Dr Marija Obradović, autorka knjige ”Hronika tranzicionog groblja“

Bog, domovina, nacija – svi na pod, ovo je privatizacija

  • Broj 44, oktobar 2017

  • Dijana Ivanov Kadić

  • 2 komentara

Da li je privatizacija društvene svojine u Srbiji bila neophodna, a pre svega da li je dobro i pametno izvedena, odnosno kolika je od nje korist a kolika šteta, niko do sada nije istražio. Postoje mišljenja da je to bio dobar i neophodan proces, ali i ona da su nacionalizam i ratovi ”izmišljeni" kako bi se lakše pokupila imovina

U paradoksu istorijskih kretanja, industrijska proizvodnja zasnovana na društvenom kapitalu najpre je uništena da bi se zatim političko rukovodstvo sastavljeno od ”modernizovanih" snaga zalagalo za reindustrijalizaciju zemlje, kaže dr Marija Obradović, saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije, autorka knjige ”Hronika tranzicionog groblja".


U vašoj knjizi se nalaze stotine podataka o zloupotrebama i krađama u privatizacijama društvenih preduzeća od 1989. do 2012. godine. Da li ste ovom obimnom studijom pokušali da dokažete da je privatizacija u Srbiji bila unapred dobro smišljena prevara?

Privatizacija u istočnoevropskim zemljama 90-ih godina 20. veka, kao i u Srbiji, bila je legitimisana i propagirana tvrdnjama koje su se zasnivale na liberalnoj ideološkoj matrici da ”državna i društvena preduzeća nisu efikasna, te da je privatna svojina najefikasniji oblik svojine". Ona  je bila označavana kao pokretač privrednog rasta i razvoja društva. Ove tvrdnje nikada nisu dobile naučno-empirijsku potvrdu. Istorijska praksa je u najvećem broju bivših socijalističkih zemalja pokazala da je privatizacija bila političko, a ne ekonomsko pitanje i da je njen prevashodni cilj bio promena svojinske strukture društva. Danas su njihove nacionalne ekonomije suočene sa brojnim strukturalnim protivurečnostima, disparitetima i pogoršanjem društvenog položaja radničke klase.


Kako su radnici čuvali svojinu u socijalističkom sistemu koji se pokazao kao ekonomski neefikasan?

Gledano iz istorijske perspektive, Srbija nikada nije postigla nivo industrijske proizvodnje i bruto društvenog proizvoda koji je imala daleke 1989. godine. U proteklih dvadeset godina ugašeno je 98 odsto industrijskih centara u kojima je radilo oko milion radnika. Stav o apriornoj efikasnosti privatne svojine i neefikasnosti društvene svojine je mantra koja nije nastala u okviru nauke, nego ju je izrodila liberalna ideologija. Međutim, kako svaka ideologija u određenoj meri utiče i na naučne oblasti, onda je jasno da je nju prihvatio i deo ekonomista. Ideološko-politička, a ne ekonomska suština privatizacije se ogleda i u tome što se prihodi od privatizacije retko koriste za investiranje u privredu, već uglavnom služe za pokrivanje budžetskog deficita, odnosno očuvanje političkih oligarhija. 


Da li osim ”mantre" postoje i neki egzaktni podaci o efikasnosti privatizacije?

Veoma je mali broj naučnoistraživačkih radova o ekonomskim i socijalnim posledicama privatizacije. I u zapadnom svetu se vode polemike da li treba ponovo nacionalizovati prodate železnice, elektroprivredu ili vodosnabdevanje. Podsetiću da je najmasovnija privatizacija sprovedena tokom osamdesetih godina u Velikoj Britaniji nakon dolaska na vlast Margaret Tačer. Veliki broj kupaca pripadao je obogaćenoj, emancipovanoj i sindikalno organizovanoj radničkoj klasi. Suprotno tome, privatizacija u Istočnoj Evropi se odvijala u postkomunističkim ekonomijama bez razvijenog tržišta kapitala i finansijskih institucija, u kojima su radnici bili neorganizovani i pod uticajem nacionalističkih ideologija i klerikalizma. U novije vreme nacionalizam slabi upravo zato što je posao završen. Na primer, oni koji su u Srbiji i u Hrvatskoj devedesetih godina učestvovali u ratnoj propagandi, danas pozivaju na normalizaciju odnosa i na toleranciju između republika bivše Jugoslavije. Mislim da tema privatizacije postaje i deo pop kulture. Jedan zagrebački pank bend u svojoj pesmi je slikovito opisao kako se korišćenjem nacionalističke ideologije dezorijentiše radnička klasa da ne bi pružala jak otpor. Refren njihove pesme glasi  ”Bog, domovina, nacija – svi na pod ovo je privatizacija." 



Nastavak teksta možete pročitati u 44. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

2 komentara

  • Misa013

    Hteo bih da podsetim na tzv.Vasingtonski koncenzus ,koji je donela grupa svetskih mocnika krajem 80-tih I koji potpuno objasnjava postupke vladajuce oligarhije u svim "nekapitalistickim"zemljama sveta pa i Srbiji .Taj tekst potpuno ogoljuje ciljeve liberal kapitalizma i njihove realizatore u pomenutim drzavama .Mene interesuje da li je autorka knjige videla tekst Vasingtonskog koncezuse I ako jeste zasto to ne navodi ? Mislim da gradjani Srbije moraju da budu obavesteni o tome da bi mogli da razmeju zasto im se sve ovo desave i kakve ih jos gore posledice ocekuju , u koliko i dalje tolerisu ovakvu "demokratski" izabranu vlast .

  • Zmaj

    "Nigdje nije empirijski potvrdjena liberalna mantra da je privatna svojina efikasniji nacin proizvodnje", osim padom socijalizma i SSSR-a kao kule od karata, kineskimprihvatanjem kapitalizma, singapurskim cudom od "liberalne diktature", nevidjenom razlikom Sjeverne Koreje od Juzne Koreje itd. itd. itd. I kao drugo, "nacionalizam se smanjio u zadnje vrijeme". Da niste prespavali Poljsku, Madjarsku, Ukrajinu, Hrvatsku? U BiHnikad nije ni jenjavao, isti je kao tokom rata, ako ne i jaci. Zasto bi se neko trebao interesovati za knjigu osobe koja polazi od tako ocigledno netacnih osnovnih stavova?