Nezavisne kontrolne institucije – Državna revizorska institucija

Čuvar državnog novca

  • Broj 54, oktobar 2018.

  • Miloš Obradović

  • 0

O odnosu države i to najviših državnih institucija prema izveštajima DRI, mada daleko više o odnosu zakonodavne i izvršne vlasti, govori podatak da Skupština do sada nijednom nije usvojila izveštaj o završnom računu za prethodnu godinu kojim bi se pokazalo kako je država zaista potrošila budžet naspram onoga što je isplanirala

U prošloj, 2017. godini, Državna revizorska institucija (DRI) je utvrdila da je čak 743 milijarde dinara ili više od šest milijardi evra državnih para potrošeno uz nepravilnosti. Sve i da ne znamo više ništa o ovoj instituciji, očigledno je koliko je važno njeno postojanje. Prošle godine DRI je obeležila 10 godina od osnivanja Saveta i imenovanja članova, mada je zakon o DRI donet još 2005. godine. To je čini jednom od mlađih državnih revizorskih institucija u Evropi, posebno uzimajući u obzir da su najstarije institucije za kontrolu trošenja državnih para nastale u Engleskoj još 1314. i Francuskoj 1320. godine.

Ipak i za ovih 11 godina DRI je ostavila trag ali se, doduše, ne može se reći da je pobedila javašluk i korupciju u trošenju javnih sredstava, što uostalom pokazuju i prošlogodišnji podaci. Ukupno do sada je DRI za ovih 11 godina uradila 990 izveštaja o reviziji. Nakon njih podnela je 1.751 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, 160 prijava za privredni prestup i 187 krivičnih prijava.

Međutim, previše često tužilaštva i sudovi gledaju da izbegnu da privedu kraju ono što je započela DRI. Tako je recimo od 2007. do 2014. tek svaka osam prijava DRI procesuirana i završena sa pravosnažnim presudama.

Ne može se, ipak, reći da moćnike brinulo šta će reći izveštaj DRI. Poznat je slučaj kad je 2013. godine Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, maltene slavio što je DRI pokrenula samo prekršajne prijave zbog nepravilnosti, pre svega kod javnih nabavki u ovoj kompaniji, a što nije bilo i krivičnih.”Revizor posle četiri meseca kontrole nije utvrdio da je tu bilo kriminala. Ima prekršaja, nije jedna prekršajna prijava, ima ih više, za to ću ja kao odgovorno lice odgovarati pred sudom. Državni novac nije zloupotrebljen, nije bilo pranja para, nema fiktivnih faktura”, poručio je Bajatović slavodobitno, iako je nepravilno potrošeno više od 25 milijardi dinara u ovom preduzeću tokom 2011. godine kada je revizija rađena.

Vlasti na ovim prostorima nikada nisu volele da neko kontroliše kako troše novac, jer uostalom, u nakaradnom shvatanju demokratije državna imovina se ovde smatra plenom pobednika na izborima.

Tako, iako je na pritisak EU osnovana DRI, kao i ostale nezavisne regulatorne institucije u to doba, vlasti nisu bile baš previše spremne da omoguće revizorima da počnu s poslom. Prvi predsednik Saveta DRI Radoslav Sretenović kome je drugi mandat istekao još u septembru prošle godine, ali je tek u aprilu dobio naslednika se u septembru 2008, godinu dana nakon imenovanja požalio novinarima da nisu u mogućnosti da izvrše reviziju budžeta za 2007. jer nemaju prostor i nemaju dovoljno kadrova. Danas institucija sa ljudima mnogo bolje stoji, ali i dalje nema adekvatan prostor za rad kakav propisuju međunarodni standardi.

Inače o odnosu države i to najviših državnih institucija prema izveštajima DRI, mada daleko više o odnosu zakonodavne i izvršne vlasti govori podatak da Skupština do sada nijednom nije usvojila izveštaj o završnom računu za prethodnu godinu kojim bi se pokazalo kako je država zaista potrošila budžet naspram onoga što je isplanirala.

pošaljite komentar

Nema komentara