Kolumna Biljane Stepanović

Zukorlić i 450 miliona evra

01.12.2016. Biljana Stepanović 1
Biljana_Stepanovic Biljana_Stepanovic

Strane kompanije iznele su iz Srbije za prvih devet meseci ove godine 450 miliona evra svoje dobiti. Zar nije uobičajeno, pitaju se oni koji se pomalo razumeju u ekonomiju, da se dobit reinvestira u zemljama u kojima je dobra investiciona klima? 

A kod nas je, kao što nam se neprekidno objašnjava, investiciona klima odlična, makroekonomska i politička stabilnost na zavidnom nivou, tako da investitori rado dolaze, posebno ako im iskeširamo 10.000 evra po radnom mestu. Poželjno je da pride dobiju besplatan prostor, infrastrukturu, još neke razne olakšice. U maniru pravog trgovca i dobrog pregovarača, predsednik Vlade Republike Srbije se hvali kako je zapanjio strane investitore ponudom: „Recite mi koliko dobijate od drugih zemalja, mi ćemo vam dati više."

Naša radna snaga, kako nas i sam predsednik Vlade reklamira u inostranstvu, teško da može biti jeftinija. Ljudi rade za 200-300 evra, neki poslodavci ne žele da im daju više jer ne moraju, a neki prosto nemaju, čak i kad bi hteli, jer jedva drže svoje firme iznad vode.

Dobro, kad je investiciona klima tako povoljna, radna snaga tako jeftina, uslovi poslovanja stabilni, zašto onda strane kompanije ne reinvestiraju svoju dobit koju su ovde i ostvarile, pa da zarade još profita? To bi nekako bilo logično i to se obično i radi. Ali ne, iz naše zemlje su iznele skoro pola milijarde „živog novca" i time i našoj vlasti, a i drugim potencijalnim investitorima koji ovamo tek treba da donesu svoj kapital, objasnile šta misle o uslovima poslovanja.

Zašto je to tako, pošto ne možemo da ih anketiramo, možemo samo da pretpostavimo. Recimo, možda su ozbiljno mislili kad su nam godinama govorili da im je osnovna stvar koju ovde očekuju, a koja nije na visokom nivou, pravna sigurnost. Sa ovih 450 milina evra su nam pokazali da to nije samo floskula i fraza koja se ponavlja u „belim knjigama" iz godine u godinu, kao i na poslovnim skupovima, na kojima predstavnici vlasti dosledno ne učestvuju. Jer ne žele da čuju nikog, osim same sebe, po principu „ja i moja kamera".

Da kod naših vlasti ima sluha za ono što govori bilo ko osim njih samih, sigurno bi čuli i ozbiljno shvatili kad im američki ambasador Kajl Skot, braneći se od optužbi da organizuje proteste građana zbog rušenja u Savamali, kaže da proteste ne pokreće on, nego osećaj ljudi da ne mogu da se obrate institucijama ove države da ih zaštite, jer kad pozovu policiju u pomoć, ona ne dođe. Dodao je i da je tako nešto u njegovoj zemlji nezamislivo. Da ima sluha, shvatili bi ozbiljno i šefa Delegacije Evropske unije Majkla Davenporta kad kaže da „nije prihvatljivo bilo gde u svetu da zgrade budu porušene izvan normalne procedure za to". Ali ovde je pitanje Savamale, iz nekog razloga, najpouzdaniji način da naš premijer, diplomirani pravnik, dobije napad besa.

I kao da nam ovo nije bilo dovoljno, dobili smo sad već notornog Muamera Zukorlića. Na stranu ovom prilikom teško ruganje celokupnoj akademskoj zajednici Srbije postavljanjem tog čoveka za predsednika skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Ispostavilo se da on, osim što godinama drži nelegalni univerzitet koji je sada namerio da legalizuje ne birajući sredstva, na isti način i gradi u Novom Pazaru. Nije ni prvi ni poslednji, pola Srbije izgrađeno je, nažalost, u poslednje dve-tri decenije, nelegalno. Evo, takav je slučaj i samog predsednika države.

Problem je u tome što predsednik Vlade Republike Srbije hladno i javno izjavi da baš Zukorlićevu nelegalnu gradnju ne sme da ruši: „Mislite li da će muftija da pusti da mu to tek tako neko sruši bez prisutnih 5.000 ljudi? Pa neće i već vam je to rekao i sada ja pitam da me posavetujete kako da to srušimo.” Šta imamo mi da savetujemo predsednika Vlade kako da obezbedi funkcionisanje države? On je zato dobio izbore i njegov je posao da obezbedi funkcionisanje države. Krajnje je neumesno ovo pitanje okretati na "sukob pravoslavaca i muslimana”. Ovo nikako ne bi smelo da bude nacionalno, već isključivo pravno pitanje.

Nacionalno definisani nisu, na primer, ovdašnji navijači (šta god značilo to "zanimanje”) koji izgleda „vode" sportske klubove, a predsednik Vlade Republike Srbije je i u ovom slučaju priznao da je država nemoćna. I „navijači" isto umeju da budu naoružani i veoma agresivni.

I sad, mi nenaoružani građani moramo sve ovo da trpimo, potpuno svesni da država (više) ne funkcioniše i da su različite naoružane grupe od nje jače, što su očigledno spremne i da pokažu, ako im se dirne u interese. Ali zato strani investitori ne moraju. Oni sve ovo slušaju, gledaju, pa onda pokupe svoju dobit i odnesu je na drugo mesto. Sasvim jednostavno.

Komentari

  Dodaj komentar
  • MMP 16.03.2017. 07:22:15

    Ne bira se predsednik vlade nego države. Toma i da je hteo nije mogao ništa izuzev da se šeta sa ženu mu, da uradi. Nije mogao ni zimske gume za službeni automobil da obezbedi a kamo li da ruši gradnju Zukorlića, kad ni svoju nije, etc...

Ostali članci

<Biljana_Stepanovic

Zukorlić i 450 miliona evra

Strane kompanije iznele su iz Srbije za prvih devet meseci ove godine 450 miliona evra svoje dobiti. Zar nije uobičajeno, pitaju se oni koji se pomalo razumeju u ekonomiju, da se dobit reinvestira ...

30.11.2016. Biljana Stepanović Detaljnije
<Ivan Bjelajac, operativni direktor kompanije GoDaddy Belgrade

Novca ima, nedostaju nam ideje

U Srbiji ima više finansija nego što ima ideja i firmi koje mogu da upotrebe te finansije. Nijedno tlo koje nema mnogo svoje intelektualne svojine, nego prodaje sate ljudi, nije plodno za investira...

30.11.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Vlada Srbije pokušava da i RTB Bor „utopi“ Kinezima

Kamen o vratu države

Od svih državnih preduzeća koja posluju sa gubitkom najveći fiskalni rizik predstavlja RTB, koji se trenutno održava u životu zahvaljujući pomoči države, tako što mu ona toleriše neplaćanje nekih t...

30.11.2016. Marica Vuković Detaljnije
<Nataša Jokić, novinarka

Najveće banke i korporacije ne plaćaju poreze

Ne verujem da bi čovek kao Tramp na čelu SAD mogao da donese bilo kakvo suštinsko poboljšanje. Tramp je najavio da će za državnog javnog tužioca postaviti čoveka koji je, kao i on sâm, ubeđeni rasi...

30.11.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
< Kako se Irska izvukla iz siromaštva i prebrodila krizu

Priča o „keltskom tigru“

Pre svega, treba imati u vidu činjenicu da je Irska mala otvorena ekonomija i samim tim je dosta izložena i osetljiva na promene na svetskom tržištu. Udarac svetske krize na irsku ekonomiju izazvao...

30.11.2016. Dunja Milošević Detaljnije
<Britansko-srpski forum za razvoj preduzetništva

Preduzetništvo se uči od detinjstva

Ideje ne donose novac. Postoje hiljade ideja sa kojima se ništa nije desilo. Ključna stvar je pretvoriti ideju u biznis. Biznismeni prave novac od ideja, ali nažalost često od tuđih. Od 2010. godin...

30.11.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Kakve su šanse da razvijemo banjski turizam

Lečenje, velnes, promena pola...

Srbija postaje vodeća turistička destinacija na Balkanu, ocenio je ugledni informativni kanal Euronews nakon nedavno završenog sajma turizma u Londonu World Travel Market 2016. Dakle, neki ozbiljni...

30.11.2016. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Savet za privredu i Privredni savet

Narodna skupština je 7. oktobra usvojila izmene zakona o finansiranju lokalne samouprave. Radilo se zapravo o izmeni jednog člana zakona (čl. 35) u kome se menja odnos raspodele sredstava koja loka...

30.11.2016. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Srbija ne koristi izvore energije koji su joj dostupni

Voda iz zemlje čeka da postane energent

Srbija ima ukupno 238 geotermalnih izvora i bunara, po čemu spada u sam evropski vrh, tvrde stručnjaci. Ipak, taj potencijal je uglavnom neiskorišćen Geotermalni izvori se svuda u razvijenom svetu...

30.11.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Koliko su srpski privredni sudovi (ne)efikasni

Kako neradnici da napuste pravosuđe

Svaki spor između dva privredna subjekta može se završiti na sudu i efikasnost, doslednost i pravednost sudija često predstavljaju razliku između toga da li će neki biznis propasti ili opstati. Pre...

30.11.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Kevin Sistrom, suosnivač i izvršni direktor kompanije Instagram

Put do milijardu dolara

Odbio je ponudu za posao od Marka Zakerberga dok je bio na koledžu. Instagram, čuvenu aplikaciju za deljenje fotografija, pokrenuo je u oktobru 2010. godine, a dve godine kasnije Mark Zakerberg pon...

30.11.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Sejšeli i klot pasulj

Došlo dete iz škole jedan dan veoma radosno. Ostvarilo je neverovatan uspeh. Dobilo preko 50 petica, samo taj dan, što je više nego iko ikad u istoriji škole. Saopštava da ima u planu dobijanje još...

30.11.2016. Tibor Jona Detaljnije
<Jasna i Miroslav Stojanović, vlasnici radnje „All nut“

Najveći problem je nedostatak informacija

I pored ovogodišnje promocije preduzetništva, ne vidimo nikakvu pomoć od države, naprotiv, imamo utisak kao da država spotiče preduzetnike na svakom koraku. Kako je naša delatnost specifična, niko ...

30.11.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Rajko Radovanović, Univerzitet Harvard

San srpskih studenata

U Srbiji ima mnogo prilika da se pomogne. Toliko je stvari koje treba da se poprave, toliko je prostora za napredak, da se doprinese, stvara i pomaže. Takvih je prilika beskonačno mnogo, bilo da je...

30.11.2016. Katarina Stevanović Detaljnije
<Zakon o privrednim komorama stupa na snagu 1. januara

Obavezno članstvo, a i članarine

Privrednici se protive obaveznom plaćanju članarine u Komori zato što je sloboda udruživanja utemeljena Ustavom, što podrazumeva i slobodu neudruživanja. To znači da svako može sam da odluči da li ...

01.12.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Irena Gajić, arhitekta i ilustratorka

Slušanjem sebe do promene profesije

Česte promene posla u Srbiji nisu retkost. Međutim, promeniti profesiju za mnoge zvuči kao preveliki, ako ne i herojski izazov. Rad Irene Gajić, arhitektice i ilustratorke iz Beograda, predstavlja ...

01.12.2016. Dušan Jurić Detaljnije
<prof. dr Dejan Popović

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Dejan Popović

Nacionalni savet za visoko obrazovanje je usvojio Osnove za kodeks o akademskom integritetu. U njemu su navedeni brojni slučajevi narušavanja akademskog integriteta, ali su izdvojena četiri osnovna...

01.12.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Kako nadrilekari leče stres

Da se prejedem il’ da kupim cipele

"Psihići” su rezervisani za ludake, a biti lud u Srbiji je sramota, što potiče od manjka spoznaje sopstvene situacije. Uostalom i to košta, bar hiljadu i po po seansi pa do pedesetak evra, od kojih...

01.12.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Roditeljstvo

Ta čudna stvorenja - deca

Čudniji od dece su njihovi roditelji. Toliko umeju da budu naporni, pasivno agresivni, aktivno agresivni, razmetljivi i hvalisavi, da je pravi rebus šta će od te njihove dece na kraju da ispadne N...

01.12.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije