Prof. dr Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta

Zabrinjava što se reforme ne sprovode po planu

01.06.2016. Gordana Bulatović 0
Prof. dr Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Prof. dr Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta

Utisak o niskom deficitu dobrim delom je samo prividan – pred Vladom su ozbiljni izazovi koji se, pre svega, tiču reformskog aspekta ozdravljenja javnih finansija. Loše poslovanje javnih i državnih preduzeća je ubedljivo najveći potencijalni rizik po domaće javne finansije, a njihova reforma jedva da je i započela


Ne postoji važniji zadatak za Vladu u narednih godinu dana od restrukturiranja javnih preduzeća i okončanja procesa privatizacije – kaže za „Novu ekonomiju" prof. dr Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.


Ukoliko bi se nastavilo odlaganje reformi najvećih javnih i državnih preduzeća i,  eventualno,  prevalili njihovi ogromni dugovi na državu, to bi poništilo sve dosadašnje napore za ozdravljenje javnih finansija,  upozorava prof. Petrović. „Zabrinjava to što se upravo reformski deo ne sprovodi po planu, a od toga presudno zavisi održivost ostvarenih fiskalnih rezultata, ali i uspeh čitave fiskalne konsolidacije."


Znači li to da se još uvek ne možemo biti sigurni da fiskalna konsolidacija, kroz koju prolazimo već drugu godinu, daje rezultate? 

Smatram da najveća opasnost po javne finansije preti od javnih i državnih preduzeća. Podsećanja radi,  i  u prvom delu prošle godine fiskalni deficit je bio izuzetno nizak, a onda je praktično „eksplodirao" u decembru i to najvećim delom zbog plaćanja dugova nereformisanih javnih preduzeća. Loše poslovanje javnih i državnih preduzeća je ubedljivo najveći potencijalni rizik po domaće javne finansije, a njihova reforma jedva da je i započela. 


Planovi za reformu ovih preduzeća postoje – jedan deo konkretnih mera, poput otpuštanja viškova zaposlenih u javnim preduzećima, kao i rok za okončanje procesa privatizacije, ušao je i u zvanični sporazum sa MMF-om. Ključni problemi su, najvećim delom,  prepoznati, predložena su i neka konkretna rešenja, ali zabrinjava to što podaci kojima trenutno Fiskalni savet raspolaže, pokazuju da se na ovom polju ni u prvom delu ove godine nije značajno odmaklo. Takođe, izvesno je da se proces privatizacije neće završiti do kraja maja, kako je bilo planirano i to upravo u onim najvećim preduzećima koja posluju izrazito neuspešno i prave ogromne dugove. To su gorući problemi koji se moraju rešiti.


 Mislite li, pritom, na stanje u velikim javnim preduzećima. Iz Vlade poručuju da su, još prošle godine, krenuli u restrukturiranje EPS-a, Železnica, Srbijagasa...?

 U Elektroprivredi Srbije još uvek nije usvojena izmena kolektivnog ugovora koja bi omogućila otpuštanje prekobrojnih radnika, a što je, prema planu, trebalo da se završi do kraja prošle godine. Odlaže se i najavljeno poskupljenje struje, a najnoviji statistički podaci potkrepljuju sumnje Fiskalnog saveta da zarade u ovom javnom preduzeću nisu pod kontrolom.  Podaci pokazuju da oni čak nisu umanjili zarade za deset odsto, u vreme kada su ovu zakonsku obavezu primenili drugi. Kada je reč o Železnicama, reforme su započete prošle godine podelom preduzeća na četiri nezavisne celine, ali se zastalo kada je došla na red prva bolna mera – racionalizacija broja zaposlenih. Preliminarne analize ukazuju da planirani iznos za zarade zaposlenih u ovom preduzeću neće biti dovoljan ukoliko najavljena otpuštanja izostanu, ili se sprovedu suviše kasno – što je trošak koji bi se onda, najverovatnije, prevalio na državu. Najmanje je urađeno na reformama Srbijagasa, budući da su one još uvek samo u formi načelnih planova. Štaviše, ni relativno bezbolna podela preduzeća, u skladu sa zahtevima Evropske energetske zajednice, nije završena, jer je preduzeće podeljeno samo pravno, dok suštinsko razdvajanje na dve odvojene celine tek predstoji. Rok za završetak je kraj juna ove godine.

 

Od MMF-a smo prošle godine za 17 strateški važnih preduzeća dobili dodatni rok za završetak procesa privatizacije. Šta mislite da će se dogoditi sa većinom ovih firmi?

 Od tih 17 preduzeća koja su dobila produžetak zaštite od prinudne naplate poverilaca od godinu dana, a što je isteklo krajem maja ove godine, u 2015. rešen je status svega šest preduzeća. Uglavnom je to urađeno pokretanjem stečaja kroz UPPR, odnosno unapred pripremljen predlog reorganizacije. Za preostalih jedanaest, ujedno i najproblematičnijih preduzeća, još uvek se ne nazire strateški partner ili kupac, niti je bilo primetnog napretka u rešavanju njihovog problema.

 

Prethodnih nedelja, pokrenut je UPPR i za Petrohemiju, RTB Bor, ali i ne i za Resavicu... Kako vidite budući rad ovih firmi?

 Analize su pokazale da bi RTB Bor eventualno mogao da bude profitabilan ukoliko bi se doveo profesionalni menadžment, naravno uz punu transparentnost ugovora koji bi taj menadžment imao i njihovog rada, ukoliko bi se otpustio višak radnika i ako bi se obezbedila dodatna obrtna sredstva. Međutim, konkretnih pomaka u poslednjih nekoliko meseci nije bilo. U slučaju Resavice još uvek se rade studije isplativosti rudnika, tako da ne postoji jasan plan o daljoj sudbini ovog preduzeća, ali je izvesno da oni neće biti zatvoreni i pored toga što prave ogromne gubitke. Ilustrativno je da država svake godine daje subvencije za opstanak ovog preduzeća, koje bi odgovarale iznosu od blizu 10.000 evra po zaposlenom.



Nastavak teksta možete pročitati u tridesetprvom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Prof. dr Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta

Zabrinjava što se reforme ne sprovode po planu

Utisak o niskom deficitu dobrim delom je samo prividan – pred Vladom su ozbiljni izazovi koji se, pre svega, tiču reformskog aspekta ozdravljenja javnih finansija. Loše poslovanje javnih i državnih...

30.05.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Da li je država previše servilna prema stranim investitorima

Ni u toalet bez dozvole

Poreski obveznici daju ogromne iznose za otvaranje novih radnih mesta, da bi ljudi bolje živeli, a onda se ispostavi da ti radnici rade za male plate, u najboljem slučaju za 20 odsto veće od minima...

30.05.2016. Marica Vuković Detaljnije
<Oliver Šarov, ekonomski savetnik ambasadora Velike Britanije u Srbiji

Energiju mladih treba aktivirati

Velika Britanija se, kao lider u modernom preduzetništvu, trudi da, kroz kvalitetne programe obuke i iskustva, podstakne preduzetnički duh i inspiriše mlade ne samo da započnu sopstveni posao nego ...

30.05.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Može li evropski „kralj svinja“ Tenis potopiti srpska gazdinstva

Milioni grla u tuđim oborima

Jedan od najvećih proizvođača svinja na svetu, nemački Tenis, u junu potpisuje ugovor o saradnji sa Vladom Srbije. Dogovor, kako je najavljeno,  podrazumeva formiranje „vertikalnog" preduzeća, odno...

30.05.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Evan Špigel, suosnivač kompanije Snapchat

Loš menadžer uspešne firme

Još jedan izdanak sa Univerziteta Stenford, koji je doživeo vrtoglavi uspon u tehnološkom svetu, Evan Špigel, suosnivač mobilne aplikacije Snapchat koja postoji svega pet godina, prošle godine je p...

30.05.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Negativni porez na dohodak

Zamislite da ste izabrani među milion ljudi koji treba da se presele na prvu zemaljsku koloniju na drugoj planeti. Zemlja je već odavno prenaseljena, a na upravo otkrivenoj planeti postoje uslovi z...

