Podsticanje javne debate o trošenju javnih finansija i pravnoj sigurnosti u Srbiji (1)

Ako ne vladaš sudovima, ne vladaš uopšte

  • Broj 40, maj 2017

  • Miloš Obradović

  • 1 komentar

Broj nerešenih predmeta u suđenjima se nagomilava, tako da je od 2012. godine povećan za 30 odsto. Osim što su sudovi i dalje neažurni, ni kvalitet suđenja se nije poboljšao, smatra Zoran Ivošević, dugogodišnji sudija Vrhovnog suda. Ono što više od ovih činjenica ugrožava pravni poredak jeste praksa da zakoni za neke bvaže, a za neke ne. Sve zavisi od političke zaleđine. Zato stranim investitorima moramo da dajemo milionske „podsticaje", ali ni to ne pomaže

Do pre dve-tri godine prva briga poslovnih ljudi u Srbiji bila je makroekonomska stabilnost. Mučila ih je neizvesnost u pogledu inflacije, kursa, da li će biti privrednog rasta. Danas su se stvari promenile utoliko što su cene i kurs stabilni, a Srbiji se predviđa privredni rast od oko tri odsto u ovoj godini. Ono što je i dalje stoji na vrhu prioriteta privrednika i dalje je pravna (ne)sigurnost, efikasnost sudova i smanjenje korupcije. Ovo su teme koje naročito strani investitori stalno ponavljaju, godinama unazad, a situacija se ne popravlja. 
Na nedavno održanom sastanku Srpske asocijacije menadžera (SAM) sa Fiskalnim savetom, predsednica SAM-a i direktor Gorenja Srbija Stanka Pejanović izjavila je da su privrednici okupljeni u ovu asocijaciju zaključili da se mora raditi na pravnom okviru, stabilnosti i smanjenju korupcije, što će doprineti da imamo izvesnost u poslovanju, da možemo da pravimo i prognoze i investicione planove.
„Tu mislim pre svega na efikasnost rada sudova i smanjenje korupcije. Mislim na to da Poreska uprava bude ojačana sa dovoljno ljudi i da budu zadovoljni primanjima, da bi bili motivisani kako bi naplata poreza bila podignuta. Potrebno je da Poreska uprava ima satisfakciju, da sudovi procesuiraju sve što treba, a ne da poreznici rade neki posao, a na kraju poruka bude da se porezi ne moraju plaćati redovno, jer ko zna kad će to doći na red u sudovima. Pitanje je i kod sudova koliko se oni osećaju bezbednim da rade posao koji treba, ili su u zoni nesigurnosti, zbog različitih pritisaka. To je pitanje sistemskog uređenja i toga je Vlada svesna”, izjavila je Pejanović za Novu ekonomiju tom prilikom.

Koliko košta korupcija


Pravna nesigurnost i korupcija su već decenijska boljka Srbije, a koliko to košta, može se delimično videti po subvencijama koje država izdvaja za privlačenje investitora, od po 10.000 evra po zapsolenom. Prema mišljenju mnogih ekonomista, Vlada novcem kompenzuje nedostatak pravne države, duge rokove naplate, sporost sudskih procesa ili uticaj politike na pravosuđe, koje se ogleda u nekim neverovatnim situacijama. 
Najeklatnatniji primer je prošlogodišnje noćno rušenje u Savamali od strane osoba sa fantomkama, uz vezivanje i zatvaranje građana i uz neverovatno odsustvo policijske intervencije. Godinu dana kasnije tužilaštvo još ništa (zvanično) nije uradilo po pitanju ovog slučaja, iako je premijer sam izjavio za medije da zna ko je to uradio i da će krivci biti obelodanjeni u najkraćem roku.
Drugi, skorašnji i veoma bolan primer je samoubistvo radnika smederevske Goše koje je na svetlost dana izbacilo činjenicu da poslodavac nije isplatio 15 do 20 plata radnicima i da im za četiri godine nije uplatio ni dinar doprinosa. Na bezbroj puta postavljeno pitanje kako je to uopšte bilo moguće, iole razuman odgovor nije stigao. Treba ovde napomenuti da Poreska uprava inače nije toliko nažurna, da za dugove od nekoliko stotina evra šalje uredne opomene i pokreće prinudnu naplatu, a da su se ovde tolerisali milionski dugovi. Na kraju je u fabriku otišao premijer i napravio presedan – obećao je svakom radniku vanrednu isplatu po 60.000 dinara iz budžeta. Bez reči, pritom, kakve će konsekvence snositi vlasnici fabrike zbog neizvršavanja svojih obaveza ni prema državi, ni prema zaposlenima.
Ovakvo arbitrarno ponašanje i nejednak tretman poreskih obveznika nije skoro nastao. O femonenu zastarelosti slučajeva i to onih najosetljivijih koji se odnose na politički povezane ličnosti, ne treba ni pričati. Tako su svojevremeno oslobođeni Jezdimir Vasiljević-gazda Jezda za pljačku 18.000 štediša, Mihalj Kertes za iznošenje para na Kipar, Predrag Ranković Peconi za utaju poreza, Stanko Subotić Cane (deo optužnice zastareo) za šverc cigareta i poslednji slučaj Bogoljuba Karića za izvlačenje para iz Mobtela, zbog čega je bio u decenijskom izgnanstvu, pa se čak vratio u zemlju i nekoliko meseci pre formalne zastarelosti slučaja.

Umereno spremni za Poglavlje 23


Srbija je prošle godine otvorila poglavlje 23 o vladavini prava i sudeći prema praksi drugih zemalja, to će biti poslednje poglavlje koje će biti zatvoreno, ako ikada zaista i postanemo članica Evropske unije.
U poslednjem izveštaju o napretku Evropske komisije navodi se da smo „umereno pripremljeni", ali da nezavisnost sudstva nije osigurana u praksi.
„Pravni okvir još uvek nije u skladu sa evropskim standardima, ostavljajući tako prostora za politički uticaj prilikom izbora i imenovanje sudija i tužilaca. Javni komentari o istragama i tekućim predmetima, čak i na najvišim političkim nivoima, i dalje ometaju nezavisnost sudija. Sprovođenje pravde i dalje je sporo. Srbija još nije usvojila novi Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći", navodi se u izveštaju EK.
Da stvari nisu sjajne i da je u Srbiji i dalje dugotrajno, teško i skupo isterati pravdu, pokazuju i druga istraživanja koja mere konkurentnost privrede. Tako je prema Indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Srbija na 90. mestu od 138 zemalja. Međutim po nezavisnosti sudstva smo na 122. mestu, a po efikasnosti rešavanja sporova na 124. mestu od posmatrane 134 zemlje.
Na Duing biznis listi Svetske banke, za šta čak postoji radna grupa u Vladi Srbije, Srbija se prošle godine našla na dobrom 47. mestu nakon napretka u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, taj napredak nije posledica napretka u pravosuđu. Po pokazatelju koji meri lakoću sprovođenja ugovora, pali smo osam mesta.
Da biste na sudu naplatili potraživanje od milion dinara, u proseku vam treba 635 dana i košta vas 40 odsto potraživanja. Jasno je da nikakva poreska ni podsticajna politika ne može da nadoknadi ovako veliki rizik poslovanja u Srbiji.
Kada se radi o stečaju, on u proseku traje dve godine, što ne odudara od nekog proseka centralnoevropskih zemalja, ali troškovi procesa iznose 20 odsto vrednosti imovine, a procenat naplaćenih sredstava je 32,5 odsto, više nego dva puta manje od razvijenih zemalja.

Čak i portal ugašen


Prema rečima Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku, stanje u srpskom pravosuđu kada se radi o privrednim sporovima je lošije nego pre četiri, pet godina. Imali smo čak dve reforme pravosuđa od 2009. godine, a poslednja se svela na selidbu sudova, zbog čega nisu radili kako treba nekoliko meseci.
"Čak je i portal koji je pratio status predmeta i koji je štedeo vreme i novac firmama, prestao da radi. Kod jednostavne naplate potraživanja, kada imate sva uredna dokumenta, treba vam dve do dve i po godine da bi sud presudio u vašu korist. Sudije imaju dosta predmeta, puno papirologije i ceo sistem je neefikasan. To unosi visok nivo pravne nesigurnosti”, smatra Rajić.
Srbija na listama konkurentnosti dobro stoji u kategoriji otvaranja firme, ali upravo to je jedan od izvora velikih problema za privredu. Naime, za 10.000 dinara možete da otvorite firmu, a onda s njom krenete u prevare koje neefikasno sudstvo samo podstiče. Kako Rajić objašnjava, takva preduzeća naručuju robu od dobavljača i nakon dve, tri plaćene ture, naruče velike količine, recimo 50.000 do 100.000 evra i to od velikog broja dobavljača. Rajić ističe da je to često kod trgovaca naftom. Kada se roba primi, ofmah se kreće u zatvaranje firme ili guranje u stečaj, a roba odlazi na crno tržište. Dobavljači uglavnom nikada ne naplate isporučenu robu.
Od 2012. do kraja 2016. godine, prema podacima kojima Rajić raspolaže, ovakvih prevara u Srbiji se desilo više od 24.000 i koštale su privredu 1,2 milijarde evra.
"Kada vidite da vam ne plaćaju, šaljete im opomene. Zatim idete na sud, ali oni su već odavno preprodali robu, a firma je pred stečajem, bez ikakve imovine. Drugi trend je da se firma preseli na Kosovo, gde se jednostavno ne sprovode odluke naših sudova i odande nastave da rade prevare”, objašnjava Rajić.
Ovo dovodi do toga da se oko devet odsto ukupnih potraživanja privrede otpiše. 
"Posle se čudimo što su nam cene ovako visoke, kad legalne firme moraju da ukalkulišu troškove prevara u svoje cene. Ovakve stvari postoje još samo u Bugarskoj, a donekle i ni izbliza ovako organizovano i u BiH. Na nivou države ne postoji politička volja da se ovo spreči, a razlog je jednostavan, to im odgovara, jer se time bave njima bliski ljudi”, ističe Rajić.

Kako se ponašaju izvršitelji


Početkom godine ministarka pravosuđa Nela Kuburović pohvalila se da je najveći uspeh u oblasti pravosuđa u smanjenju broja starih izvršnih predmeta, jer je njihov broj u 2016. godini smanjen za više od 50 odsto.
"Ti rezultati su postignuti zahvaljujući novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, koji je počeo da se primenjuje od 1. jula 2016. godine i koji je doprineo rešavanju 
oko 900.000 starih predmeta", navela je ona.
I mada jeste zabeležen solidan rezultat uz kvantitativnu bi trebalo uraditi i kvalitativnu analizu i videti kako su se ponašali privatni izvršitelji u nekim slučajevima i koliko je to bilo u skladu sa zakonom. Recimo, Savet za borbu protiv korupcije je dobio više prijava na ponašanje izvršitelja koji donose zaključke u izvršnom postupku bez ikakvih dokaza i koji se agresivno i nedolično ophode, što sve predstavlja nasilje pri pokušaju naplate. Takođe, nasilje predstavlja i dnevno uznemiravanje putem telefona ili dolaženje na vrata.
Iako su su jednostavna izvršenja izmeštena iz sudova i preneta na privatne izvršitelje, ovo sakriva jednu drugu činjenicu koja se može utvrditi analizom Izveštaja rada sudova u 2016. godini, a koji sačinjava Viši kasacioni sud. Naime, u poslednjih nekoliko godina sudovi ne uspevaju da apsorbuju nove predmete. Razlog je delom i u velikom prirastu novih predmeta u 2015. i 2016. godini koji je za 850.000 veći nego u periodu 2012. do 2014. godine. 
I mada je u prošloj godini ukupno rešeno skoro tri miliona predmeta, a skoro dva miliona ne računajući izvršenja, procenat savladavanja novih predmeta je u prošloj godini bilo 97,98 odsto, a u 2015. svega 89,71 odsto. I dok se broj ukupnih nerešenih predmeta smanjuje (sa 3,1 miliona u 2012. na dva miliona na kraju 2016), broj nerešenih predmeta ne računajući izvršenja se povećava, sa 872,831 u 2012. na 1,1 milion u 2016. što je nimalo bezazlenih 30 odsto.   
Kako se navodi u Izveštaju "izostala je sistemska reakcija na enormno povećani priliv novih predmeta, a istovremeno je smanjen broj sudskog osoblja i zabranjeno novo zapošljavanje".

Političko osetljivo zastarevanje


U sudovima i dalje ima veliki broj predmeta i neažurni su, kaže sudija Ustavnog suda Srbije Zoran Ivošević. Kad se na to doda zastarevanje predmeta i to posebno onih politički osetljivih, sa kojima ne znaju šta će pa ih puštaju da zastare, slika je još lošija. Međutim, ako je predmet od interesa za izvršnu vlast, onda se to rešava ekspresno. Imamo primer Savamale gde ni posle godinu dana tužilaštvo ništa nije uradilo po pitanju fantoma koji su rušili zgrade i vezivali građane. Ali onda po tužbi ministra policije protiv NIN-a se ekspresno donosi presuda. Ne može se govoriti o unapređenju funkcionisanja pravosuđa kada se i ono dalje nalazi pod uzdama izvršne vlasti. A vlast se „vadi" na tužilaštvo i njegovu nezavisnost, mada je sasvim jasno da je tužilaštvo pod kontrolom vlasti", objašnjava Ivošević, dodajući da čak i ako je povećana efikasnost rešavanja predmeta, kvalitet presuda je i dalje nizak.
On ukazuje i na neustavnost nekih zakona, ali i nepostupanje Ustavnog suda po tim pitanjima. 
„Ustavni sud je prvo dobio nadimak „zaustavni" pošto ne rešava neke predmete, a onda i „zauzdani" pošto se nalazi pod kontrolom izvršne vlasti. Primer za to je Briselski sporazum, za koji se on proglasio nenadležnim. Tada je i nekoliko sudija izdvojilo mišljenje, a jedan je izjavio „nemojte da budemo lojalni Vladi i politici nego Ustavu". Njih nekoliko je osvetlalo obraz Ustavnom sudu izdvajanjem mišljenja, kada je sud donosio naopake odluke", ističe Ivošević.
Recimo epitet „zaustavni", Ustavni sud je dobio izbegavanjem više od godinu dana da donese odluku o ustavnosti Zakona o privremenom umanjenju penzija.
Ivošević primećuje i da se veliki broj zakona donosi po hitnom postupku i bez javne rasprave, što ukazuje na to da izvršna vlast ne samo da kontroliše pravosudnu, nego i čak zakonodavnu vlast.
Prema izveštaju o pravosuđu koji je prošle godine sastavio Savet za borbu protiv korupcije, oko 80 odsto zakona je doneseno po hitnom postupku i bez javne rasprave. Posledica je da se isti ti zakoni i u toku iste godine menjaju po više puta,  što narušava i ovako krhku pravnu sigurnost.
Kada se radi o korupciji u pravosuđu, sitauciju najbolje pokazuju rezultati ankete koja je rađena za potrebe ovog izveštaja. Naime, čak 25 odsto samih sudija je odgovorilo da su njihove kolege korumpirane. Isto mišljenje ima 30 odsto tužilaca i čak 60 odsto advokata. Kakva je percepcija pravosuđa kod građana, govori podatak da prema dostupnim anketama više od 80 odsto građana smatra da su nosioci pravosudnih funkcija podložni primanju mita.
Prema indeksu vladavine prava WJP (World justice project) Srbija se nalazi na 74. mestu od 113 posmatranih zemalja. Najmanju ocenu od svih četrdesetak pokazatelja Srbija ima u delu koji ocenjuje neprimeren uticaj države u parničnim postupcima.
Na kraju jedna rečenica iz filma „Amistad" Stivena Spilberga daje odgovor zašto u autokratskim društvima nema nezavisnog sudstva: "Ako ne vladaš sudovima, ne vladaš uopšte”. 

Stanje na terenu


U osnovnim sudovima je bilo čak 1.854 predmeta koja čekaju izvršenje više od 10 godina.
Privredni sudovi su u periodu od 2012. do 2016. godine imali povećanje broja nerešenih starih predmeta i to od 2012. do 2014. godine. U 2015. godini je prvi put smanjen broj nerešenih starih predmeta, da bi u 2016. u odnosu na 2015. godinu broj nerešenih starih predmeta bio smanjen sa 36.455 predmeta na 27.973. U privrednim sudovima i dalje ima 198 starih nerešenih predmeta u kojima postupak traje duže od 10 godina. 
Prema podacima iz Izveštaja o radu sudova u 2014. godini, prosečno trajanje rešavanja predmeta u Privrednim sudovima je iznosilo 580 dana, u 2015. godini 505 dana, a u 2016. godini 227 dana.
Nekadašnji sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević ističe da iskazano smanjenje broja predmeta otpada na javne notare i privatne izvršitelje, a da je stvarno stanje u pravosuđu pogoršano.

Ustavni sud je prvo dobio nadimak „zaustavni" pošto ne rešava neke predmete, a onda i „zauzdani" pošto se nalazi pod kontrolom izvršne vlasti

Kakva je percepcija pravosuđa kod građana, govori podatak da prema dostupnim anketama više od 80 odsto građana smatra da su nosioci pravosudnih funkcija podložni primanju mita

Savet za borbu protiv korupcije je dobio više prijava na ponašanje izvršitelja koji donose zaključke u izvršnom postupku bez ikakvih dokaza i koji se agresivno i nedolično ophode, što sve predstavlja nasilje pri pokušaju naplate



Projekat „Unapređenje kvaliteta izveštavanja o trošenju javnog novca u Srbiji" finansira National Endowment for Democracy.

Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost Business Info Group kao izdavača Nove ekonomije i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja National Endowment for Democracy.

NED logo%20large

pošaljite komentar

1 komentar

  • Ivana Jakic

    I posle se neko cudi sto ne dolaze pravi investitori, a ne ovi kvazi investitori koji cerupaju Srbiju ko zlatnu koku.Pa ko je lud da dodje ovde i da ne zna sta ce biti s njegovim kapitalom.To je van pameti!Zna se sta je ozbiljna drzava!Svi sudovi su pod kontrolom vladajuce kamarile, pa dokle tako?Ima li toga negde u nekoj normalnoj zemlji?PA NEMA!Nadam se da cete o ovoj temi pisati u nastavcima da se konacno nesto mrdne s mrtve tacke,ovo postaje neizdrzivo!