Ideje koje mogu da promene svet (II deo)

Iako niko sa sigurnošću ne može da zna kakva nas budućnost čeka, izvesno je da će ona biti i te kako uzbudljiva. Pronalasci kojima smo već danas na tragu ukazuju na to da će čovečanstvo postajati sve naprednije i efikasnije, a sve razvijenija svest o očuvanju životne sredine doprineće tome da napredak bude održiv. 

Prvi deo teksta o idejama koje menjaju svet možete pročitati ovde, a u redovima ispod vas čeka i nastavak.

Pametniji gradovi

Vozačev telefon beleži svako putovanje Uberom. Od brzine i smera kretanja do načina vožnje. Uberovi istraživači zatim obrađuju te podatke kako bi pronašli načine za poboljšanje sigurnosti u vožnji. To je samo jedan od načina kako će, korak po korak, moderni gradovi biti sve pametniji i pametniji.

Veštačka inteligencija

Ako smo išta naučili u poslednjih nekoliko godina ogromnog napretka veštačkih inteligencija, to je da mašine koje same uče znatno brže rade neke zadatke od isprogramiranih kompjutera. Google, Microsoft i IBM pokazali su da ključ iskorišćavanja veštačke pameti leži u davanju mogućnosti učenja. Intrigantno je što niko ne zna zašto mašine donose odluke koje same donose. 

„Proširena“ budućnost

Ove godine videli smo komercijalni uspeh mnogih sprava za virtualnu stvarnost, od HTC-ovog Vivea do Sonijevog Playstation VR-a, ali mnogi tehnološki upućeni ljudi kažu da budućnost pripada takozvanoj „proširenoj“ stvarnosti. Svedočili smo neviđenom uspehu igre PokemonGO i videli na praktičnom primeru koliko je privlačno stavljanje slika u stvarno okruženje. Šta budućnost donosi kada je u pitanju proširena stvarnost? Možda ćemo našu stvarnost gledati posebnim naočarima. I to doslovno. 

Odgajanje mozgova

Koristeći ćelije ljudske kože, istraživači uzgajaju moždano tkivo u Petrijevim posudama. Žele da ih koriste kako bi dobili novi uvid u razne bolesti, od autizma do šizofrenije. 

Nova čista energija

Veliki međunarodni projekti gradnje fuzijskih elektrana, kao što je ITER, probili su i rokove i budžete, ali se zato manje privatne kompanije nadaju da će uspeti u nečemu što državama ne uspeva. Osnivač Amazona, Džef Bezos uložio je kapital u kompaniju General Fusion, koja planira da pokaže ITER-u i ostalim velikim organizacijama, kako se stvara energija iz plazme zagrejane na milione stepeni. 

Lekovi sa dna mora

Čitavoj ljudskoj rasi preti epidemija neizlečivih bolesti, a bakterijska otpornost na lekove mogla bi biti kuga modernog doba. Upravo zbog toga su istraživači na Univerzitetu u Tromsu u Norveškoj krenuli u pretraživanje dna arktičkog mora. Stvorenja kao što su morski sunđeri i mikroalge pokazuju velike mogućnosti za razvoj novih lekova. 

Supertvrdi materijali

Supertvrdi nanodijamanti nastali u glavi Natalije Dubrovinskaje sa nemačkog Univerziteta u Bajretu mogu da izdrže pritiske i do tri puta veće od pritiska u zemljinoj kori. U praškastom obliku koriste se u industriji kozmetike zato što mogu da upiju veće količine vode, a doktori istražuju mogu li ih koristiti za lečenje hemoterapijom teško dostupnih mesta.

Pametni vodovod

U nekim delovima svijeta, voda iz wc šolje prolazi kroz filter sisteme i na kraju izlazi čista kao izvorska voda. To je pametan način pomaganja ljudima pogođenim katastrofalnim poplavama, a mogao bi da smanji i zavisnost od tekuće vode.