Ne morate biti inženjer da biste postali inovator

Čemu služe roboti koji ničemu ne služe?

  • Broj 50, maj 2018

  • Dušan Jurić

  • 0

Roboti koje pravi inovatorka Simon Gerc (Simone Giertz), sve su samo ne funkcionalni. Kreirati naprave koje ne rade baš najbolje, ali su izuzetne u svojoj zabavljačkoj funkciji, misija je ove švedske izumiteljke i Youtube zvezde. Neki od njenih najpoznatijih izuma su mašina za buđenje koja vas nespretno udara po glavi rukavicom, robot boji vam sipa musli u tanjir i prosipa ga svuda naokolo, točilica za pivo koja pogodi kriglu jednom od šest pokušaja, aparat za manikir koji izlakira čitavu ruku... 

Ako se prisetimo šta su bili revolucionarni mehanički izumi pre 21. veka, neki od njih će nam zvučati smešno i nostalgično jer ih većinom uopšte ne koristimo. Telefoni „na okretanje" sada izgledaju komično, dok generacija milenijalaca telegram povezuje isključivo sa imenom najbezbednije aplikacije za razmenu poruka. Najveći mehanički izum današnjice svakako predstavljaju roboti koji vrše različite funkcije: od Kobija, robota-baštovana, preko robota u medicini koji pomažu povređenima pri oporavku, do Sofije, humanoidnog robota sa državljanstvom Saudijske Arabije čije postojanje je mnoge zabrinulo.

Nimalo uznemirujući roboti koje pravi inovatorka Simon Gerc, sve su samo ne funkcionalni. Kreirati naprave koje ne rade baš najbolje, ali su izuzetne u svojoj zabavljačkoj funkciji, misija je ove švedske izumiteljke i Youtube zvezde. Ovi čudni roboti obišli su TEDx konferencije, Google naučne sajmove, samite tehnologija, kao i brojne TV šouove. Neki od njenih najpoznatijih izuma su mašina za buđenje koja vas nespretno udara po glavi rukavicom, robot boji vam sipa musli u tanjir i prosipa ga svuda naokolo, točilica za pivo koja pogodi kriglu jednom od šest pokušaja, aparat za manikir koji izlakira čitavu ruku, kao i šlem koji vam pere zube, a da pritom ne zaobiđe ni obraze. Nisu svi njeni roboti toliko nefunkcionalni, te je Simon napravila i robota koji savršeno aplaudira, ali ga još uvek niko nije poneo u pozorište ili bioskop, što ga i dalje drži u ponosnoj kategoriji beskorisne mašine.

Prvo pitanje koje se nameće je čemu služe roboti koji ničemu ne služe? Iz emisija u kojima gostuje i videa koje postavlja na Youtube, primećuje se da ova mlada inovatorka insistira na tome da su njeni proizvodi namerno dizajnirani tako da ne rade najbolje ili prave haos. Međutim, kako je sada već stekla ozbiljan kredibilitet u svetu inovatora, Simon smatra da je za svaki biznis potrebna jasna misija. Njena se zasniva upravo na tome da radi na stvarima koje su joj interesantne, dok to ne mora nužno da znači i da su one drugima korisne. 

Vodila se time da ako je to njeno uverenje, sigurno je da u internet eri postoje mnogi ljudi koji se slažu sa njom. To se ispostavilo kao istinito, a njen biznis kao potpuno održiv. Naišla je na ogromno divljenje ljudi na internetu, ali i naučne zajednice. Zanimljivo je i to da njeni patenti predstavljaju inspiraciju robotičarima koji planiraju da razrade njene „lude ideje" i naprave mašinu za pranje zuba kako bi pomogli osobama koje imaju smetnje u kretanju.

Vrednost ovih izuma je u tome što su zabavni za prezentaciju, a ne za prodaju i praktičnu upotrebu. Njihova zabavljačka komponenta je ono što se prodaje i privlači široki auditorijum. Otuda se biznis ove mlade švedske inovatorke nalazi na preseku naučne, televizijske, govorničke i Youtube industrije. Ako bi njeno zvanje moralo da se opiše u jednoj reči, možda bi to najpreciznije bilo inventor-tainer (inovator-zabavljač) kojim je predstavljena na jednoj od konferencija. 

Primer rada osnivačice „bezveznih robota" donosi nam brojne zaključke o tome šta inventivan biznis može zapravo biti. Na njenom primeru saznajemo da nefunkcionalan proizvod može postati funkcionalan brend, te da možete biti inovator iako niste inženjer. Biti prepoznat kao influencer, odnosno kao osoba od uticaja na internetu, u njenom slučaju takođe nosi prošireno značenje, jer njen rad kao zabavljača u oblasti izuma podiže kriterijume kada je u pitanju industrija zabave na internetu. Svojom voljom ili ne, približila je nauku, svet robota i mehanike i postala promoter (ne samo) naučnih vrednosti na najzabavniji mogući način. Svojim radom takođe dokazuje da možete postati govornik u svetu inženjera iako ste odustali od studija fizike i odlučili se za školu „uradi sam". Možda najteži deo njenog neobičnog posla predstavlja „izumevanje" sopstvene karijere, jer iz meseca u mesec njen radni dan biva potpuno drugačiji.



Nastavak teksta možete pročitati u 50. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara