Samo UAE i Turska žele da investiraju u bankarski sektor u Srbiji

25.12.2013. 10:00 Novosti 0
Čačanska banka iznela akcije na prodaju, a kao potencijalni kupac pominje se banka iz Turske. Gotovo sve domaće banke su na prodaju, ali zbog finansijske krize teško se nalaze kupci.

I u Evropi, banke pokušavaju da opstanu na sve načine, a najčešće spajanjem. Interesovanje za naše tržište je malo, jer i trenutno prisutne strane banke sve teže posluju. Zbog toga se ulagači u bankarski sektor očekuju sa Istoka - Turske i Emirata.

Čačanska banka je svoje akcije iznela na prodaju, a kao potencijalni kupci se pominju banka iz Turske, kao najozbiljniji kandidat, kao i neke evropske grupe. Čačanska banka je dobra regionalna banka, u kojoj udeo od 29,99 odsto ima Evropska banka za obnovu i razvoj, kao i međunarodna finansijska organizacija IFC ogranak Svetske banke od 19,98 odsto. Država ima učešće od 28,48 odsto. Ipak, novog vlasnika biraće EBRD, jer je ova institucija poznata po tome što dođe u određenu banku, uloži, a zatim je dobro proda. 

Velika banka iz Emirata sa gotovo 70 ogranaka je već trebalo da dođe na naše tržište, ali su se razgovori odužili. Ona ne želi da kupi nijednu našu banku, već da samostalno započne poslovanje. 

"Vode se razgovori, idu u dobrom pravcu. Očekivali smo da posao tokom leta privedemo kraju, ali bankari iz Emirata žele da sa svih strana sagledaju ulazak na naše tržište", istakla je Jorgovanka Tabaković, guverner NBS. 

Upravo zbog odlaganja početka rada ove arapske banke, manje su strane investicije. Očekivali smo oko milijardu, a biće 700 miliona evra. 

Od šest domaćih banaka, najveće su Komercijalna banka i Poštanska štedionica. Za prodaju Komercijalne postoji moratorijum do 2015. godine, ali ako se nađe pogodan kupac, to se lako može raskinuti. 

Jedino Poštanska štedionica, koja je preuzela tri propale domaće banke zbog svoje specifičnosti klijentele (penzioneri i socijala) neće biti ponuđena na prodaju, već će je država dokapitalizovati. 

Srpsko tržište je dosad bila meka za bankare. Sa kamatnim stopama na kredite koje su najveće u Evropi svi bi lako profitirali da kriza nije urušila standard građana i dovela nenaplative kredite na nivo od 3,5 milijardi evra prema zvaničnim podacima, a nezvanično se operiše i cifrom od celih pet milijardi evra ili četvrtinom svih odobrenih zajmova. 

Trećina banaka koje posluju kod nas završiće ovu godinu sa gubitkom. Ovakvo stanje nije baš primamljivo, ali su bankarski interesi različiti. Uvek se vode očekivanjima i razmišljaju unapred.

Ostale vesti

Kina želi da u Beogradu otvori centar za elektronsko poslovanje

Onlajn trgovina Alibaba stiže u Srbiju

Najpoznatiji svetski sistem elektronskog poslovanja Alibaba uskoro će se i praktično pozicionirati u Srbiji, najavljeno je u Privrednoj komori Beograda. Na sastanku o mogućnostima i perspektivama...

28.11.2014. 14:15 Tanjug Detaljnije

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara