pošto naš narod ne gleda kvalitet već samo koliko šta košta. Mi nismo hteli da radimo šta bilo, pa smo promenili posao.



Nastavak teksta možete pročitati u 48. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Konačno razvrstavanje

Nema ovo veze više sa politikom. Na delu je kulturološka, civilizacijska, pa ako hoćemo i antropološka podela na ljude koji misle da je zarad vlasti i koristi apsolutno sve dozvoljeno i na one koji...

28.02.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Šta nam radi Er Srbija

Propali, al’ im još nije javljeno

Kad se Etihad zbog svojih problema u poslovanju povukao sa evropskog tržišta, zašto nije izašao i iz Er Srbije? Moguće je da će se to dogoditi – uostalom, petogodišnji ugovor sklopljen 2013. ističe...

28.02.2018. Radmilo Marković Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 3. deo

Kupovina ili nekontrolisana otimačina

Tužna sudbina preduzeća privatizovanih po Zakonu o svojinskoj transformaciji - ZOST-u (u kojima je u samo retkim slučajevima akcionarima isplaćena realna vrednost akcija, a često ni knjigovodstvena...

28.02.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Jovana Arsić, saradnik u investicionoj banci PJT Partners London

Potemkinova sela ne privlače investitore

Posle dve propale prodaje Telekoma Srbija, veliko je pitanje šta sad. Ne možete tek tako treći put izaći pred kupce i očekivati da vas shvate ozbiljno. Sam proces kupovine košta i uzima mnogo vreme...

28.02.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Milan Antonijević, direktor YUKOM-a

Rodilo se uverenje da je pravda nedostižna

Nedavno je Evropska komisija uputila oštre kritike Srbiji i zemljama u regionu zbog stanja u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije. I prema indeksu Svetskog projekta pravde, Srbija je pa...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Tibor Jona

Radili bi oni bolje, al’ nemaju s kim

Pre nekog vremena čitao sam naučnu studiju o tome kako je jedan od najvećih problema Srbije za uspešnije privlačenje kvalitetnih stranih investicija (onih koje stvaraju i neku dodatnu vrednost za d...

28.02.2018. Tibor Jona Detaljnije
<Nenad Milanović, IT stručnjak, o revoluciji koju kriptovalute donose na tržište novca

Matematika čuva poštenje

Ako vam je do sada, da biste se bavili trgovinom novcem, bilo potrebno znanje nekog brokera ili bankara, od sada  - ili je bolje reći ubuduće - za ovakav vid trgovine biće vam bolje da angažujete I...

28.02.2018. Suzana Miličić Detaljnije
<Ljubiša i Nemanja Dragović, vlasnici Termalne rivijere Bogatić

Zašto se prosipa lekovita voda

Mog oca su na pecanje pozvali ljudi iz ovih krajeva i prolazili su pored dva državna izvora termalne vode u Bogatiću. Ovo ovde je jedan od tri najbolja, najjača geotermalna izvora u Evropi. Može da...

28.02.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji

Hronične bolesti srpskog zdravstva

„Nova ekonomija" će tokom 2018. godine objavljivati seriju tekstova o funkcionisanju zdravstvenog sistema Srbije, u okviru EU projekta podrške medijskim slobodama. Istraživaćemo kako se raspolaže n...

28.02.2018. Ana Simić Detaljnije
<Nikola Marković, senior konsultant EY i mentor studenata na CFA Institute Research Challenge

„Pomozi, ko god da te pita“

Marković svoj mentorski posao radi bez nadoknade. On je pratio studentske timove gotovo na svim takmičenjima i kaže da uživa u njihovom uspehu. Smatra da je veoma dobro da ljudi iz industrije pomog...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Zašto je slaba proizvodnja organske hrane

Uslove imamo, proizvode nemamo

Organska hrana je jedina roba za kojom je tražnja u svetu rasla čak i u periodu ekonomske krize 2008, a uz lagano ubrzanje taj trend traje i danas. Za srpsku poljoprivredu orijentacija na organsku ...

28.02.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Strahinja Sekulić, v. d. direktora Agencije za restituciju

Veliki je otpor vraćanju imovine

Za prva obeštećenja oduzete imovine koja ne može biti vraćena u naturi, budžetom za 2018. godinu planirane su dve milijarde dinara. To je iznos koji prema zakonu država mora da izdvoji. Međutim, da...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Mihailo Crnobrnja

Ako ćemo u Evropu, moramo brže

Dva nedavna događaja su me podstakla da pišem o ovoj temi. Prvo, iz Evropske unije se pominje 2025. godina kao moguća godina pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Drugo, na nedavnom sastanku Nacional...

28.02.2018. Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Borka Pavićević

Neki ljudi nemaju stida

Direktorica beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju, dramaturškinja Borka Pavićević, već tri decenije ponavlja istu pjesmu, onu Martina Nimlera („Kad su došli po Jevreje, ja se nisam pobunio...

28.02.2018. Таmara Nikčević Detaljnije
<Fenomen velike gledanosti dokumentarca Druga stana svega

Film koji je probudio ljude

I sama nesigurna da li vadi porodične slike iz ormara ili govori o događajima koji su „uramili" sudbinu hiljadama ljudi i celoj zemlji, tokom decenije od početka snimanja i pet godina rada na  film...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Milica Slijepčević, stručnjak za modni marketing

Nemojte biti demode

Koliko smo puta čuli izreku da odelo ne čini čoveka. Na to bi cinici odgovorili – ne čini, ali ga sačinjava. Ono što je važno znati, jeste činjenica da se utisak o nekoj osobi stiče u prvih nekolik...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Žene koje vole fudbal

Slavkina priča

Za nepunih pet meseci počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Ova manifestacija će tokom trideset dana promeniti životni ritam mnogih pojedinaca, parova i porodica. Po nekom nepisanom pravilu, fudbal ...

28.02.2018. Sanja Beronja Detaljnije
<Nataša Borota, joga instruktor

Spas za poslovnog čoveka

Mnogi od nas, pored silnih poslova, misle da je vežbanje samo još jedan izdatak i gubljenje vremena. Međutim, oni koji su probali jogu i slične veštine koje utiču ne samo na telo, već i na duh, dob...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Beogradske pijace i lovci na umetničko blago

Sanjam Pikasa, kupujem domaće

I moj drug slikar davno je nekada pripadao vikend tragačima za vrednim delima. Dvadeset godina je svake subote odlazio na Bubanj potok, kaže, i ništa nije našao, „osim jednog Jovana Bijelića". Iju,...

28.02.2018. Jelica Stojančić Detaljnije