Aleksa Balašević, vlasnik i osnivač Megdan grupe: Da li sada gladijatori privlače turiste

28.12.2017. 09:00 Aleksandar Žič 0

Aleksa Balašević napravio je biznis na gladijatorskim igrama. Posle informacionih tehnologija i igrica i svetski pozicioniranog Exit-a, Balašević je došao na ideju da u Novi Sad dovede Megdan i da neobičan borilački sport bude, nakon sportske rvačke karijere, osnov njegovog ulaska u svet poslovnih ljudi.

"Šokiraju se, dođu i napišu: E pa ti si napravio biznis od borbi. Ja odgovorim, pa nije to mala stvar napraviti takav poslovni uspeh. Da li bi bilo interesantnije da sam napravio biznis od čipsa? Napravio sam biznis od jednog interesantnog sporta koji nije najpopularniji u Srbiji, ali ne znači da neće biti, što pokazuju i turniri koje sam organizovao praveći pionirske korake na tržištu Srbije. U posao, vođen sopstvenom idejom, zapravo sam ušao spontano, čak bez preteranih ambicija, ali ne kažem da ih sada nema, jer uspeh nosi nove planove i izazove", kaže u intervjuu za Novu ekonomiju Aleksa Balašević, osnivač i vlasnik Megdan grupe.

Kako objašnjava naš sagovornik, ovo je slobodna borba, u prevodu tuča, nastala u staroj Grčkoj pre svih sportova i ima ograničena pravila. Kao sport MMA se pojavio negde 80-ih godina i zvao se pankracija.

"Onda je sredinom 90-ih uveden kao profesionalni sport i uvek je bio legalan. Od tada doživljava ekspanziju, a Japan i Amerika kao milijarderske države u tome prednjače. Moja teorija u svemu ovome je da se gladijatorski sport u areni, koji je postojao nekad, sada vraća, ali kao daleko bezbedniji, sa jasnim pravilima i to je danas sport kao i svaki drugi. Trudim se da i ovaj sport, ma koliko na prvi pogled izgledao ekstreman i brutalan, predstavim kao i svaki drugi na svetu - fudbal, košarku, tenis", objašnjava Balašević koji je za ovaj biznis okupio specifičnu menadžersku ekipu. U razgovoru objašnjava kako deca poznatih roditelja, a njegovi su Đorđe i Olivera Balašević, treba da naprave iskorak i pokušaju sami da osmisle i razviju biznis, a ne da idu u profesiju roditelja ili neminovno nastave porodičnu poslovnu priču.

NE: Koliko deci poznatih pomaže, a koliko odmaže uspeh roditelja da sami sa svojim projektom uspeju u Srbiji?

Aleksa Balašević: Biti dete poznatih roditelja ima i svoje mane i vrline. U rvanju se uvek dešavalo da neko pokaže prstom na mene ovako ili onako, ali ja sam u rvanju sa svojih 12 godina prvi put osetio šta znači kada nema tate. Na strunjači sam u borbi sa protivnikom i kada krenem da gubim, a imao sam i slomljenu vilicu, nos, meni tu nema tate da uleti. Može, ali ću biti diskvalifikovan. Ja sam tako ušao i u ovu tržišnu utakmicu, jer moji roditelji nisu iz ove sfere biznisa kojim se ja bavim, mada mi je majka u firmi kao asistent, sestra takođe, ali nijedna nije iz sveta borbi, niti marketinških investicija. I moja buduća supruga, koja je sa mnom u poslu, iz jedne j velike preduzetničke familije, kao i moj prijatelj, direktor firme, ali ni njihovi nisu u ovakvom biznisu. Mi smo napravili nešto svoje, jer je najlakše nešto naslediti, sedeti pored oca i majke, slušati šta oni pričaju, obući tatino odelo i slušati kako neko ima neku firmu. Mi mladi smo stvorili naše, novo i težimo da naš biznis još više ojača, baš zato da neko ne bi upirao prst u nas. Megdan grupa koju sam osnovao sarađuje i sa državnim institucijama i stranim kompanijama, koje nemaju nikakva preterana interesovanja, niti poznanstva sa mojom porodicom.

NE: Ušli ste u specifičan poslovni poduhvat kada je u pitanju Srbija. Pominjete arenu i na tržište ste ušli sa određenim proizvodom koji nije baš poznat u ovoj sredini. Mislite li da ste odabrali pravi proizvod?

Aleksa Balašević: Mislim da sam odabrao pravi proizvod. Reč je o organizaciji Megdana, to je sportski događaj u MMA i K1 sportu, a oni koji se ne razumeju nazivaju to slobodna borba, naročito sa ograničenim pravilima. MMA je najbrže rastući i jedan od najviše plaćenih sportova u svetu. Organizovali smo dva Megdana do sada, prvi je bio 22. aprila i to je zaista veliki projekat, kome je pokrovitelj Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Grad Novi Sad. Firma je osnovana novembra 2016. godine, a prvi turnir je održan pre sedam-osam meseci. Sve se odigralo tako brzo, ali kada pogledam kakav je bio odaziv sponzora, ostvarili smo nešto što niko nije, a reč je o tome da su se i kladionice uključile u Megdan i prvi put u istoriji ovih prostora ljudi imaju pravo da se uživo klade za glavnu borbu.

NE: A gde se održava Megdan?

Aleksa Balašević: Prva dva su održana u Novom Sadu, a sada pošto smo pričali sa ministrom spoljnih poslova i sa gradonačelnikom Novog Sada, treći Megdan ćemo održati u jednom od ponuđena tri grada. Naš cilj je da se turnir održava u svakom gradu u Srbiji, od Subotice, Niša, Čačka, Kragujevca, Novog Sada, do Beograda.

NE: Kako su uopšte i MSP Srbije i Grad Novi Sad prepoznali da je ovo pravi biznis, značajan i za turizam, ali da ima čak i diplomatsku stranu?

Aleksa Balašević: Kada smo prošle godine predložili Megdan kao pilot projekat, Grad Novi Sad koji ima samo dva velika muzička događaja, Exit i Tamburica fest, pokazao je interesovanje i za ovaj sportski događaj i tako je krenulo. MSP je podržao projekat, jer Megdan nosi sa sobom i ogromnu količinu viza i boraca koji dolaze. I u MSP su rekli da, bez obzira na to što nemaju veze sa sportom, on pomaže u vođenju diplomatije. Biznis nosi rizik, bili smo pod ogromnim pritiskom, a kada smo uspešno završili prvi Megdan, počeli su da pristižu pozivi sa svih strana, od nekih drugih kompanija i ministarstava koja su htela da sarađuju. Bilo je jasno, napravili smo uspešan poslovni start u kome smo posebno vodili računa da sva dokumentacija bude ispravno vođena.

NE: O kakvim borbama je reč?

Aleksa Balašević:  U MMA sportu su borci iz celog sveta i mi moramo da ispunimo uslove da bismo bili na spisku svetskih turnira. Moramo da pozovemo borce sa svih meridijana, a koliko će oni biti kvalitetni, zavisi od našeg budžeta. Pošto ovaj sport na našem prostoru još nije razvijen, naravno da ne mogu da dolaze ni borci sa milionskim ciframa, a mogu mladi pred kojima je karijera. K1 sport su kik-boks borbe, i to je ljudima jasno, a MMA je slobodna borba u smislu mešavine borilačkih veština.

NE: Kako ste došli na ideju i uopšte se zainteresovali za ovu vrstu biznisa?

Aleksa Balašević: Bio sam skoro četiri godine u reprezentaciji u rvanju grčko–rimskim stilom i mnogi misle da je zbog toga. Iskreno, nije, jer sam fan svih sportova, od fudbala, odbojke, hokeja, boksa, ultimatfajta, MMA, nordijskog skijanja, i profesionalno sam u sportu skoro ceo život. I na ovu ideju da krenem s ovakvim biznis projektom, iskren da budem, došao sam iz čistih marketinških i ekonomskih ciljeva. Znate, kada pitaju neke ljude koji su otvorili restorane ili građevinske firme ili farbare, zašto ste to uradili, oni kažu - falilo je. E, ovom gradu i ovoj državi gde živim falila je ovakva manifestacija i ja sam to uradio, realizovao svoj biznis projekat. Uspeo sam pritom da to u Novom Sadu bude najskuplji događaj.

NE: Jeste li se rukovodili nekim spoljnim primerom ovakve organizacije, firme za organizovanje Megdana, pa ste po toj šemi napravili sopstvenu produkciju?

Aleksa Balašević: Nisam imao primera, jer su oni koje sam mogao da imam, u Japanu i Americi. To su turniri milijardi vrednih korporacija i najveći primer za start mi je bio Exit i Tamburica fest u Novom Sadu. To su festivali koji prikupljaju toliki broj ljudi i pune naše hotele i privatni smeštaj u Novom Sadu i onda sam i ja pomislio da bih mogao da organizujem neki događaj koji će privlačiti ljude. Pošto ne mogu organizovati muzičke događaje, jer za to nisam stručan, pristupio sam onom za šta sam stručniji. U taj sport sam se razumeo, ali sam ipak pristupio dodatnoj edukaciji. Angažovao sam čoveka iz Litvanije koji se bavi organizacijom borbi, jer se u to ne razumem, a ja se bavim investicijom i ulaganjem u taj događaj.

NE: Šta je potrebno da bi se napravio pravi marketing i da projekat dobije podršku i uspe na tržištu?

Aleksa Balašević: Najbitnija je dobra ideja i ono što najteže pada ljudima koji kao ja imaju 22 godine, rano ustajanje. Najteže je bilo započeti, za šta je potreban ogroman trud i rad, a sada je cilj da se posao održi jer već organizujemo treći turnir. Prvi je bio najteži, jer smo bukvalno stvarali ideju i biznis plan za njenu realizaciju.

NE: Ko čini poslovni tim da bi firma funkcionisala?

Aleksa Balašević: Marketing vodi moja buduća supruga Milana Tomaš, koja je i voditelj, kako mi kažemo, prva dama Megdana. Kada su finansije u pitanje, tu je moj školski drug, ekonomista Damjan Ničić, a tu je onda i velika podrška familije, pre svega majke, koja je školovani producent. Tu su i stručnjaci koje sam zaposlio prema njihovim kvalifikacijama, zaista svi rade savršeno svoj posao, od organizatora, menadžera do rasvete, bine i slično. Za sada imamo 10 stalno zaposlenih, ali kada se održavao prvi turnir, imali smo oko 110 radnika, kod sledećeg smo već morali da povećamo broj zaposlenih, pre svega oko produkcije i to sa firmama s kojima smo partneri u poslu.

NE: Kako je to izgledalo kada ste sport pretočili u biznis i pojavili se u APR-u? 

Aleksa Balašević: Svaki sport na svetu i svako sportsko dešavanje je na neki način biznis. Moja uloga u ovom je da Megdan bude veliki sportski i diplomatski događaj, samim tim što dolaze borci iz celog sveta. Ovo jeste jedan surov posao, jedna surova investicija, ali ja uživam u ovome, jer mi je sve izuzetno zanimljivo, u samim borbama, merenju, odnosu među borcima...

NE: Kada je reč o početnicima u biznisu, najčešće se govori o startap kreditima. Koliko je  sredstava potrebno za ovaj zaista neobičan biznis koji vi imate? Jeste li konkurisali za bilo kakva sredstva za poslovni start?

Aleksa Balašević: Najteže je kada neko pokreće svoj privatni posao taj početni kredit. To je nešto što ljudima uliva pesimizam kada, naravno, do nekih cifara ne mogu da dođu. Mi smo mislili prvi Megdan da napravimo sa nekim simboličnim ciframa, sa 25.000 evra, što je izuzetno malo za takav posao. Nije malo, ali je to onda turnir nekog amaterskog, dečjeg tipa. Mogu slobodno da kažem da sa stvarima koje nismo platili, već kompenzovali kroz sponzorstvo, sa svim TV prenosima, bilbordima i reklamama i sa samim borcima i njihovim avio-kartama, drugi je Megdan koštao skoro 100.000 evra. Najveća stavka u troškovima su avio-karte, jer borac mora da ima najmanje dva trenera i trećeg asistenta, masera, fizioterapeuta ili psihologa, ima pravo na jedno medicinsko lice. To su četiri karte, a borci dolaze iz Iraka, Kirgistana, Ekvadora, Alžira, država koje retko imaju direktne linije do Srbije. Mislim da za svaki posao prvo treba da se razvije ideja i biznis plan, pa teko onda da se razmišlja o sredstvima, početnom kapitalu.

NE: Da li je napravljena računica koliko ste sa Megdanom doprineli turističkom prilivu?

Aleksa Balašević: Da, ali ne mogu tačnu računicu da vam dam, ali  hoteli i restorani su između ostalog  bili pokazatelj turističkog priliva. Sada smo imali punu salu SPENS-a sa 4.500 prodatih karata i one su nam merilo posećenosti. Oko 600 karata je kupljeno od ljudi koji nisu iz Srbije. Računali smo da za sledeći Megdan angažujemo čoveka koji će se baviti samo turističkim doprinosom turnira.

NE: Kakav vam je biznis plan za dalje?

Aleksa Balašević: U avgustu smo imali pregovore da se Megdan održi u Omanu, sledeće godine u novembru. Omanci su nas pozvali baš zato što je megdan zajednička reč za Arape i Srbe, pregovori su u toku i ne žurimo. Pomno sam se interesovao zašto baš mi, jer nismo imali puno turnira, nisu sa nama skupa i velika imena. Rekli su mi - baš zbog toga što ste jedan čelendž turnir mladih boraca koji idu dalje, a u Omanu nije nikada u borbi organizovan nijedan turnir. U međuvremenu moramo da se upoznamo s njihovim pravilima i zakonima i ciljamo novembar 2018. godine.  Za sada nam je plan Megdan tri koji će se krajem marta održati u našoj zemlji i što više ulaganja u marketing, u brendiranje, jer kada postanemo prepoznatljivi, što je u našem poslu najbitnije, onda će stvari biti mnogo lakše. I deo biznis plana su borbe koje će našim kladionicama biti najinteresantnije.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostale pri?e i analize