Alajbegova trava

Dok najveći evropski klubovi ostvaruju godišnje prihode od pola milijarde evra, naši fudbalski klubovi, pre svega dva najveća, funkcionišu kao pre
pedeset godina, u stalnim su gubicima, niko ne zna gde odlaze milioni,
država ih ovako ili onako dotira i još ih stalno prate afere. Zašto?

Multimilionski dugovi najvećih srpskih fudbalskih klubova i reprogram
skoro 10 miliona evra duga za poreze naterali su čelnike Vlade da
pokrenu pitanje privatizacije „svetih krava”, fudbalskih klubova Crvene
zvezde i Partizana. Sa obavezama većim od imovine i negativnim obrtnim
kapitalom, većina klubova elitne fudbalske lige u Srbiji nalazi se pred
bankrotom, a ogromni troškovi dva najveća srpska kluba nikako se ne mogu
opravdati ispadanjem iz evropskih takmičenja još u „sezoni kupanja”.

Međutim, poruke prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića  da je
privatizacija Zvezde i Partizana jedina šansa za opstanak tih klubova i
da bi u roku od godinu dana to trebalo da bude završeno, ne čine se
mogućim.

Ipak da nešto treba da se menja, treba. Imamo udruženja građana, od
kojih dva najveća, fudbalski klubovi Partizan i Crvena zvezda, duguju
državi na ime poreza oko milijardu dinara i trenutno se nalaze u stanju
reprograma  duga, nakon koga bi im se otpisale kamate do kraja 2014.
godine u vrednosti od 200 miliona dinara, 54 miliona Crvenoj zvezdi i
146 miliona Partizanu.

To nije jedini način na koji klubovi koštaju poreske obveznike, već su
to i sponzorstva javnih preduzeća, koja se obično dobijaju po partijskim
linijama, budući da u upravama klubova važne funkcije drže političari, 
uglavnom  vladajućih  stranaka. I sve to na kraju ispada sipanje vode u
bure bez dna, pošto se njihovi dugovi bankama, agentima, igračima i
privatnim firmama mere desetinama miliona evra. Na primer, prema analizi
poslovanja Crvene zvezde od 1996. do 2012. godine koju je uradila nova
uprava ovog kluba, na transferima je prihodovano 94.676.069 evra, dok su
rashodi za kupovinu igrača bili 29.275.463 evra. Uz to, Zvezda je na
kraju prošle godine imala dug od 48,5 miliona evra. Razlika između
transfera i dug zajedno čine preko 100 miliona evra. Da li je to sve
potrošeno za funkcionisanje kluba u tih 16 godina, ili je deo skrenut u
privatne džepove, trebalo bi da odgovori istraga Tužilaštva za
organizovani kriminal  i Uprave kriminalističke policije

NA IVICI BANKROTA

Prema nezvaničnim informacijama do kojih su došli beogradski mediji,
ispituju se sva rukovodstva „večitih“ u poslednjih 10 godina. U analizi
poslovanja Crvene zvezde objavljen je veliki broj firmi i fizičkih lica
koji su pozajmljivali novac klubu od nekoliko hiljada do nekoliko
miliona evra. Slična situacija je i sa Partizanom, a oba kluba duguju
milione bankama. Za kredite su založili sportski centar Teleoptik, na
Marakani ima nekoliko hipoteka, a čak su u nekim slučajevima kao
sredstva obezbeđenja služili  ugovori igrača tako što bi banka imala
pravo na novac od njegovog transfera.

„Analizom finansijskih izveštaja fudbalskih klubova utvrdili smo da su
obaveze klubova cele prve lige mnogo veće, nego imovina kojom raspolažu.
To znači da su na ivici bankrota. Većina ima negativan neto obrtni
kapital. Onda se pred licenciranje za domaća i evropska takmičenja
dovijaju na razne načine, uglavnom praveći reprograme sa poveriocima“,
objašnjava Dragan Popović, direktor revizorske kuće  BDO, koja  je 
zvanični konsultant Fudbalskog saveza Srbije.

Prema mišljenju stručnjaka, poslovanje klubova u Srbiji i generisanje prihoda je rudimentirano i na nivou od pre 50 godina.

Na primer, Real Madrid je prošle godine preskočio granicu od 500
miliona evra prihoda u kojima, kao i kod ostalih zapadnoevropskih
klubova, dominiraju  prihodi od prodaje ulaznica, televizijska prava i
sponzori. U Srbiji je situacija drastično različita. Gro prihoda stiže
od prodaje igrača i to svake godine sve mlađih i za sve manje novca. U
analizi prihoda FK Crvena zvezda u 2012. godini, transferi igrača doneli
su oko 2,5 miliona evra, odnosno činili su

28 odsto ukupnih prihoda. Crvena zvezda, zahvaljujući velikom ugovoru
sa Gaspromom, prošle godine je prihodovala skoro četiri miliona evra od
sponzorstava i reklama, a pola od toga odnosi se na rusku energetsku
kompaniju.

PORAZNI BROJEVI

Tek na trećem mestu nalaze se prihodi od ulaznica sa 855.834 evra sa
učešćem od svega 9,27 odsto u ukupnim prihodima. Od UEFA je stiglo
312.887 evra, a od zakupa prostorija u vlasništvu Zvezde 184.517 evra.
Na primer, prihodi od kup utakmica iznose svega 0,15 odsto prihoda.

Fudbalski klub Partizan je prošlu godinu, prema finansijskim 
izveštajima iz Agencije za privredne registre, nakon tri godine sa
dobiti, završio sa gubitkom od 758 miliona dinara i kratkoročnim
obavezama od oko 28 milijardi  dinara, što je oko 25 miliona evra.
Partizan je u prošloj godini prihodovao od marketinga i sponzora 216
miliona dinara (1,9 miliona evra). Stavka prihod od takmičenja u zemlji
je svega 464.500 evra, što čini pet odsto ukupnih prihoda. Najveći
pojedinačni prihod ostvaren je zahvaljujući učešću u kupu UEFA i
kvalifikacijama Lige šampiona od nešto manje od tri miliona evra.

Od prodaje igrača stiglo je 285 miliona dinara, odnosno 2,5 miliona
evra, a tu treba dodati i 1,3 miliona evra od naknada troškova uloženih u
razvoj igrača. Ipak to je ništa u poređenju sa 2011. godinom kada je od
prodaje igrača u klub ušlo više od 12 miliona evra. Prema rečima samog
predsednika Partizana Dragana Đurića, inače vlasnika Zekstre i nekoliko
preduzeća kupljenih u privatizaciji od kojih se neka nalaze i na čuvenom
spisku 24 sporne privatizacije koje prosledila Evropska komisija Vladi
Srbije, prodaja igrača čini 80 odsto budžeta kluba.

Na ime posredovanja u prodaji igrača te 2011. godine isplaćeno je 2,7
miliona evra. To otvara i još jedan element sunovrata fudbala, a to su
menadžerski ugovori i agenti koji često bukvalno poseduju igrače i
njihove ugovore.

Nastavak teksta možete pročitati u četvrtom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“