Zorica Popović, generalna direktorka kompanije Eliksir grup

Zaposlili smo sto mladih inženjera

01.04.2017. Ana Krajnc 0
 Zorica Popović, generalna direktorka kompanije Eliksir grup Zorica Popović, generalna direktorka kompanije Eliksir grup

Ne treba svi da se bavimo politikom, ja nemam ni vremena za to. Problem nastaje jer smo stalno u nekoj političkoj nestabilnosti, a to oduzima vreme i energiju i onda ne možemo da se bavimo ekonomijom. Nama je prvenstveno potrebna politička stabilnost, u zemlji i u regionu, i potrebni su jasni projekti kako podstaći ekonomski razvoj zemlje

Zorica Popović jedna je od retkih žena na čelu velike domaće kompanije u Srbiji. U agrobiznis ušla je pre 20 godina, kada je zajedno sa bratom Stankom Popovićem, bivšim suvlasnikom kompanije Viktorija grup, osnovala kompaniju Eliksir, na čijem je čelu poslednjih 15 godina. Počeli su sa trgovinom komponentama za stočnu hranu, zatim prelaze u proizvodnju stočne hrane i u otkup i preradu voća. Najveći rast kompanije počeo je pre pet godina, kada je Eliksir grupa kupila dve fabrike u stečaju, Zorku Šabac i IHP Prahovo. U poslednjih pet godina uložili su u razvoj i izgradnju fabrike 120 miliona evra, a samo u prethodnoj godini imali su konsolidovani prihod na nivou svih pet kompanija u vrednosti od oko 300 miliona evra. Izvoz čini polovinu ostvarenih prihoda od prodaje. Bave se proizvodnjom fosforne kiseline, kao i mineralnih đubriva koja plasiraju na domaće tržište, kao i na tržište regiona i Evropske unije. Eliksir grupa je ujedno i jedan od najvećih otkupljivača i izvoznika zamrznutog voća i povrća iz Srbije.


Kao kompanija koja veoma dugo posluje u agrobiznisu, šta mislite o načinu na koji se vodi agrarna politika u Srbiji i šta smatrate da bi trebalo da se promeni? 

Nama je prvenstveno potrebna politička stabilnost, u zemlji i u regionu, i potrebni su jasni projekti kako podstaći ekonomski razvoj zemlje, pa i poljoprivrede. Potrebno je da prvo identifikujemo neiskorišćene potencijale u agraru, a onda da vidimo kojim mehanizmima možemo da ih pokrenemo i iskoristimo. Agrarnu politiku koja bi počivala na dobro urađenoj, temeljnoj analizi, morala bi onda da prati i dosledna podrška kroz program subvencija koji počiva na tako definisanoj agrarnoj politici.


Da li mislite da treba više da se izdvaja iz budžeta za poljoprivredu? I dalje je to ispod pet odsto, a agrarni ekonomisti tvrde da izdvajanja moraju da dostignu 10 odsto da bi se nešto pokrenulo?

Potpuno se slažem da je to potrebno, ali prvo treba definisati segmente koji će se podržati. Ako mi imamo stalne promene vlasti, pa dolazi jedna politika, pa druga, to dovodi do nedoslednosti i svi se nakon svakih izbora pitamo šta će biti, da li će neke stvari ostati iste, ili će opet sve da se promeni. 

Imamo subvencije koje su se praktikovale ili se praktikuju danas, ali onda se odjednom neke smanjuju, menjaju, ukidaju. To je glavni problem, jer neko ko bi trebalo da napravi svoj plan pokretanja malog ili srednjeg biznisa ne može da računa na duži rok na podršku, dok se agrarna politika ne stabilizuje.


U Srbiji se dugi niz godina nekontrolisano koriste mineralna đubriva, zbog čega zemljište osiromašuje. Ko je za to kriv? 

Srbija je u jednom periodu od izvoznika postala uvoznik mineralnih đubriva, tako da su u ponudi uvoznika bile dve ili tri formulacije koje su se uvozile na veliko i koje su se plasirale za sve kulture i za sve tipove zemljišta, bez obzira na to da li to njima odgovara. To je moglo da dovede i verovatno je dovelo dotle da se neka od aktivnih komponenata bitna za ishranu biljaka iscrpi, a da neke ima previše. Sada je kod nas potpuno druga situacija, jer Srbija poslednje četiri godine ima sopstvenu prizvodnju mineralnih đubriva i daleko je veći asortiman i raspon formulacija u primeni.


Hoćete da kažete da taj problem više ne postoji u Srbiji, odnosno da se standardi u đubrenju zemljišta poštuju u praksi?

Mislim da se poštuju sve više, jer mi konkretno proizvodimo oko 20 formulacija, a najveći deo asortimana zastupljen je i na domaćem tržištu. 


Koliko su poljoprivrednici edukovani u toj sferi?

Kao kompanija puno radimo na tome, organizujemo tribine, skupove u vansezonskim periodima sa poljoprivrednim proizvođačima. Preporučujemo im koje su to formulacije koje su adekvantne za određene tipove zemljišta i za te gajene kulture.


Iz iskustva izvozno orijentisane agrarne kompanije, kako mislite da bi mogao da se podstakne rast poljoprivrednog izvoza u Srbiji? 

Potrebno je više investirati u prerađivački sektor i viši stepen prerade. Srbija ima razvijenu primarnu poljoprivrednu proizvodnju, a sledeća faza je prerađivački sektor. To se odnosi i na ratarstvo i na stočarstvo. Ali opet, pre toga moramo da znamo šta je to što mi želimo da izvozimo. Ako želimo da izvozimo sirovine, to i radimo. Ako želimo da izvozimo neke proizvode iz više faze prerade, treba sagledati potencijale, pokrenuti ih i iskoristiti. 


Da li ste vi, s obzirom na to da izvozite zaleđeno voće i povrće, zainteresovani za investiranje u viši stepen prerade?

Razmatrali smo ta ulaganja, ali nam ona sada nisu prioritet. Trenutno je naš razvoj usmeren na podizanje proizvodnje mineralnih đubriva i segmenta hemijske indsutrije i tu imamo mnogo posla.



Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Zapaljiv vazduh i opasne namere

Kako li se osećaju oni nesrećni radnici, na primer Goše iz Smederevske Palanke, koji bukvalno nemaju ni hleba da jedu, pa im se jedan kolega zbog toga i ubio, kad uveče očajni dođu kući, uključe te...

30.03.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
< Zorica Popović, generalna direktorka kompanije Eliksir grup

Zaposlili smo sto mladih inženjera

Ne treba svi da se bavimo politikom, ja nemam ni vremena za to. Problem nastaje jer smo stalno u nekoj političkoj nestabilnosti, a to oduzima vreme i energiju i onda ne možemo da se bavimo ekonomij...

30.03.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Zašto je spora reforma javne uprave

Tortura partijskih eksperata

Najveći problem u funkcionisanju državne uprave nije višak zaposlenih, već kadrovi bez znanja i iskustva, često sa sumnjivim diplomama, ali s blagoslovom vladajuće koalicije. Na drugoj strani imamo...

30.03.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Zašto Vlada Srbije daje Aerodrom "Nikola Tesla" u koncesiju

Strancima se isplati, nama se ne isplati

Osim oko 350 miliona evra budžetskog prihoda, direktno i odmah, stručnjaci ne vide nijedan dobar razlog da se profitabilno preduzeće, i još prirodni monopolista, što Aerodrom „Nikola Tesla" jeste, ...

30.03.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Srbija u „Evropskoj uniji sa više brzina“

Trčimo li nerealnu trku

Konstatacijom da će se od Srbije tražiti da u trenutku prijema bude ekonomski jača od „najslabije" članice EU, čak i ubeđene pristalice evrointegracija nemaju odgovor na sledeće pitanje: ako bi Srb...

30.03.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Šta se desilo sa unakrsnom proverom imovine i prihoda

Težak posao, nikakva korist

Broj zaposlenih u Poreskoj upravi nedovoljan je i za sprovođenje redovnih nadležnosti, a ovo bi bio relativno veliki dodatni posao. Unakrsna procena poreske osnovice bi zahtevala angažovanje većeg ...

30.03.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Balkanska carinska unija

Pre nekoliko nedelja premijer Srbije Vučić predložio je formiranje carinske unije balkanskih zemalja, onih koje nisu u Evropskoj uniji. EU je 25. marta  proslavila svoj 60.    rođendan. Šta povezuj...

