Koliko su srpski privredni sudovi (ne)efikasni

Broj 36, decembar 2016. 0
5429cedd192a054487defe996ffac9e7

Svaki spor između dva privredna subjekta može se završiti na sudu i efikasnost, doslednost i pravednost sudija često predstavljaju razliku između toga da li će neki biznis propasti ili opstati. Prema istraživanju AmCham 69 odsto ispitanih preduzeća smatra da je efikasnost pravosuđa i vladavine prava kada se radi o poštovanju odredbi ugovora i zaštiti prava niska ili veoma niska. Njih 30 odsto smatra da je pravosuđe umereno efikasno, a tek jedan odsto da je visoka efikasnost sudova

Privreda ukazuje na duge i skupe privredne sporove, posebno stečajeve nakon kojih poverioci ne mogu da se namire. S druge strane, i sa tako dugim privrednim sporovima, privredni sudovi su bolji deo pravosuđa, kaže Jelisaveta Vasilić, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije

Srbija se ove godine našla među 10 zemalja koje su najviše reformisale uslove poslovanja prema listi Doing business 2017. koju izdaje Svetska banka i koja važi kao jedan od najpouzdanijih pokazatelja poslovne klime u državama. Presudnu ulogu u ovom napretku sa 54. na 47. mesto u ovoj u odnosu na prošlu godinu imalo je uvođenje elektronskih građevinskih dozvola. U svakodnevnom isticanju uspeha na Doing business listi koji se mogu čuti u javnosti prenebregavaju se drugi elementi poslovne klime. Kako na primer deluje na investitore kada čuju da je građevinsko preduzeće Rad već 15 godina u stečaju. Ili na primer kada vide da im je potrebno u proseku skoro dve godine da sa svim ispravama dobiju sudsku presudu i naplate potraživanje.

Svakako jedan od najvažnijih faktora da li su dobri ili loši uslovi poslovanja jeste efikasnost pravosuđa i sprovođenje ugovora kao kamena temeljca svake tržišne privrede. Svaki spor između dva privredna subjekta eventualno se završava na sudu i efikasnost, doslednost i pravednost sudija često predstavljaju razliku između toga da li će neki biznis propasti ili opstati. Na listi Doing business 2017. stavka sprovođenje ugovora zabeležila je pad od osam mesta u odnosu na prethodnu godinu i Srbija se po tome nalazi na 61. mestu u svetu. Recimo da firma potražuje milion dinara. U Srbiji joj je potrebno u proseku 635 dana dana na dokaže svoje potraživanje, dobije sudsku presudu i naplati ga. U odnosu na zemlje Evrope i Centralne Azije to je 150 dana duže čekanja, a gro tog vremena, 495 dana otpada na suđenje, a 110 dana na izvršavanje presude.

Cela avantura utuživanja pred sudom košta firmu u proseku čak 40 odsto potraživanja, što u startu odbija veliki broj preduzeća uopšte od utuživanja dužnika pošto je često jeftinije otpisati dug nego čekati dve godine na neizvesnih 60 odsto onoga što im duguju. Posebno u Srbiji gde nije redak slučaj da dužnik izvuče imovinu iz preduzeća i prebaci ga u drugu firmu preko koje nastavlja posao. Poverilac s druge strane, nema odakle da se naplati, pa mu sudska presuda znači kao i lanjski sneg. S druge strane, u zemljama Evrope i Centralne Azije trošak je 26,6 odsto potraživanja, a u OECD zemljama 21 odsto. Trošak za preduzeća je prilično ravnomerno raspoređen između advokata, sudskih taksi i taksi koje se plaćaju za izvršenje presude. 

Mnogo oštriji po Srbiju je Globalni indeks konkurentnosti koji objavljuje Svetski ekonomski forum po kom smo na 90. mestu od 138 zemalja. U ovom indeksu ocene se velikim delom zanivaju na percepciji privrednika koji ovde posluju. Prvi stub indeksa konkurentnosti su institucije i po snazi institucija nalazimo se na 115. mestu. Prema zaštiti imovinskih prava nalazimo se na dalekom 126. mestu u svetu. Po zaštiti intelektualne svojine na 127. mestu, a po nezavisnosti pravosuđa na 122. mestu. Po efikasnosti zakonskog okvira za rešavanje sporova smo na 124. mestu.

Prema istraživanju Američke privredne komore u Srbiji – Amcham 69 odsto ispitanih preduzeća smatra da je efikasnost pravosuđa i vladavine prava kada se radi o obezbeđivanju poštovanja odredbi ugovora i zaštiti prava niska ili veoma niska. Njih 30 odsto smatra da je pravosuđe umereno efikasno, a tek jedan odsto da je visoka efikasnost sudova. Zato su članice AmCham-a u izveštaju za 2016. godinu na drugo mesto po važnosti odmah iza sive ekonomije stavili unapređenje efikasnosti pravosuđa.