30.05.2016. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Srpski električni traktor Idvorsky želi da osvoji svet

U čast Mihajla Pupina

Nikola Popov, Dalibor Marković i Ivan Jovanov, članovi tima Idvorsky Electric Tractor, za „Novu ekonomiju" kažu da veruju u svoj proizvod i da se nadaju pobedi na takmičenju koje se krajem juna odr...

30.05.2016. Nataša Stojanović Detaljnije
<Kupci novih nekretnina mogu sami da izračunaju trošak grejanja

Pasoš garantuje niže račune

Šta su, u stvari, energetski razredi zgrada i kako se računaju? Stručnjaci tvrde da potrošnja toplotne energije zavisi ne samo od izolacije koja je ugrađena u zidove, podove, plafon… već i od geome...

31.05.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu

Ko su „fantomi“ u državnom aparatu

Bezakonje je kao rak. Ne može se kontrolisati i koristiti kada ti treba, a odbaciti onda kada pomisliš da može postati štetno. Ako se ne suzbija, ono zauzima sve veći prostor svakodnevnog života i ...

31.05.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Tibor Jona

Primenjene nauke – Roditeljstvo

- Tata, treba nam 1.000 dinara! - Ja znam da biste vi najviše voleli da ja nemam 1.000 dinara. Ali moram da vam kažem da imam 1.000 danara. Znam ja vas iz dečje sobe, vas bi sada najviše radova...

31.05.2016. Tibor Jona Detaljnije
<Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu

Strah odozdo, bahatost odozgo

Za jedan broj političara odgovaranje na pitanja koliko se bore za svoj interes, a koliko za javni, bio bi čin "političkog samoubistva”. Radi se zapravo o klasičnom rezonovanju iz ugla neograničene ...

31.05.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Netransparentni ugovori sa investitorima

Dugačak niz problematičnih poslova

Netransparentni ugovori sa investitorima Iako zakonodavni okvir predviđa da se koriste javne i transparentne procedure kod državnog ugovoranja (zakon o javnim nabavkama, zakoni o privatizaciji i s...

31.05.2016. Bogdan Petrović Detaljnije
<Istorija uzvraća udarac

Vraća se vreme imperija?

Rusija pokazuje želju da bude nešto više od regionalne sile. Kina počinje da razmatra projekciju, pored ekonomske, i svoje vojne moći na globalnom nivou. Turska sve više prati Erdoganov sultanski s...

31.05.2016. Nikola Vujinović Detaljnije
<Jovana Lea Simić, direktorka firme JDM

Luksuzni srpski džem na Menhetnu

Za šest meseci smo izašli na američko tržište i uopšte nije bilo teško jer postoje distributeri koji uvoze robu iz regiona i distribuiraju naše proizvode. Inače, imala sam kontakt sa jednim distrib...

31.05.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Radoslav Milenković

Razgovor: Tamara Nikčević i Radoslav Milenković

Već trideset i dvije godine glumac i pozorišni reditelj Radoslav Milenković izvodi monodramu Naši dani, koja je, iako su originalni tekstovi – priče Radoja Domanovića i pjesme Vladislava Petkovića ...

31.05.2016. Tamara Nikčević Detaljnije
<Umetničko-istorijski muzej u Beču i njegova braća

Ubija lepota ko tenk da te zgazio

Ovo je priča o austrijskim kovačima posthumne reputacije ili snovima ljudi iz Srbije, zemlje zatvorenih muzeja . Kad kažem Beč, pomislim na lepi plavi Dunav, saher tortu koju oni zovu zaher, va...

31.05.2016. Jelica Stojančić Detaljnije
< Izložba „Sloboda je lepa kad se o njoj peva“

Aj’ se drzni pa živi kako želiš

Nakon dve postavke posvećene narodnom heroju Stjepanu Stevi Filipoviću u Valjevu i Beogradu, ukazala nam se prilika da se predstavimo u CZKD-u, 9. maja. Kako su ljudi koji su zaokupljeni borbom za ...

31.05.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Imamo li mi lidere, i zašto ih nemamo?

Šta je to uopšte lider i da li Srbija ima lidere starije i srednje generacije? Ovo je pitanje postavljeno na konferenciji omladine AIESEC-a, na panelu sa temom „Novi lideri – budi lider kakav je sv...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije