Srbija i tehnološki razvoj

Bez para nema nauke, bez nauke nema razvoja

  • Broj 53, septembar 2018.

  • Ivan Radanović

  • 0

Odavno je očigledno da stari obrasci privrednog razvoja, zasnovani na konvencionalnoj industrijskoj proizvodnji niže dodate vrednosti, ne dovode do razvoja. Zato čak i u zemljama u razvoju pokušavaju da se prebace na naučnoistraživačke sisteme i tehnološki razvoj. Gde je tu Srbija i šta je, osim silne priče i bezbroj strategija, konkretno uradila?

Najvažniji pokazatelj ozbiljnosti jedne zemlje postala je masa ulaganja u istraživanje i razvoj. Kako su zemlje ekonomski veoma nejednake, uzima se udeo ovih ulaganja u BDP-u. Ovako posmatrano, svetski lider je Izrael, koji u istraživanje i razvoj ulaže preko 4,2% BDP-a. Budući da ekonomija ove zemlje vredi oko 350 milijardi dolara, taj procenat daje iznos od oko 14 milijardi dolara. Drugi u svetu, sa gotovo istovetnim udelom ulaganja je Južna Koreja, ali, kako BDP ove zemlje iznosi preko 1.500 milijardi dolara, i ulaganja su umnogome veća – oko 63 milijarde, što mu dođe otprilike jedan i po BDP Srbije. Kina, budući lider koji ovu vrstu ulaganja iz godine u godinu svesno i velikom brzinom uvećava, danas troši oko 280 milijardi dolara godišnje u istraživanje i razvoj. Ipak, ovo su nebeske visine o kojima nema mnogo potrebe ni razmišljati. Trebalo bi, međutim, razmotriti naše mesto na ovoj dugačkoj lestvici.

GDE SMO?

Srbija u svojim ambicijama da postane tehnološki razvijena zemlja nije izuzetak, pa tako preduzima različite korake na unutrašnjem i spoljašnjem planu. Postoji više planskih dokumenata koji se ovom temom bave, ali se najvažnijim može smatrati Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine. Njoj je prethodila Strategija za period 2010-2015. godine, a postoje i drugi akcioni planovi i strategije. Što se međunarodnog udruživanja i saradnje tiče, i Srbija je pristupila platformi Horizon 2020, najvećem programu za istraživanje i inovacije Evropske unije, sa budžetom od gotovo 80 milijardi evra.

KOL’KO PARA, TOL’KO MUZIKE

Iako planovi, strategije i vizije zvuče lepo, mnogo treba učiniti da bi se oni ispunili. Za Srbiju, cela ova priča je na dugom štapu. Samo, koliko dugom?

U pomenutoj strategiji, EU je postavila cilj da ukupna ulaganja (iz budžeta i privatnog sektora) zemalja članica do kraja 2020. budu najmanje 3% BDP-a. Do danas, taj su prag prešle samo Švedska i Austrija (OECD, 2016). Od bivših jugoslovenskih republika, jedino je Slovenija dostigla prosek Evropske unije od dva odsto BDP-a, dok se Srbija, sa oko 0,8 odsto (oko 350 miliona evra), nalazi otprilike u ravni sa Hrvatskom, Bugarskom i Slovačkom.

Kakvog-takvog osnova za optimizam, ipak, ima.

„Stanje u oblasti naučno-tehnološkog istraživanja, i uopšte u sektoru nauke, delimično je poboljšano formiranjem aktuelne vlade, koja je kao jedan od osnovnih prioriteta postavila digitalizaciju, prekvalifikaciju za IT sektor i slično. Nadam se da će to značiti i povećanje ulaganja u ovaj sektor, jer postojeća ulaganja nikako nisu dovoljna“, rekao je za „Novu ekonomiju“ Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Aktuelna strategija ukazuje na izvesne povoljne okolnosti po ovom pitanju. Na primer, poslednjih godina je znatno povećan broj objavljenih naučnih radova referisanih u web of science (WoS) bazi, što je pozitivna posledica rasta broja istraživača. Takođe, Srbija se uključuje u sve više međunarodnih istraživačkih platformi i projekata, zbog čega raste i udeo naučnih radova proisteklih iz međunarodne saradnje. Kao još jedan dobar potez prepoznato je i osnivanje Fonda za inovacionu delatnost, itd.

Nastavak teksta možete pročitati u 53. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara