Često koristite Vikipediju, ali sigurno niste znali ko su ljudi koji tamo rade

04.01.2017. 11:47 N1 0

Da se strah od dugih reči naziva hipotomnostroseskvipedaliofobija, da je Elvis Prisli imao brata blizanca Garona, koji je umro na porođaju ili da je Nova Švabija područje na Antarktiku, koje je nacistička Nemačka posedovala u sastavu Trećeg Rajha, samo su neki podaci koje možete saznati u više od 43 miliona članaka na Vikipediji.

Vikipedija je nastala kao dopunski projekat za Nupediju, slobodnu enciklopediju na engleskom jeziku, koju su pisali eksperti.

Istorija je počela 2. januara 2001. u San Dijegu u Kaliforniji, u razgovoru između dva stara prijatelja Larija Sengera i programera Bena Kovica. 

Kovic je objasnio Sengeru ideju "vikija" (veb sajta, dizajniranog tako da omogući bilo kome ko pristupi da doprinese i uređuje sadržaj koji se tu nalazi), koji je odmah shvatio da bi viki format odlično pristajao enciklopediji.

Senger je potom nagovorio šefa Nupedije da napravi Viki od Nupedije i prva verzija je bila postavljena 10. januara. Kako mnogi korisnici Nupedije nisu hteli da ona bude Viki, tako se 15. januara na sopstvenoj stranici www.wikipedia.org - rodila "Vikipedija".

Rasla je izvanrednim tempom. U februaru je već imala 1.000 članaka, a u septembru 10.000. Od tada, Vikipedija na engleskom jeziku raste sve brže i brže. Uskoro su joj se pridružile međunarodne Vikipedije na jezicima poput kineskog, nemačkog, francuskog, italijanskog, ruskog, a trenutno Vikipedija postoji na 295 jezika.

U martu 2006. Vikipedija je imala preko 1.000.000 članaka, a u decembru 2008. preko 12 miliona članaka. Trenutno, broj članaka na svim jezičkim izdanjima je veći od 43 miliona i svakodnevno raste.

Da li ste znali....

- Prosečnoj osobi trebalo bi više od 21 godine da pročita Vikipediju na engleskom jeziku u celosti (ne uzimajući nikakav odmor i ne spavajući)

- Jedan od prvih ikada napisanih članaka bio je o običnoj pudli. Danas stranica na Vikipediji na engleskom jeziku za pudlu ima više od 5.000 reči.

- Drugi najviše uređivan članak na Vikipediji na engleskom jeziku svih vremena je o profesionalnom rvanju.

- U Poljskoj postoji spomenik Vikipediji.

Vikipedijanci širom Srbije

Vikipedija na srpskom jeziku je počela sa radom 16. februara 2003. godine. U početku se vrlo sporo razvijala i u prva tri meseca je napravljeno samo osam izmena, a u prvih godinu 800. Danas se, pak, u proseku napravi preko 2.000 izmena na dnevnom nivou.

Kada sam ja došao na Vikipediju, u maju 2005. godine, bilo je desetak hiljada članaka i dobijali smo hiljadu novih članaka na svakih četrdesetak dana, ali taj trend se nije previše popravio - sada nam treba u proseku oko 30 dana da dobijemo hiljadu novih članaka", kaže za N1 predsednik Vikimedije Srbije i jedan od osnivača organizacije, Filip Maljković.

Vikipedija na srpskom jeziku trenutno ima oko 343 hiljade članaka. Prag od 100.000 članaka je prešla u novembru 2009. godine. 2011. godine napravljen je 150.000. članak, a u julu 2013. godine 200.000. članak.

Engleska, švedska, sebuanska, nemačka, holandska, francuska, ruska, italijanska, španska, varaj-varaj, poljska, vijetnamska i japanska Vikipedija imaju više od milion članaka.

"Broj urednika je teže definisati, jer ne postoji uredništvo kao takvo, već svako može doprineti na neki način - bilo ispravljanjem pravopisnih ili tipografskih grešaka, bilo pisanjem članaka, ili slanjem fotografija. Na Vikipediji na srpskom jeziku postoji blizu 200 hiljada registrovanih korisnika, ali većina njih nije aktivna. Ima oko hiljadu urednika, koji su u poslednjih mesec dana napravili bar jednu izmenu, ali broj veoma aktivnih korisnika je dosta manji i broji svega nekoliko desetina ljudi", kaže on.

Dobra strana Vikipedije je što svako može da doprinese na način na koji želi, odnosno, svako može da piše o temama koje ga zanimaju. Urednici imaju veliku slobodu u uređivanju, dokle god poštuju pravila i smernice - fokus na proverljivosti podataka i uvek neutralna tačka gledišta.

Uzevši u obzir činjenicu da svaki korisnik interneta može da piše i uređuje tekstove na Vikipediji, često se javlja sumnja u valjanost i istinitost njenih podataka.

"Reference su moć Vikipedije. One služe da potkrepe činjenice koje se iznose u člancima i preporuka nas koji doprinosimo Vikipediji je: ne verujte Vikipediji ako ne vidite reference", objašnjava Filip.

Izbor teme je slobodan, dovoljno je da tema bude relevantna za Vikipediju. Mnogi pišu o onome u čemu su stručni, ali, s druge strane, mnogi žele da pišu o stvarima koje ih interesuju van struke, o svojim hobijima ili omiljenoj muzici, filmovima, knjigama.




Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostale pri?e i analize

Simantek ponovo ispred konkurencije

AV-Test institut, koji godinama dodeljuje nagrade za bezbednost na internetu, i ove godine je bio na velikim mukama. Konkurencija je bila velika, rešenja većine su bila odlična, ali je mali broj us...

21.02.2017. 12:51 Detaljnije