Jasmina Nikolić, trener agilnog menadžmenta

Agilno poslovanje i zašto nam je potrebno

  • Broj 53, septembar 2018.

  • Tamara Spaić

  • 0

U poslovnom svetu se sve više govori o agilnim firmama i procesima. Oglasi za posao u velikim kompanijama vrlo često su uslovljeni nekom „agile“ titulom. Da li je to nova moda ili potreba? Gde se stiče agilno obrazovanje kad ovdašnji fakulteti i poslovne škole nemaju u ponudi takve programe?

O agilnom smo razgovarali sa Jasminom Nikolić, koja je zaljubljenik, zagovornik i trener u oblasti agilnog menadžmenta i član je međunarodnih agilnih udruženja koja sertifikuju trenere i profesionalce - Skram alijanse i Agilne alijanse. Jedna je od retkih ljudi koji se kod nas profesionalno bave agilnim poslovanjem i agilnim transformacijama preduzeća. Na univerzitetu La Salje u Barseloni predaje agilnu kulturu, a na Filološkom fakultetu u Beogradu uspešno je obučila agilne timove studenata.

Kad se kaže agilni menadžment ili agilna kompanija prva pomisao je da je u pitanju brzo, okretno, prilagodljivo poslovanje. Nešto što dobri preduzetnici ili direktori imaju u krvi, malo talenat, a malo iskustvo i razum. Međutim, čak i posle površnog istraživanja postane jasno da je u pitanju čvrsta formula koju uspešno primenjuju najpoznatije softverske firme, poput Majkrosofta. Takođe, u svetu se uveliko vodi živa diskusija o agilnim gradovima, obrazovanju, univerzitetima i političkim kampanjama.

 O čemu se zapravo radi?

Ima mnogo definicija šta je agilno. Može da se kaže da je u pitanju novi način organizacije rada, ali to bi bilo na štetu svega drugog, jer se ne radi samo o poslu. U osnovi je promenjen način razmišljanja, prilagođen novom dobu koje je digitalno, nesigurno, nepredvidljivo. Ljudi u svim oblastima, od biznisa, preko zdravstva, obrazovanja, kulture, do politike, menjaju način razmišljanja i organizovanja da bi se prilagodili novom dobu.

Šta je novo donelo agilno?

Uslov opstanka nekog biznisa uvek je bio razvoj i proširenje, ali je to u današnje vreme mnogo izraženije. Nekada efikasni, tradicionalni sistemi u kojima je postojao strogo hijerarhijski projekt menadžment, nisu efikasni u novom digitalnom dobu, gde imamo posla sa ogromnom količinom informacija. Odavno je prošlo vreme kad je informacija bila toliko važna da su oni koji je imaju trčali da je prenesu po cenu života, kao i vreme kad su se ljudi strogo delili na one koji znaju i one koji ne znaju, pa ovi prvi prenose znanja drugima. Danas je informacija postala bagatelna zbog količine koja se razmenjuje, a najbitnije od svega je sposobnost da se iz sveg tog obilja izvuče potrebno i proizvede inovacija. Suština tržišne utakmice danas je u inoviranju i brzoj primeni inovacija. Zato su potrebni inovativni timovi i način rada koji, uprošćeno govoreći, podrazumeva da se članovima timova pruži šira slika, da im se objasni šta je cilj, a da se oni organizuju i dogovore kako da to postignu, umesto da im se nameću pojedinačni zadaci i da im nad glavom „visi“ šef.

Kako izgledaju osnovne agilne promene u preduzeću?

Ranije se radilo ovako: napravi se analiza kompletnog tržišta i potreba, zatim dizajn koji je najčešće na papiru, pa se uradi plan razvoja odnosno implementacije i tek se na kraju testira na tržištu i ide u upotrebu, u trenutku kad je verovatno već kasno ili zato što se konkurencija brže razvila ili su u međuvremenu stigla nova znanja, a mi radili presporo. Agilni proces omogućava da se na tržište izbacuje proizvod u rudimentarnom obliku, brzo istestira i na osnovu povratnih informacija dorađuje, zatim ponovo testira na tržištu i tako u cikličnim procesima dođe do konačnog proizvoda koji zaista radi na tržištu. Agilna metodologija se najčešće koristi za proizvodnju stvari za koje ne znamo tačno kako će na kraju da izgledaju, već zajedno sa klijentom, kroz mnogobrojne interakcije, razvijamo proizvod dok ne dođemo do konačnog izgleda. Dobar primer agilnog preduzeća kod nas je Endava.

Nastavak teksta možete pročitati u 53. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara