Ana Kaluđerović: Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu uskoro dobija vidikovac

07.08.2017. 11:27 Nataša Stojanović 0

Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu uskoro će dobiti vidikovac. Vidikovcu će se pristupati preko panoramskog lifta iz javne zone, sto će omogućiti da bude dostupan svim posetiocima. Verujemo da ćemo ovim potezom privući sve zaljubljenike u svet avijacije i inspirisati neke nove generacije pilota, inženjera, vatrogasaca, otkriva u razgovoru za Novu ekonomiju  Ana Kaluđerović, direktorka Investicija i razvoja na Aerodromu Nikola Tesla.

Ona kaže da završetkom radova na renoviranju terminala 1 posetioci  aerodroma  već danas, mogu da uživaju u pogledu na platformu i parkirane avione.

"Sledeća faza je direktan pogled na srce aerodroma, pistu za poletanje i sletanje, sistem rulnih staza i platformi.  Idejnim rešenjem predviđeno je da se vidikovac nalazi na krovu pristanišne zgrade, kod čekaonica C1-2. Površina vidikovca biće oko 420 m2, sa kapacitetom od oko 200 sedećih mesta. Koncipiran je kao otvorena bašta, delimično natkrivena pergolom, sa durbinom za posmatranje aviona", kaže ona i dodaje da će zbog visokih bezbednosnih zahteva, biti ograđen neprobojnom staklenom zid-zavesom visine 4 metra. 

Izgradnja vidikovca samo je jedna od investicija na beogradskom aerodromu. Stalno unapređenje rada, ulaganje u modernizaciju i infrastrukturu standardi su kojima je posvećena Ana Kaluđerović sa ostakom svog tima. Tako je u Aerodrom od 2014. do 2016.godine, investirano gotovo 4 milijarde dinara, a od toga, samo u 2016.godini u modernizaciju, opremu i infrastrukturu uloženo je oko 2,3 milijarde dinara.

Što se tiče većih  infrastrukturnih projekata,  poznato je da je Vlada Republike Srbije raspisala međunarodni tender za izbor koncesionara za finansiranje, razvoj kroz izgradnju i rekonstrukciju, održavanje i upravljanje infrastrukturom AD Aerodrom Nikola Tesla Beograd, i kao većinski vlasnik će odlučiti o daljim koracima pri pristizanju obavezujućih ponuda.

Ana1

NA SLICI:Nova komforna zona na aerodromu

"U Investicijama i razvoju, na čijem sam čelu, rade inženjeri sa velikim iskustvom u avio industriji. To su ljudi koji su većinu svog radnog veka proveli na aerodromu i poznaju mu dušu, znaju kako diše… Ja sam samo pojačala tim sa nekoliko kolega koji nose svoja znanja iz nekih drugih sektora, čime je tim dobio i jednu novu dimenziju. Postignuti rezultati kažu da nisam pogrešila",  priča naša sagovornica.

U prilog tome govori i činjenica da su u ovom investicionom ciklusu u prethodne tri godine, uspeli da izgrade novu platformu za odleđivanje i sprečavanje od zaleđivanja vazduhoplova, novi D prolaz za ulazak u restriktivnu zonu, rekonstruisali deo postojećeg i izgradili novu granu toplovoda, završili još jednu saobraćajnicu kojom su umnogome poboljšali tehnološke uslove rada na platformi, i uradili mnogo na uređenju terminala. 

"U vrlo kratkom vremenskom periodu, uspeli smo da terminalu damo potpuno novo lice, kroz uređenje veznog dela, starog terminala 1 i sprata terminala 1. Na mestu nekadašnjeg loše iskorišćenog skladišnog prostora u srcu terminala, sada se nalazi nova zona T2b, blještava i opremljena najmodernijom tehnološkom opremom sa 10 šaltera, dva za samostalnu predaju prtljaga  (auto bag drop-off), tri uređaja za samostalnu prijavu putnika na let. U starom terminalu 1 uradili smo najviše. Reorganizacijom prostora, dobili smo nove tehnološke i komercijalne sadržaje kroz dva ostrva sa ukupno 18 najmodernijih šaltera za prijavu putnika i prtljaga, zatim dva šaltera za samostalnu predaju prtljaga, kao i dva uređaja za samostalnu prijavu za let. Dotrajale i neugledne šaltere agencija i avio kompanija zamenili smo i proširili ponudu potpuno novim i savremenim rešenjem. Otvorili smo novi pasoški prolaz na spratu terminala 1, novu relax zonu, prostor za majku i dete".

Cilj je bio jasan - povećanje tehnoloških kapaciteta usled nezapamćenog rasta saobraćaja, kao i povećanje prihoda od komercijalnih sadržaja.

 "I mi smo taj rast pratili. Otežavajuća okolnost je što su svi projekti morali biti realizovani uz neometano obavljanje  saobraćaja, i sa ponosom ističem da nismo imali ni jednu primedbu ni od putnika ni od ostalih korisnika naših usluga. Je li bilo lako ? Nije, ali to su izazovi sa kojima se naš tim sreće na svakodnevnom nivou i sa kojima se uspešno nosi",  priča Ana Kaluđerović.

Rezultati njenog rada su već na prvi pogled vidljivi. Beogradski aerodrom Nikola Tesla sada može da se uporedi sa nekim od najboljih svetskih aerodroma. Ali, priznaje da u početku nije bilo sasvim glatko i da se suočila sa nekoliko izazova te 2014. godine, kada je došla na to mesto.

"ANT timu sam se pridružila na poziv v.d. generalnog direktora Saše Vlaisavljevića. Nakon 15 godina iskustva u izgradnji hotela, komercijalnih i poslovnih objekata, industrijskih centara, aerodrom je predstavljao pravi izazov u mojoj profesionalnoj karijeri. S’ obzirom da dolazim iz privatnog sektora, najveći izazov je bio prihvatanje birokratskog aparata. Ali i na to se čovek navikne. Ono što je odigralo presudnu ulogu je tim koji me je dočekao na aerodromu, menadžment sačinjen od profesionalaca i pre svega, zaljubljenika u svoj posao. Kada uplovite u takvo more pozitivne energije, vaše je samo da se priključite i doprinesete svim svojim kapacitetima, prethodnim znanjima i iskustvom".

Ana2

NA SLICI:Terminalna zona 2B

Na pitanje kako joj uspeva i, uopšte, koliko je ženi na tako odgovornoj funkciji lako da održi postignuti nivo, kaže da je avijacija veoma složena grana u kojoj nema kompromisa i svaki segment mora besprekorno da funkcioniše, jer su u suprotnom posledice nesagledive.

"Svako ko se odluči za ovakav posao, mora biti spreman na odogovornost u svakom trenutku. Zato svako od nas, mora visokoprofesionalno i odgovorno da obavlja svoju funkciju. Mislim da svaka žena mora da ima vrhunske multitasking sposobnosti. Pa svaka od nas zna koliko je umeća i energije potrebno za istovremeno pripremanje ručka, sređivanje kuće, čuvanje deteta, a sve uz sve to i opuštenu kafu sa komšinicom. Šalim se, ali ima tu i istine. Sposobnost rada više funkcija istovremeno je neophodna,ali je presudno i znati prepoznati šta je bitno, a onda se tome posvetiti sa punom pažnjom. Svako ko se odluči za ovakav posao, mora biti spreman na odogovornost u svakom trenutku", priča sagovornica Nove ekonomije.

Na poslu sa saradnicima radi kao tim. Sa kolegama ima jasno izgrađen odnos.   

"Postavimo strateške ciljeve i akcioni plan koji mora da se ispoštuje. Zadaci se dele na početku svakog projekta, i na dnevnom nivou se prati nivo realizacije. Jasno postavljeni ciljevi su ono što svaki član tima mora da prati i ispunjava", kaže i s  ponosom ističe da je poslovnom uspehu doprineo i stabilan porodični život. I priznaje da, ipak, nije lako uklopiti poslovni i porodični život tako da oba dobro funkcionišu...A kako to postiže?

"Uz pomoć čarobnog štapića. Šalim se. Može da zazvuči hladno, ali je zaista neophodno ozbiljno planiranje kako bi se uklopile sve privatne i poslovne obaveze, a  da ne manjka ni zadovoljstva. Moj dan počinje rano. Ustajem već oko 5 časova i ta prva dva sata, pre nego što počne dinamičan radni dan, rezervisana su samo za mene. Veliki sam zaljubljenik u cveće i imam više od 200 različitih biljaka kojima posvetim rano jutro. To me smiruje i daje mi prostor da se pripremim za sve izazove koje dan nosi. U tom periodu brižljivo u glavi prolazim sve obaveze koje me čekaju, pošaljem samoj sebi podsetnik o nekoj aktivnosti koju treba doraditi ili promeniti", odgovara.

Kada stigne u kancelariju, počinje sa kraćim operativnim sastankom sa saradnicima, a onda se nastavljaju dnevne obaveze. 

"Veoma je dinamično, priznajem. Ali kada završim posao i konačno stignem kući i zatvorim vrata za sobom, ulazim u svoju mirnu oazu. Čeka me jedan student stomatologije i ispitni rok koji je ili u pripremi ili u jeku, jedna mlada dama i pubertetsko lupanje  vratima,  jedno maleno biće koje još uvek nesigurno hoda i sporazumeva se samo jednosložnim rečima i jedan gospodin koji je temelj svega što sam ja. I svi problemi postanu rešivi. Po meni, ključ je baš u toj mirnoj luci koju svako od nas mora da ima, kako bi na ostalim poljima mogao da pruži svoj maksimum", kaže ona.

Kao i svakoj ženi, na poslu joj je važan lični stil, kojem, priznaje, pridaje možda i previše pažnje, što joj nije teško i predstavlja joj pravo zadovoljstvo.  

"Stil mi je podjednako važan i poslovno i privatno. Privatno i poslovno se razlikuju, ali negde i dopunjuju, i jedino što tu smeta, kao i kod svih žena, je veličina ormana…nekako su uvek premali", kaže kroz smeh.

Mada je brzi uspeh deo današnjeg vremena, ona kaže da za poslove poput njenog ipak treba mnogo više. Oni koji bi voleli da jednog dana rade to što i ona moraju da budu svesni da u tom poslu nema kraćeg puta i nema prečica.

"Ukoliko neko želi da se bavi ovim poslom, jednostavno mora da prođe sam svaki korak. Mora da radi u projektovanju, kako bi sagledao sve aspekte planiranja, mora da prođe kroz izvođenje da bi shvatio da je svako gradilište živ organizam i da bi lično prošao kroz probleme i načine rešavanja koji se u toku izgradnje javljaju. Tek je poslednji korak biti na strani investitora i rukovoditi celim tim procesom. Obrazovanje je prvi korak, a onda sledi duga nadogradnja koja se nikada ne završava. Rad na sebi je ono na šta svako mora da bude spreman do kraja života, ukoliko želi uspešno da se bavi ovakvim poslom", posavetovala je ova uspešna žena.

Direktorka%20Ana

Biografija Ane Kaluđerović

Ana Kaluđerović je završila  Mašinski fakultet u Beogradu i odmah počela da radi kao asistent na Katedri za Teoriju mehanizama i mašina. Međutim, shvatila je da naučni rad ne odgovara njenom temperamentu i, kako kaže, upustila se u industrijske vode. Prvo projektovanje, a onda i izgradnja prehrambenih postrojenja i linija na prostoru Srbije, Bosne i Republike Srpske. U periodu od 2002. do 2005. radila je na poziciji Izvršnog direktora slovenačke firme Trimo i imala  prilike da se upozna sa načinom rada u velikom internacionalnom sistemu. Nakon toga, kao komercijalni direktor, tada najveće privatne firme u oblasti građevinskog konsaltinga Multicon, radila je na realizaciji nekoliko najvećih projekata u tom trenutku Hotel Holiday In, Falkensteiner Hotel Beograd, Hotel Radisson Blu Old Mill, Airport City, Plazza centar u Kragujevcu, Kronospan kompleks…U Multiconu je, takođe, stekla iskustvo u radu sa velikim internacionalnim  investicionim fondovima.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostale pri?e i analize