Putovanje u Izrael u delikatnom trenutku

Čemu lažni optimizam, svet je otišao dođavola

  • Broj 51, jun 2018

  • Jelica Stojančić

  • 0

Mi smo u Jerusalim otputovali u jeku kontroverzi. U aprilu. A posle je došao još složeniji maj. Za jun ne znam…
Predsednik Donald Tramp ispunjava želje izraelskog lobija, otvorio je  američku ambasadu u Jerusalimu. Nastavljeni protesti Palestinaca. Krvavi sukobi u Gazi. Poginula najmanje 52 Palestinca, ranjeno 2.400 osoba u sukobima sa izraelskom vojskom. Ministarstvo spoljnih poslova: srpski diplomata nije bio na prijemu u Jerusalimu (koji je izraelski premijer Benjamin Netanijahu organizovao dan uoči  otvaranja američke ambasade u Jerusalimu), Izraelska "Igračka”, pobednička pesma Evrovizije... neki su od majskih naslova u srpskim novinama.

U aprilu je "The Jerusalem Post lite" posvetio naslovnicu izraelsko-američkoj glumici, rediteljki, producentkinji Natali Portman (Leon/Profesionalac, Crni labud, Zvezdani ratovi/Napad klonova). Oskarovka je odbila da u junu dođe  u rodni Jerusalim da primi prestižnu nagradu "Genezis” za afirmaciju Izraela, jer će na svečanoj ceremoniji govoriti premijer Netanijahu.
"Ako se pojavim, izgledalo bi kao da podržavam njegovu politiku. Zbog toga što mi je stalo do Izraela moram da dignem svoj glas protiv nasilja, korupcije, nejednakosti i zloupotrebe moći”, objavila je, između ostalog, na društvenim mrežama. A izraelski ministri kritikovali su njen potez tvrdeći da svojim izjavama hrani najgore neprijatelje.

Od Beograda, direktnim letom za bezmalo tri sata si na Mediteranu, u Tel Avivu, a za nešto jače od pola sata u Jerusalimu. Dođeš da se inspirišeš, da potražiš odgovore, da prepoznaš delove iz bestselera zvanog Biblija. To ti je kao putovanje u poznato sa nepoznatim posledicama. Znaš kakav si otišao, a pitanje je kakav ćeš se vratiti. Nikad dovoljno samoanalize i autorefleksije, što bi rekla moj drugarica. U stvari, da bi shvatio kako planeta funkcioniše, moraš da odletiš na prapočetak, u centar sveta, odnosno do "pupka sveta”. Ako je otvoren za javnost. Mislim pupak tj. omfalos, ali o tom potom. I na izvesan način, ti u Svetoj zemlji progledaš, osvestiš nesvesno, sa nekom unutrašnjom mirnoćom posmatraš mehanizam funkcionisanja sistema koji se upražnjava već hiljadama godina. Svet titra, tenzija je konstanta. Što rekao jedan pravoslavni pop u Jerusalimu, biće skoro propast sveta. To je neminovno. I nije video ništa loše u svojoj glasno izgovorenoj zastrašujućoj misli. A kad sam ga zamolila da unese malo optimizma, pitao je čemu lažni optimizam, budimo realni. Svet je otišao dođavola, raspada se, nestaje, uporno je mantrao, varirao temu, kao da mu je neki prekidač na izdisaju ili kao da je vidovnjak, pa ponavlja scene koje mu se u tom snoviđenju javljaju. Hm, ja sam hronični optimista, ali kao da sam zapatila neizlečivi pesimizam. Sigurno će proći ko sve što prođe.  
U stvari, nanovo shvatiš da svako mesto ima svoju tajnu koja ne izlazi iz kruga upućenih. Tako i Jerusalim. Ima stvari o kojima se ne priča ili se govore u uskom krugu ili napišu tako da niko ne pročita ili pročita, ali redove prihvati kao sveti sakrament, kanon. U praksi spoznaš kako funkcioniše filozofija status quo. Ne diraj. Ne kvari. Ne remeti. Poglavari Crkve svetog groba su u februaru 2018. na tri dana zatvorili vrata najveće hrišćanske svetinje u znak protesta protiv novoustanovljenih im poreskih nameta i zakona kojima bi se državi dozvolilo da konfiskuje zemlju koju je crkva prodala.

"Reč je o sistematskom napadu bez presedana protiv hrišćana u Svetoj zemlji. Modifikovanje taksa predstavlja još jedan pokušaj slabljenja hrišćanskog prisustva u Jerusalimu”, istakli su grčki, jermenski i katolički crkveni lideri.  Zavladala je panika globalnih razmera zbog nepopularnog poteza, tih zamandaljenih dveri.  Hiljade ljudi u februaru su ostale utužene pred masivnim drvenim vratima hrama. Svetina se iz dana u dan uvećavala, jer su u talasima stizale nove grupe hodočasnika. Država je popustila, svet je nastavio da se vrti oko svoje ose. Mir Božiji se vratio među pastvu. Crkveni poglavari su se u međuvremenu rastrčali po svetu, žaleći se na vlasti u Jerusalimu i papa se oglasio zahtevajući da se poštuje status kvo u Svetoj zemlji.

Kad se hrišćani upute u Jerusalim, požure da obiđu Hristov grob, Jevreji da vide Zapadni zid ili Zid plača, već kako ko preferira da kaže, a muslimani idu do Al Akse i zlatne Kupole na steni (Dom of the Rock). 
Pisac Herman Melvil nazvao je Crkvu svetog vaskrsenja ili Crkvu svetog groba „bolesnom prevarom". Ko zna šta je autor Mobi Dika u svojoj naivnosti očekivao u njegovom 19. veku. Sve ti je to rekla-kazala, ako hoćeš veruj, ako nećeš čudi se, nema ljutnje. Otuda je jasno što postoji nebrojeno tumačenja istog, vodećih religija i varijacija na osnovnu temu. Imaš mit uvijen u mit, a on ukoričen u zbirku legendi, gde jedna drugu stižu, nema kraja, sve je novi početak. Uzmi ili ostavi. Slavni književnik Mark Tven je bio još ciničniji, kazao je: "Neće biti drugog dolaska. Hrist je jedanput bio u Jerusalimu i neće se više vraćati".  Džordž Bernard Šo je cionistima savetovao da kod pojedinih svetinja istaknu tablu sa natpisom: "Ne trudite se da zastanete na ovom mestu, ono nije autentično.” 

 

 

Nastavak teksta možete pročitati u 51. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara