Šopenhauer: Da bi se priznala tuđa vrednost, treba imati sopstvenu

21.09.2017. 15:11 Nataša Stojanović 0

Artur Šopenhauer, jedan od najpoznatijih nemačkih filozofa, preminuo je na današnji dan 1860. godine u Frankfurtu na Majni. 

Šopenhauer je rođen 22. februara 1788. godine u Gdanjsku. 

Otac mu je bio trgovac, a majka Johana jedna od omiljenih spisateljica romana svoga vremena. Bio je sumoran, ciničan, melanholičan i podložan sumnji u sve. Prezirao je ljude i sam je sebe nazivao "čovekomrscem". 

U spavaćoj sobi je uvek držao spremno oružje, a vredne stvari je čuvao u najskrovitijem mestu u svome stanu. Nikada nije dozvolio da ga brije berberin, jer se bojao da će ga ubiti. Svoje izdavače je stalno optuživao da nisu dovoljno doprineli popularnosti njegovih knjiga. 

Bio je klasični predstavnik pesimizma. Smatrao je da je volja osnova svega. Njegovu duboko pesimističnu filozofiju prihvatila je generacija razočarana neuspehom nacionalnih pokreta 1848. u Evropi. 

Zastupao je stanovište da je volja večito nezadovoljena, i da je zato život beskrajna patnja, a ovaj svet najgori mogući koji postoji. Cilj svega je, po njemu, Nirvana. Taj aspekt  filozofije posebno dolazi do izražaja zbog uticaja istočnjačkih religija, kojima je bio podložan, pre svega bramanizma. 

Najveću popularnost dostigao je tek pred kraj života, koji je proveo u potpunoj povučenosti u Frankfurtu, kao mizantrop, kako je nazivao sam sebe, a društvo mu je pravila samo jedna pudla koju je mnogo voleo i kojoj je jedinoj verovao.

Glavno delo mu je Svet kao volja i predstava. Ostala poznata dela su  Metafizika lepog, Metafizika polne ljubavi, O stilu i pisanju, O geniju...

Ovo su neki od njegovih najpoznatijih citata:

1. Ono što nas najneposrednije usrećuje jeste vedrina uma. Ova osobina je sama sebi nagrada. Zato bi razvijanje vedrine u sebi valjalo staviti ispred svih težnji!

2. Da je čovečanstvo oduvek bilo razumno, istorija ne bi bila dugačka hronika gluposti i zločina.

3. Sudbina meša karte, a mi igramo.

4. Ko je pametan, taj će u razgovoru manje misliti na ono o čemu govori, a više na onoga sa kim razgovara. Ako tako bude činio, može biti uveren da neće reći ništa zbog čega bi se kasnije mogao kajati.

5. U samoći bednik oseća svu svoju bedu, a veliki duh svu svoju veličinu.

6. Verovanje i znanje odnosi se jedno prema drugome kao ptice na vagi: koliko se jedna spusti, toliko se druga digne.

7. U svetu uglavnom caruje zlo, a glavnu reč ima glupost.

8. Retko se nalazi ono što je pravo, a još ređe se ceni.

9. Ko je okrutan prema životinjama, ne može biti dobar čovek.

10. Da bi se priznala tuđa vrednost, treba imati sopstvenu.

11. Prijatelj svih nije ničiji prijatelj.

12. Vera je kao i ljubav: ona se ne da nametnuti.

13. Ljubomora se uvek rađa sa ljubavlju, ali ne umire uvek sa njom.

14. Ljude u društvo tera unutrašnja praznina i dosada. Ako osete da su nam potrebni, ljudi postaju obesni i arogantni.

15. Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno nego duhovno bogatstvo, mada je sasvim sigurno, da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo.





Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostale pri?e i analize