Njihove utiske donekle potvrđuje i poslednji izveštaj o napretku Evropske komisije u kome se navodi da pravni okvir još uvek nije u skladu sa evropskim standardima ostavljajući tako prostora za politički uticaj prilikom izbora i imenovanja sudija i tužilaca. 

"Javni komentari o istragama i tekućim predmetima, čak i na najvišim političkim nivoima, i dalje ometaju nezavisnost sudija. Sprovođenje pravde i dalje je sporo”, navodi se u izveštaju u delu o vladavini prava.

Evropska komisija navodi i loš kvalitet zakonodavstva koji i dalje dovodi do kontradiktornih odluka. Vrhovni kasacioni sud je bliže sarađivao sa sva četiri apelaciona suda, ali još uvek ne postoji delotvoran mehanizam za ovo. Ono što je sudijama potrebno je pristup konsolidovanoj bazi ključnih sudskih odluka.

Takođe, obim posla je i dalje neujednačen u celoj zemlji. Kako se navodi u izveštaju sudije i tužioci se imenuju na određene funkcije i ne mogu se dobrovoljno premestiti tamo gde je obim posla najveći. Najniži osnovni sudovi i tužilaštva su i dalje preopterećeni, posebno u Beogradu, gde sudovi obrađuju većinu svih sudskih predmeta. Sudovi tamo još uvek nemaju dovoljno IT opreme i prostora, ukazuje se u izveštaju o napretku.

Mihajlo Živković, predsednik Pravnog odbora Saveta stranih investitora kaže za Novu ekonomiju da dugački sudski postupci svakako otežavaju i poskupljuju poslovanje privrednih subjekata, a za strane investiture to ima i dodatni značaj u smislu planiranja i realizacije daljih investicionih projekata u Srbiji.

"Opšti utisak je da i dalje postupci traju neprimereno dugo. Poseban problem su drugostepeni parnični postupci u kojima odlučuje Privredni apelacioni sud po pravnim lekovima koji neretko traju i duže od dve godine. Ukoliko se uzme u obzir da nakon pravosnažnog okončanja parničnog postupka, poverilac često mora namirenje potražiti kroz izvršni postupak, koji je nešto brži, ali i dalje oduzima vreme, jasno je da ne možemo govoriti o ažurnom postupanju sudova u rešavanju privrednih sporova. Sa druge strane, ni u stečajnim postupcima privredno sudstvo još uvek nije postiglo očekivanu brzinu u postupanju imajući u vidu da ovi postupci predugo traju a veoma često se završavaju sa minimalnim ili nikakvim namirenjem poverilaca”, ukazuje Živković. 

On dodaje i da bi sudovi donosili brže i kvalitetnije odluke moraju imati jasne zakone.

"Kao pozitivan primer izmene pravnog okvira se može istaći donošenje novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je stupio na snagu 1. jula 2016. godine. Velika su očekivanja od ovog zakona, a čini se da on za sada donosi pozitivne rezultate, iako je potrebno da prođe još neko vreme kako bi se adekvatno sagledalo njegovo dejstvo. Sa druge strane, u toku je javna rasprava za izmenu Zakona o stečaju, a Savet stranih investitora je Ministarstvu privrede, kao predlagaču, poslao komentare i predloge za unapređenje ove veoma važne materije. U pogledu izmene ovog zakona Savet ne deli mišljenje predlagača da je potrebno menjati odredbe zakona samo u određenim, unapred definisanim, delovima već da je potrebno izvršiti suštinsku izmenu svih pravila stečaja koje prave problem u praksi i sudovima i poveriocima. Takođe, potrebno je izvršiti novu analizu celokupnog privrednog sudstva u pogledu broja sudija, kvaliteta donetih odluka kao i neravnomernog opterećenja privrednih sudova”, ističe Živković.

Međutim, neki stručnjaci ističu da je u Zakonu o izvršenju ostavljeno previše prostora za žalbe drugom stepenu zbog čega je moguće da se u praksi dosta iskomplikuje ivršenje sudskih presuda i naplata potraživanja. Doduše, zbog toga što je zakon u opticaju relativno kratko ne mogu se dati konačne ocene.

U 2015. godini je bilo 1,1 milion nerešenih predmeta, u poređenju sa oko 900.000 u 2014. godini. Ovakve brojke sigurno ne ulivaju poverenje građanima i preduzećima da će im sudovi zaštiti prava. Ipak ove brojke koje važe za celo pravosuđe bacaju senku na privredne sudove koji su ipak u daleko boljoj formi. Kako kaže za Novu ekonomiju predsednik Privrednog apelacionog suda u Beogradu Miroslav Nikolić privredni sudovi u Srbiji su prilično ažurni s obzirom da je prema izveštaju iz juna ove godine u 2016. preneto 67.706 predmeta uz 37.056 novih, a rešeno je 39.629 predmeta. To znači da je procent izvršenja bio 106,94 odsto, odnosno svi predmeti iz ove godine su rešeni, kao i sedam odsto ranijih predmeta. Kada se radi o Privrednom apelacionom sudu koji je jedini privredni apelacioni sud u Srbiji u ovu godinu smo preneli 9.773 predmeta iz prošle i još imali 5.880 novih. Rešeno je 7.112 predmeta i ostalo je nerešeno 8.501 predmet. 

"Uz to ostvarili smo kvalitet od 99,69 odsto koliko je naših odluka potvrđeno na Vrhovnom sudu nakon žalbi. Ja bih rekao da imamo prilično ažurne privredne sudove. Inače ažurnost sudova zavisi od priliva predmeta i broja izvršilaca. Taj broj nije bio odgovarajući i tek sada smo kompletirali Privredni apelacioni sud. Posao nam otežava i cunami novih propisa, česte promene postojećih propisa, a i dosta nekvalitetni i nedorečeni zakoni”, kaže Nikolić.

Takođe, nije u pitanju samo broj sudija, već i sudijskih pomoćnika. Neki standard je da svaki sudija ima svog pomoćnika. Kod nas ima manje pomoćnika nego sudija i prema rečima Nikolića to je razlog zašto sud nema pripremno odeljenje, gde bi se pregledali predmeti. To bi značajno pomoglo sudijama i ubrzalo njihov rad. 

"Iz ovog suda izađe od 1.000 do 1.500 odluka mesečno. Sve to treba pročitati i utvrditi da li je u skladu sa zakonskim propisima. Nemamo ljudi za to. Takođe, potrebno je otvoriti više sudove za građane i preduzeća. Treba im omogućiti uvid u predmete i tako skinuti taj veo tajnosti zbog čega ljudi misle da se u sudovima ko zna šta dešava. Takođe, potrebno je unaprediti sudsku administraciju, posebno ljude na šalterima, jer su oni prvi sa kojima stranke dolaze u kontakt i na osnovu toga kreiraju sliku o sudu”, kaže Nikolić dodajući da treba i "omogućiti neradnicima da što pre napuste pravosuđe”. On napominje da bi sudije trebalo sami da biraju svoj tim, odnosno daktilografa i pomoćnika, ali onda i da snose veću odgovornost za svoj rad i ažurnost.

"Privredni sudovi kreiraju investicionu klimu u državi. Investitori žele da imaju predvidive odluke i ujednačenu praksu. Srpska privreda se nalazi u predstečajnom stanju i to poslednjih 10 godina i to otežava posao. Ipak broj stečajeva se smanjuje, a sa manjim prilivom smanjuju se i rokovi trajanja, mada i dalje ima izuzetaka. Iako u Srbiji ima postupaka koji traju dugo, u proseku mogu reći da postupci ne traju dugo”, kaže Nikolić napominjući da u Srbiji u svim privrednim sudovima ima svega 183 predmeta koji traju duže od 10 godina. Od toga je 58 stečajeva, 28 izvršenja, 92 parnice i pet vanparničnih postupaka. Predmeta sa rokom dužim od pet godina ima  11.992. Što se tiče samog Privrednog apelacionog suda, kako napominje Nikolić nema nijednog predmeta koji je u sud stigao pre više od dve godine.

On ističe i da je ovaj sud jedini u Srbiji koji direktno komunicira sa strankama i jednom godišnje prikuplja od njih sva pitanja o spornim sudskim odlukama na koje kasnije odgovara. Kada se među sudijama uspostavi saglasje oko neke odluke ili rešenja oni se štampaju u biltenu suda i praktično postaje deo sudske prakse, čime presude postaju dosta predvidivije i transparentnije.

Jelisaveta Vasilić, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije i nekadašnji sudija privrednog suda ističe da su još od početka 2000-ih pravosuđe odnosno neki zakoni glavna prepreka dolasku investitora.

"Nema nekog pravila o tome koliki je rok za razumno suđenje, ali to svakako ne bi trebalo da bude više od dve godine. Ako imamo sporove koji traju duže onda je ugroženo ostvarivanje pravde, a posebno u slučaju privrednih sporova u kojima su zarobljena velika sredstva. Treba reći i da su privredni sudovi bolji deo srpskog pravosuđa, ali svejedno privredni sporovi ne trpe toliko duga suđenja i moraju se ubrzati. Zaprepašćena sam dužinom stečajeva nekih velikih formi kao što je Rad, Robne kuće Beograd, Beko koje traju po 15 godina. Postavlja se pitanje šta rade ti stečajni upravnici. A u tim firmama zarobljena je velika imovina koja ne može da se obrće, da se investira”, napominje Vasilić.