30.03.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Miloje Obradović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije

Nije kažnjiv monopol nego zloupotreba

Kada se u Srbiji za nekog kaže da je monopolista, to odmah bude kvalifikovano kao nešto loše. Ne postoji, međutim, znak jednakosti između monopola i povrede konkurencije. Nije na Komisiji da spreča...

30.03.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Dragana Zorić, rukovodilac kontrole kvaliteta, METRO Cash & Carry Srbija

Najviši standardi kvaliteta

Jedno od najvažnijih pitanja za potrošače jeste bezbednost namirnica i kontrola kvaliteta. Kako regulišete prodaju da biste potrošačima ponudili isključivo zdravstveno bezbedne i sveže proizvode?&n...

30.03.2017. Dragana Zorić Detaljnije
<Mark Talmon, osinvač kompanija Viber i Juno

Obaveštajac u svetu aplikacija

Osnivač jedne od najpopularnijih mobilnih aplikacija za komunikaciju, Viber, odlučio je prošle godine da uđe na tržište taksi usluga u Njujorku. Njegova najnovija aplikacija Juno, koja je za godinu...

30.03.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

U RIK-u moraju da sede nestranački ljudi

Republička izborna komisija (RIK) je najvažnije telo u domaćem izbornom procesu. Ona određuje ko je kvalifikovan za izborni proces, po kojim pravilima izborni proces treba da se odvija, koliko je b...

30.03.2017. Dr. Dušan Pavlović Detaljnije
<Jelisaveta Vasilić, Savet za borbu protiv korupcije

Zakoni i pravosuđe su prepreka za investicije

Kada se analiziraju sporovi vođeni u postupcima privatizacije, onda se jasno vidi da je Agencija za privatizaciju veoma retko gubila sporove, iako je svojim lošim radom uništila mnoge subjekte priv...

30.03.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Tibor Jona

Nema pred državom ljubimaca! Ili ima?

Koliko je Srbija pravna država bez mane i straha u kojoj nema cile-mile već samo duh i slovo zakona, posvedočio nam je primer neustrašivog obračuna države i njenog pravosudnog aparata sa jednom umi...

30.03.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Kakvi su zaista uspesi vlade u 2016. godini

Odlični smo, na začelju regiona

Vlada Srbije, a posebno njen predsednik Aleksandar Vučić, i u trenutku pisanja ovog teksta predsednički kandidat, sasvim neumereno se hvali ogromnim uspesima Vlade, od toga da smo "spaseni od bankr...

30.03.2017. Goran Radisavljević Detaljnije
<Finansijski problemi najstarije zadužbine u Srbiji

Da li će biti vraćena Kolarčeva imovina?

Za godišnje održavanje zgrade Zadužbine potrebno je manje novca nego za novogodišnji  doček  na Trgu republike. Novi član Upravnog odbora, gradonačelnik Siniša Mali nije obećao finansijsku podršku ...

30.03.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<David Antonijević, Ekonomski fakultet Beograd

Lakše je kad nisi razmažen

Dok studira, bavi se studentskim organizovanjem, mentorstvom učeničkih kompanija, ali i studenata, posreduje između uprave fakulteta i kolega, radi u Menzoteci... I pored svega, godine „čisti" u pr...

30.03.2017. Milena Stević Detaljnije
<Omladinska studentska štampa nekada i sad

Ko je ubio kritičnost

"Zenit  omladinske i studentske štampe bio je pred raspad Jugoslavije.  U toj istorijskoj konstelaciji, kada je  omladinska štampa bila u usponu, a država  nije,  omladinska i studentska štampa je ...

30.03.2017. Jelena Stojančić Detaljnije
<Dijete

Je li bolje da ljulja ili da žulja

Dan za danom i onda dođe takav da staneš pred ogledalo. Pa zavapiš u čudu: „Majku mu, je l’ sam ovo stvarno ja?" Uzgred, mislila sam da sam jedinstvena po tamanjenju čokolade u krevetu i zalivanju ...

30.03.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Pozorište Lektira

Kad neće da čitaju, bar neka gledaju

„Na ovaj interaktivan način mogu da se obrade i drugi predmeti osim srpskog i stranih jezika", uvereni su u „održivost" svog metoda. Predstava je lako sklopiva, sve stane u dva kofera, a merdevine ...

30.03.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije