SIVA EKONOMIJA: Prilagodljivi šverceri i nemoćni poreznici

06.04.2016. 10:57 0

lazne%20torbe

Visoki porezi i doprinosi stvaraju prostor da se dobro zaradi na utaji poreza, a slaba kontrola i niske kazne oslobađaju rizika, zbog čega siva ekonomija u Srbiji čini trećinu BDP-a

Kada se procenjuje da se 30 odsto ekonomske aktivnosti odvija daleko od očiju države, pa se zbog toga ne naplati između petine i četvrtine mogućeg PDV-a i više od četvrtine poreza na dohodak i doprinosa, onda se teško može govoriti o funkcionalnoj državnoj administraciji. Samo po osnovu ova dva nameta, državni budžet ostane uskraćen godišnje za oko 7,5 odsto BDP-a, prema proceni dobijenoj u studiji Siva ekonomija u Srbiji koji su 2013. godine u radili USAID i Fond za razvoj ekonomske nauke, a prošle godine je deficit u budžetu iznosio 3,8 odsto BDP-a nakon udara na penzije i plate u javnom sektoru.

Na prvi pogled rešenje deluje jednostavno, samo treba uvesti poresku disciplinu i dosledno svakog ko izbegava plaćanje poreza kažnjavati po zakonu. Iz nekog razloga, nakon brojnih najava, strategija i akcionih planova, tako nešto barem poslednjih tridesetak godina nije uspešno izvedeno u Srbiji.

Siva ekonomija ostaje rak rana srpske privrede i to ne samo zbog izgubljenih poreskih prihoda, reklo bi se da je to manje pogubna posledica, mada bi se dobar deo javnog duga mogao pripisati tome. 

Još bitnija i opasnija posledica sive ekonomije je nelojalna konkurencija koja tera legalna preduzeća da smanjuju poslovanje, otpuštaju ljude i na kraju se ugase, ili da i sama pređu u sivo-crnu zonu neizdavanja fiskalnih računa, prodaje nelegalne robe, zapošljavanja na crno i šverca.

U zavisnosti iz ugla koje privredne oblasti se posmatra, procena o 30 odsto učešća sive ekonomije u BDP u nekim slučajevima deluje čak i optimistično. Na primer ocenjuje se da u građevini skoro polovina firmi radi na crno, pre svega ne prijavljajujući radnike. Zona sumraka je i u ugostiteljstvu, poljoprivredi, trgovini, tekstilnoj industriji. Skoro da i nema oblasti u kojoj se na neki način ne izbegava plaćanje poreza. Na primer u pekarskoj industriji 70 odsto proizvodnje nije statistički evidentirano. Od 270 mlinova, samo 80 dostavlja podatke o proizvodnji. Kako je istakao na jednom skupu posvećenom sivoj ekonomiji Zdravko Šajatović, direktor udruženja Žitovojvodina, potencijalni PDV iz ove grane je 11 milijardi dinara godišnje, a Poreska uprava čak i ne zna koliko se zaista i naplati od pekarske industrije, pa tako ne zna ni gde je problem. Još jedan veliki izvor sive ekonomije su pijace. Tu se procenjuje da je čak 70 odsto prometa na crno, a prodaje se sve - od hrane, preko garderobe, do cigareta i pića. Isto toliko se procenjuje da nelegalnog prometa ima u sektoru usluga.

Svaki četvrti radnik je zaposlen na crno, a kakva je situacija na terenu, najbolje pokazuje slučaj iz južne Srbije: kada je inspekcija rada ušla u jednu fabriku od 135 zaposlenih, 96 ih je bilo bez ikakvog ugovora, a ostali na minimalcu. To je najizraženije u poljoprivredi i građevini, gde su legalno zaposleni pre izuzetak nego pravilo. 

"Na gradilištima kada čuju da dolazi inspekcija, oni pošalju kući sve na crno zaposlene. Najbolje bi bilo da se inspekcije ne najavljuju", kaže Toma Gojković iz Udruženja za građevinarstvo Saveza samostalnih sindikata Beograda.

Ipak alkohol, cigarete, duvan i gorivo, dakle akcizna roba, najčešća je meta šverca i nelegalne prodaje zbog visokih nameta koji u slučaju jeftinijih cigareta dostižu i 90 odsto cene. Ruku na srce, najveći napredak u naplati poreza prošle godine napravljen je upravo zahvaljujući boljoj naplati akciza i pripadajućeg PDV-a. Prema računici Fiskalnog saveta,  jedna milijarda dodatnih prihoda od akciza na duvan znači 280 miliona dinara dodatnih PDV prihoda. Sa druge strane, jedna milijarda dodatnih prihoda od akciza na naftne derivate povlači dodatne PDV prihode od oko 450 miliona dinara.

Šverc duvana isplativiji od šverca droge

Carinska služba je u 2015. godini zaplenila gotovo 4,5 tone rezanog duvana i skoro 2,5 miliona cigareta. Glavni razlog za krijumčarenje akciznih proizvoda poput duvana i cigareta je ogroman profit koji se ostvaruje na razlici u ceni. Proizvodna cena ilegalno pravljenih cigareta je 50 centi za paklicu, a u EU se prodaju na crno za 2,5 evra, što je upola jefitnije od cene legalizovanih cigareta. Na primer, kako kažu u Carini, cena paklice cigareta u Velikoj Britaniji je čak sedam evra, a na Kosmetu i u Makedoniji jedan evro, što daje ogroman motiv za šverc.

Goran Pekez, direktor korporativnih poslova u kompaniji JTI za Zapadni Balkan ističe da je smanjeno učešće sive ekonomije na tržištu duvanskih proizvoda sa 15 na 10 odsto u odnosu na 2014, ali s obzirom da je naplaćeno 90 milijardi dinara akciza na duvan, to znači da je još 10 milijardi ostalo van državne kase.

Dobar rad na terenu ipak nije ispraćen adekvatnim presudama i kaznama.

"Poreski zahvat čini i do 90 odsto maloprodajne cene cigareta na najnižim cenovnim segmentima, tako da se svako značajnije suzbijanje nelegalnog prometa nužno odrazi na povećanje poreskih prihoda. Usled pojačanog angažovanja državnih organa na terenu, prikupljeno je samo od akciza 14 odsto više nego što je planirano u 2015. ili gotovo 11 milijardi dinara. Međutim, pitanje je da li će se taj pozitivni trend nastaviti, jer ove zaplene nisu ispraćene odgovarajućim sudskim presudama. Samo prema evidenciji MUP-a, u 2015. je bilo više od 600 krivičnih prijava za šverc duvana, dok je vrednost oduzete robe bila više od 180 miliona dinara. S druge strane, prema javno dostupnim podacima, bilo je svega pedesetak osuđujućih presuda, od čega su sve uslovne. Ni jedna jedina kazna zatvora za šverc rezanim duvanom. Kada se tome doda i određeni broj neosuđujućih presuda, dolazimo do zaključka da kriminalne aktivnosti u okviru šverca duvana donose enormnu zaradu, a da gotovo ne postoji šansa da se ode u zatvor. Otuda su i nastala poređenja da se šverc duvana isplati čak više i od šverca narkotika, jer je zarada visoka, a rizik od kažnjavanja daleko manji", kaže Pekez.

Takođe postoji zabluda da švercom duvana siromašni pojedinci ili poljoprivrednici sastavljaju kraj s krajem. Prosečna zaplena u okviru lanca snabdevanja ilegalnog tržišta duvana u Srbiji je više od 340 kilograma, od čega se može napraviti 22.500 paklica cigareta. Samo na toj jednoj količini država gubi tri miliona dinara prihoda.

Prema rečima Pekeza i dalje je rezani duvan dominantan u švercu i čini čak 98 odsto sivog tržišta i uglavnom je domaćeg porekla. S druge strane, nelegalne cigarete su mahom došle iz inostranstva.

Šverc goriva nije kao nekad

Što se tiče nafte, carinici su u prošloj godini zaplenili dvostruko više nafte nego u 2014. godini. U 2015. godini oduzeli su gotovo 60 tona nafte i naftnih derivata, odnosno 58.388 litara.

"Pored nafte koja je fizički oduzeta, jer je otkrivena u prekršaju, otkrivena  su i dva kapitalna slučaja ozbiljnih mahinacija sa tom robom, gde je preko 800 tona izuzeto ispod carinskog nadzora tj. nafta je praktično nestala. Srećom, carina ima i specijalizovane službe poput Odeljenja za carinske istrage koje svoj posao rade temeljno i zahvaljujući tome država će moći da inkasira veliku sumu kada se pomenuti slučajevi budu priveli kraju i kada se naplati kazna za te zloupotrebe. Dakle, samo u ova dva slučaja, suma uskraćenih dažbina za uvoz nafte i naftnih derivata koja će preko naknadne naplate biti inkasirana iznosi preko 55 miliona dinara, odnosno preko 450.000 evra", kažu u Upravi carine.

Na ovom tržištu trguje se na crno derivatima koji su prošvercovani u Srbiju i na njih nije plaćena nikakva dažbina i na sivo sa derivatima na koje se ne obračunava akciza jer imaju drugu namenu, ali se mogu upotrebiti kao motorno gorivo.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Uduženja naftnih kompanija Srbije, nada se da su 2011. 2012. i 2013. godina kada je 100.000 tona goriva godišnje prodavano nelegalnim putevima prošlost, čemu je doprinelo i obeležavanje goriva.

"Država je bila uskraćena za naplatu akcize i PDV-a, potrošači nisu znali kakav je kvalitet goriva, a legalni prometnici goriva su hronično patili od pada prometa, zbog nelojalne konkurencije. Tek na izričit zahtev velikih energetskih subjekata, koji su proteklih godina investirali značajna sredstva u razvoj tržišta Srbije, država je donela niz mera koje su veoma brzo počele da utiču na povećanje budžetskih prihoda, smanjenje nelojalne konkurencije i povećanje poverenja potrošača u kvalitet goriva u Srbiji", kaže Mićović, dodajući da je markiranje pokazalo i svoje mane.

Šverc je kod nas teško iskoreniti, jer su šverceri visoko prilagodljiva sorta. Obim šverca jeste danas manji nego ranije, ali na primer na tržište se u 2015. godini ubacilo 30.000 tona baznog ulja koje se prodavalo kao motorno dizel gorivo. Da se umesto toga prodalo 30.000 tona evrodizela, prihod po osnovu akciza iznosio bi dve milijarde dinara.

"Pored ovoga, od potrošnje goriva u pograničnim područjima prema Makedoniji i BiH, srpski budžet prihoduje jedva 10 odsto očekivanih prihoda, jer se velika većina građana direktno ili posredno snabdeva gorivom iz susednih zemalja i na taj način fiskalno obogaćuje njihove budžete. Ova anomalija se može otkloniti samo smanjenjem državnog zahvatanja, jer je zbog velikih dažbina maloprodajna cena u većini susednih zemalja ispod nivoa cena u Srbiji, u ponekim slučajevima čak za 30 odsto. Vozila u tranzitu zbog toga ne retko u Srbiju ulaze punih, a izlaze praznih rezervoara, što stvara minus, ili u najboljem slučaju moguć, a neostvarenu prihod državnog budžeta", poručuje Mićović.

Šverc alkohola rekorder

I dok se nelegalni promet duvana i nafte meri u desetinama procenata, nelegalna prodaja alkoholnih pića se meri stotinama procenata. Akcizne markice na flašama se uveliko falsifikuju i uredno nalaze na policama prodavnica.

Prema rečima Predraga Amidžića, generalnog direktora Perno Rikard Srbija i predsednika Grupacije uvoznika i distributera alkoholnih pića u PKS, procenjuje se da je promet nelegalno proizvedenih domaćih alkoholnih pića nekoliko puta veći od prometa legalno proizvedenih domaćih pića.

"Očigledno, zbog veličine ovog dela tržišta, šteta za državu se meri milionima evra. Što se tiče uvoznih alkoholnih pića, obim nelegalnog prometa nije veliki, ali je svakako prisutan i uglavnom se svodi na krivotvorene proizvode. Zabrinjavajući je podatak da su, od ukupno zaplenjene robe u oko 3.000 posebnih kontrola koje u toku godine izvrši Ministarstvo trgovine, čak 66 odsto alkoholna pića", kaže Amidžić.

Nije neplaćanje dažbina ono što je najgore kod nelegalnog alkohola. Svi se još sećaju "zozovače” i ljudi koji su umrli ili oslepeli konzumirajući taj otrov.

Međutim, motiva za šverc ima dosta, jer su marže učesnika u prometu nelegalnih alkoholnih pića velike, a koristi od izbegavanja plaćanja dažbina jos veće. 

Za sve oblike sive ekonomije zajedničko je da cvetaju tamo gde su državni nameti ogromni, što pravi priliku za veliku zaradu. Drugo pravilo je da cveta jer su kontrole slabe, a kazne po pravilu niske. Na kraju, kada se prestupnik uhvati i osudi što se dešava u svega 46 odsto slučajeva prema istraživanju NALED-a iz 2014, tek 40 odsto njih zaista i plati kaznu. U situaciji kada je zarada velika, a rizik mali, nije ni čudo što smo uz Bugare lideri Evrope u sivoj ekonomiji.

Kada je reč o malim preduzećima, ona su možda i najpogođenija. Ako rade legalno, u isto vreme moraju da se bore sa visokim porezima i nametima, pre svega na rad, sa parafiskalnim nametima kojih ima više od 400, a onda i sa nelojalnom konkurencijom koja ništa od toga ne plaća i onda ubija cenom. Sa toliko visokim porezima i doprinosima na plate nikada legalno preduzeće ne može biti konkurentno sa onim koje zapošljava na crno.

Radosav Zarić, predsednik Udruženja preduzetnika Lazarevca, kaže da mnogi preduzetnici u poslednje vreme zatvaraju radnje i prelaze na crno zbog visokih nameta.

"Kada bi smanjili poreze i doprinose na rad sa 66 odsto u proseku, koliko je sada, na 44 odsto koliko je u Evropi, mnogo ljudi ne da ne bi radilo na crno, nego bi još i zapošljavalo. Osim toga nakon ukidanja parafiskalnih nameta, poslednjih godinu dana lokalne samouprave ponovo počinju da uvode neke nove, na primer taksu na korišćenje prostora ispred poslovnog prostora. Isto tako i inspekcije dolaze često i ponašaju se bahato. Nekad dolaze i više puta u toku meseca. Ljudi pustite me da radim", poručuje Zarić.


Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije 

Okršaj NALED-a i Fiskalnog saveta

Borba protiv sive ekonomije je predstavljena kao jedan od prioriteta ove vlade u cilju stabilizacije javnih finansija i kao posledica toga u decembru prošle godine usvojen je Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije. Autori programa koje je predvodio NALED, tvrde da za razliku od dosadašnjih strategija i mera koje su bile ad hoc po prirodi i sprovođene parcijalno od strane pojedinih organa ili ministarstava, da se sada radi o jednom sveobuhvatnom program koji ima za cilj da do 2020. godine smanji udeo sive ekonomije na 26,7 odsto BDP-a, koliko je iznosio prosek u zemljama Centralne i Istočne Evrope u momentu ulaska u EU.

Ovaj cilj bi trebalo da se postigne koordinacijom inspekcija i unapređenjem fiskalnog sistema za koji itekako ima mesta, s obzirom da je u 2014. godini PDV jaz, odnosno razlika između naplaćenog PDV-a i onoga što se hipotetički moglo naplatiti da su svi platili porez, iznosio 137 milijardi dinara. Takođe se planiraju i podsticaji za privrednike koji rade na belo kao i pravljenje registra neporeskih nameta i procedura. Na kraju, u planu je i podizanje svesti građana i privrede da porez treba plaćati, u okviru čega će biti organizovana nagradna igra sa fiskalnim računima tako nešto smo imali prilike da vidimo 2004. Godine, nakon uvođenja PDV-a.

Prema svemu sudeći, ono što ćemo od svega toga videti ove godine je nagradna igra i onlajn fiskalizacija koja bi trebalo u realnom vremenu da da Poreskoj upravi uvid u visinu prometa. Praktično to znači da ako neko dugo posluje sa niskim prihodima, to može biti signal za terenske inspektore da dođu da vide da li se neki promet prikriva. Trenutno je svega 40 odsto privrede fiskalizovano, tako da bi ovim rešenjem bio proširen i obuhvat.

Zvuči sjajno, ali Fiskalni savet je ocenio da nema dokaza da će onlajn fiskalizacija poboljšati naplatu poreza i da na to ne ukazuju primeri drugih zemalja, dok će se istovremeno privredi natovariti troškovi od više desetina miliona evra. 

Fiskalni savet je čak pozvao da se marginalizuje ili potpuno stavi van snage Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije i to pre svega jer ne prepoznaje ključnu važnost Poreske uprave, već marginalizuje ovu instituciju i njene nadležnosti prebacuje drugim državnim ustanovama. 

"Tako na primer, Nacionalni program propisuje da je Republički sekretarijat za javne politike nadležan za praćenje efikasnosti poreske naplate kroz indikator PDV jaza, iako je praćene efikasnosti poreske naplate u nedvosmislenoj nadležnosti Ministarstva finansija i Poreske uprave. Nacionalni program takođe propisuje Načelo zajedničke odgovornosti svih organa javne uprave, pa čak i privrede i građana, u borbi protiv sive ekonomije – što je suprotno dobroj međunarodnoj praksi da uspešna borba protiv sive ekonomije zahteva koncentraciju nadležnosti i odgovornosti u institucionalno jakoj Poreskoj upravi", piše Fiskalni savet u svojoj oceni Fiskalne strategije za 2016. Godinu, dodajući da ne očekuje bolju naplatu poreza. 

Nakon ovoga usledio je čitav medijski okršaj NALED i Republičkog sekretarijata za javne politike s jedne i Fiskalnog saveta s druge strane.

Inače, o kolikoj nespremnosti i neopremljenosti Poreske uprave da naplati porez se radi, najbolje pokazuje činjenica da na 470.000 poreskih obveznika dolazi svega oko 500 terenskih poreskih inspektora.


Otkriveno 50 odsto više utajenog poreza

Poreska uprava je prošle godine podnela 1.739 krivičnih prijava zbog ukupno izbegnutog poreza od 13,6 milijardi dinara. U 2015. poreska policija podnela je 28 odsto više krivičnih prijava i otkrila za 50 odsto veći iznos izbegnutog poreza nego godinu dana ranije, kažu u Poreskoj upravi. 

Najveći iznosi poreza izbegnuti su u trgovini, prerađivačkoj industriji, uslužnim delatnostima i građevinarstvu, a najčešće se utajio PDV i porez po odbitku. Tokom 2015. godine inspektori su utvrdili nepravilnosti i podneli zahteve za pokretanje prekršajnog postupka u 4.400 terenskih kontrola. S tim u vezi, obračunati su javni prihodi u ukupnom iznosu od 22,97 milijardi  dinara. Prilikom kontrole evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa u 2015. godini kod 3.300 poreskih obveznika utvrđene su nepravilnosti i podneti zahtevi za pokretanje prekršajne odgovornosti.


BROJKE

- Od 270 mlinova, samo 80 dostavlja podatke o proizvodnji 

- Na 470.000 obveznika dolazi svega 500 inspektora

- 10 odsto očekivanih prihoda od goriva ostvari se u pograničnim područjima

- Cilj do 2020. godine smanjiti udeo sive ekonomije na 26,7 odsto BDP-a


Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostale pri?e i analize

Uspon i pad porodice Vanderbilt

Porodica Vanderbilt bila je jedna od najbogatijih u američkoj istoriji, ali tokom vremena njihovo bogatstvo je postepeno nestajalo.  Sve je počelo jednim Komodorom, kako je glasio nadimak Kornelij...

23.01.2017. 13:56 Forbes Detaljnije