Širom sveta danas se obeležava Dan kafe

01.10.2017. 15:57 Danas 0

Širom sveta danas se obeležava Dan kafe, pića bez kojih većina stanovnika planete ne može da zamisli početak dana, a koji je ustanovljen pre nekoliko godina.

Sve do nedavno, ovaj dan se u većini zemalja obeležavao 29. septembra, dok se samo u Japanu slavio 1. oktobra. Međutim, poslednje tri godine sve više se pominje upravo današnji dan kao Dan kafe.

Mnogi ne bi mogli da zamisle dan bez nje. Sa njom se dan počinje, uz nju se vode mnogi bitni, ali i sasvim obični razgovori, a pritom je i jedno od jeftinijih pića kojima možete počastiti sebe i druge. Ovaj napitak konzumiraju ljudi širom sveta i zbog toga, sasvim opravdano, smatra se najpopularnijim pićem na planeti posle vode. 

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se svakog dana popije oko 1.5 milijardi šoljica ovog napitka.

Kafa je napitak koji se priprema kuvanjem prženih semenki biljke kafe, uglavnom u vodi ili mleku. Biljka od koje se dobija potiče iz Etiopije, odnosno iz oblasti Kafa, po čemu je i dobila naziv. Takođe, neke vrste ove biljke poreklo vode i iz Liberije, Gvineje i Sijere Leone. Danas se pretežno uzgaja u Brazilu, državi koja je mnogima prva asocijacija za ovaj napitak.

Jedna od prvih poznatih priča o kafi potiče još iz devetog veka, i to upravo iz Etiopije. Naime, jedan pastir primetio je jednom prilikom da su njegove koze postale živahnije nego inače, nakon što su jele crvene bobice nekog žbuna. Okusivši ih i sam, pastir je iskusio isti osećaj živahnosti.

Krajem 15. veka kafu su po Bliskom i Srednjem istoku proširili putnici koji su se vraćali iz Arabije. Arapi su, inače, čuvali tajnu uzgajanja i pripremanja ovog napitka, ali su je Indusi uspešno prošvercovali u Indiju. Zapravo, transport kafe bio je zakonom zabranjen, pa se njeno širenje svetom započelo krijumčarenjem. Ubrzo potom, kafa je stigla i do Carigrada, dok je u 17. veku dospela i u Mletačku republiku, odakle se proširila celom Evropom.

Kafana, kao mesto u kome se u početku pripremala i služila samo kafa, vremenom je postala osobitost socijalne kulture. Smatra se da je prva kafedžinica u Beogradu otvorena još sredinom 16. veka, istovremeno kada i u Istanbulu. Međutim, određene religije su u početku zabranjivale kafu i proglašavale je satanističkim napitkom, ali je ona i uprkos tome postala sveprihvatljivi napitak. Inače, ljudi tokom istorije iz neznanja nazivali su je i lekom, drogom, osvežavajućom infuzijom, napitkom od kojeg se ne spava i slično.

Kafa se kao napitak danas priprema na nekoliko načina, a postoji i veliki broj napitaka od kafe sa izvesnim dodacima. U periodu nakon konzumiranja kafe dolazi do umerene nervne stimulacije, što pojačava budnost, uzrokuje osećaj toplote, nesanicu, ubrzan rad srca, dok u većim količinama može da uzrokuje i uzbuđenost, psihički nemir, lupanje i preskakanje srca.

Kofein, kao sastojak kafe, ima pozitvino dejstvo na raspoloženje i budnost, ali podiže i nivo psihofizičke spremnosti, sprečava pad koncentracije i smanjuje depresiju. Ipak, stručnjaci tvrde da je najveća bezopasna dnevna količina ovog napitka do devet šoljica.

Prema podacima Eurostata, objavljenih povodom Svetskog dana kafe, u Evropsku uniju je tokom prošle godine uvezeno tri miliona tona kafe iz drugih zemalja, deset odsto više nego pre deset godina. Vrednost uvoza kafe je 6,9 milijardi evra. Najviše kafe uvozi se iz Brazila – 915.000 tona ili 31 odsto i Vijetnama – 728.000 tona ili 25 odsto. Za njima slede Kolumbija, Honduras, Indija, Indonezija, Uganda i Peru, pa Etiopija. Od zemalja Eu najviše je kafe uvezeno u Nemačku – 1,1 miliona tona, potom u Italiju 560.000 tona.

Sve popularniji "kofi šopovi" u Beogradu

U Beogradu je do pre par godina postojalo svega nekoliko lokala koji kvalitetnom kafom upravo pokušavaju da promene navike ispijanja kafe kod nas, ali danas je sve veći broj specijalizovanih lokala koji služe samo kvalitetnu kafu, više različitih vrsta, koju melju upravo pred gostima.

U Beogradu se danas može pronaći i više novih, originalnih koncepata kafeterija, ili bolje rečeno kofi šopova, koji pokušavaju da uvedu drugačiju kulturu ispijanja kafe. Zajedničko im je to što što je njihovo osnovna i glavna ponuda upravo kafa, čista, kvalitetna kafa bez mešavina. Oni prže svoju kafu, prodaju je u rinfuzu za kućne potrebe, ali i spremaju na kvalitetan način. Jedino što kod njih nije zamišljeno da se sedi dugo i kafeniše, pa su i njihovi prostori usklađeni tako da i nisu baš pogodni za tako nešto.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostale pri?e i analize

Nova nagradna igra, delimo pet knjiga

Nova ekonomija i izdavačka kuća Laguna vas opet nagrađuju. Odgovore ostavljajte u komentarima ispod ovog posta na sajtu, pod punim imenom i prezimenom, a takođe je neophodno da u komentaru ostavit...

13.04.2018. 11:11 Detaljnije