Bankar, broker, preduzetnik

Prethodna kompanija Global Trader čiji je bio suvlasnik, prodata je 2007. godine za 50 miliona dolara kompaniji Purple Capital. U to vreme ta kompanija je bila jedna od prvih online brokerskih kuća u Evropi

Elektrotehnički inženjer, bankar, broker, preduzetnik. Od svega toga, Stefan  Pajković najviše se posvetio berzanskom trgovanju i osnivanju sopstvenog biznisa, i profesionalno iskustvo je praktično sticao svuda po svetu. Radio je u Dojče banci u Londonu i bavio se preduzetništvom u zemljama širom sveta: Kanadi, Južnoj Africi, Tajlandu i Rusiji. Danas je u Beogradu, gde ima kancelariju koja je deo njegove start up firme TradeCrowd sa sedištem u Londonu. Bavi se i razvojem proizvoda u finansijskoj industriji. Firma zapravo posluje kao „online“ brokerska kuća koja pruža usluge investiranja preko interneta klijentima širom sveta.

Osim toga, razvijaju finansijsku tehnologiju koju prodaju brokerskim kućama. Njihov alat je TradeCore, zapravo platforma za analitiku i vođenje poslovanja namenjena brokerima. Takvi proizvodi nisu razvijeni u Srbiji, a takođe su bili relativno novi i na tržištima razvijenih evropskim zemalja, kad je počeo da se bavi tim poslom pre desetak godina. I u tom poslu uspeo je dobro da zaradi. Prethodna kompanija Global Trader, čiji je bio suvlasnik, uspešno je prodata 2007. godine za 50 miliona dolara kompaniji Purple Capital.

Nova ekonomija: TradeCrowd je tehnološki startap koji razvija neke nove proizvode u finansijskoj industriji. Vaša firma se u stvari bavi brokerskim poslovima. Kako to funkcioniše?

Stefan Pajković: Kompanija ima dva sektora poslovanja. Prvi se odnosi na klijente kao krajnje korisnike kojima pružamo usluge investiranja na finansijskim tržištima širom sveta, dok se drugi sektor bavi pružanjem usluga preduzećima. Naša firma je zapravo posrednik između kupca finansijskog instrumenta i tržišta. Naši klijenti su individualni investitori iz inostranstva koji žele da imaju pristupačnost i slobodu trgovine putem interneta. Oni otvaraju račun putem interneta i prednosti toga su da investitori mogu da trguju bilo kojim instrumentom na svetskom tržištu. Dakle, poslujemo kao brokerska kuća na internetu koja nudi širok investicioni asortiman ne samo jedne zemlje, nego ljudi mogu ulagati širom sveta. Sve smo to odlučili da radimo kad smo shvatili da postoji rupa na tržištu u toj oblasti i firma je osnovana 2012. godine sa sedištem u Londonu. Trenutno imamo desetak zaposlenih u kancelarijama u Srbiji, Velikoj Britaniji i Ukrajini. U Beogradu imamo razvojni centar gde su zaposleni programeri.

NE: Koliko ste investirali u ovoj posao?

S. Pajković: Do sada je uloženo više od milion evra u firmu.

NE: Postigli ste veliki uspeh kad ste prethodnu kompaniju Global Trader prodali za 50 miliona dolara. Kako ste to postigli?

S. Pajković: Iz Srbije sam otišao davno, još u detinjstvu. U Londonu sam završio Elektrotehnički fakultet i nakon diplomiranja 1995. u finansijskoj industriji uglavnom su se zapošljavali ljudi sa tehničkih fakulteta. I najbolji studenti sa prirodnih nauka počinjali su da rade u bankarstvu ili menadžment konsaltingu.

Kad sam imao dvadeset jednu godinu zaposlio sam se u Dojče banci u Londonu, gde sam radio pet godina. Nakon toga, 2000. godine napustio sam  bankarstvo i zajedno sa kolegama osnovao prvu kompaniju Global Trader.

Tačnije, bilo nas je četvoro bankara – osnivača start up firme. U to vreme naša kompanija je bila jedna od prvih online brokerskih kuća u Evropi.

U Srbiji ne postoji ni danas ovakav koncept. Kad smo osnivali Global Trader, tada je mnogo manje bilo ljudi na internetu i nije toliko bila razvijena tehnologija, takođe je bilo komplikovanije i skuplje napraviti takva rešenja nego danas.

Ali, mi smo iz bankarstva ušli u preduzetnički biznis i videli smo gde su mogućnosti i šta nedostaje u toj industriji. Međutim, u početku nismo zarađivali, bila su potrebna ulaganja u razvoj poslovanja i kao bankari koji su pre toga mnogo zarađivali, primali smo 80 odsto manju platu u svojoj firmi. Nismo sebi isplaćivali velike plate jer smo rešili da napravimo kompaniju koja će kasnije vredeti na tržištu. Kako bismo smanjili troškove poslovanja, odlučili smo da preselimo firmu u Južnu Afriku, najpre zbog jeftine radne snage, a pritom tamo postoji dobar i obrazovan stručni kadar.

Nastavak teksta možete pročitati u sedamnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“