Uprkos svemu predstavnici vlasti u javnost šalju poruke da im je stvaranje boljeg poslovnog okruženja prioritet. Profesor Ljubomir Madžar ističe da nominalno postoji politička volja da se sudstvo uredi, ali "ja nisam video nagoveštaje nekih sistemskih promena, jer neefikasnos sudstvo jeste sistemski problem. Političke stranke kod nas forsiraju svoje kadrove bez obzira na stručne (in)kompetencije. I sa političkom voljom to bi bio težak zadatak, ali sa ovakvim ponašanjem stranaka, ne vidim da nešto može značajno da se popravi”, zaključuje Madžar.

Državna revizorska institucija podnela je do sada 1.364 prijave, uglavnom prekršajne, ali i za privredne prestupe i krivične prijave. Do sada su sudovi svega jednu trećinu tih prijava procesuirali i doneli presude.

Od 1.121 prekršajne prijave u 366 slučajeva su donete prevosnažne presude, a od toga 278 osuđujućih, dok je u 75 slučajeva obustalvjen postupak. Kod privrednih prestupa od 11 prijava koje je DRI podneo 56 je pravosnažno okončano. Najgora je situacija sa krivičnim prijavama gde je od 124 prijave svega četiri dobilo epilog, dve osuđujuće i dve oslobađajuće presude. Njih 26 je odbačeno jer su osumnjičeni u međuvremenu ispunili obavezu, dok su dve prijave odbačene usled smrti osumnjičenih,a  dva postupka obustavljena usled zastarelosti.

*Ovaj članak urađen je u saradnji Business Info Group i Radio Slobodna Evropa RFE RL u okviru EU projekta podrške medijima "Reforma javnih finandija-10 ključnih pitanja"

eu logoOvaj projekat "Reforma javnih finansija- 10 ključnih pitanja" finansira Evropska unija kroz program "Jačanje slobode medijau Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Ovaj projekat podržao je i National Endowment for Democracy (NED). Sadržaj ovog dokumenta je isključiva odgovornost Business Info Group i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije ili National Endowment for Democracy.


Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali tekstovi

5429cedd192a054487defe996ffac9e7

Koliko su srpski privredni sudovi (ne)efikasni

Svaki spor između dva privredna subjekta može se završiti na sudu i efikasnost, doslednost i pravednost sudija često predstavljaju razliku između toga da li će neki biznis propasti ili opstati. Pre...

Broj 36, decembar 2016. Detaljnije
Politika, biznis i loši krediti

Politika, biznis i loši krediti

Propast četiri državne banke koštala je državu više od 800 miliona evra, ali ovaj proces nije završen jer su prethodnih godina sve banke čiji je vlasnik država, beležile gubitke Javne finansije pr...

Broj 34, oktobar 2016. Detaljnije
Reforma javnih finansija  10 ključnih pitanja

Nije teško prodati, teško je naplatiti

Ovo je čisto ekonomsko pitanje, a rešava se politički, jer je tajming donošenja zakona bio u nekoj vrsti političke kampanje. Produženi rokovi plaćanja u stvari znače da je neko potrošio novac i ne ...

Broj 33, septembar 2016. Detaljnije
priv.sporovi u Srb. prva

Šta usporava privredne sporove?

I u novom izveštaju Evropske komisije stare kritike na račun pravosuđa u Srbiji. Nedovoljna efikasnost i politički uticaj na treću granu vlasti, dugo trajanje postupaka i neizvesnost presuda, osnov...

Detaljnije
Iz firme u firmu, iz duga u još veći

„Registar loših direktora“

Na ovom spisku naći će se svi koji budu osuđeni zbog privrednih prestupa, utaje poreza ili protiv kojih neka od više od 30 inspekcija donese rešenje. U registru će se naći samo aktivna rešenja i na...

Broj 32, jul - avgust 2016. Detaljnije
Netransparentni ugovori sa investitorima

Dugačak niz problematičnih poslova

Iako zakonodavni okvir predviđa da se koriste javne i transparentne procedure kod državnog ugovoranja (zakon o javnim nabavkama, zakoni o privatizaciji i stečaju kao i drugi propisi), vlast često d...

Broj 31, jun 2016. Detaljnije
Reforma javnih finansija   10 ključnih pitanja

Batina koja nekog udari, a nekog preskoči

Porezi u Srbiji su na nivou proseka u Evropi, ali javne usluge koje se za njih dobijaju su loše. Neracionalne i komplikovane administrativne procedure i parafiskalni nameti čine sistem neizvesnim i...

Broj 30, maj 2016 Detaljnije