Nedoumice oko Zakona o bezbednosti saobraćaja

Da li je važniji pojas ili prilagođena brzina

  • Broj 50, maj 2018

  • Branislav Krivokapić

  • 0

Nije lako razumeti nameru zakonodavca koji je za nevezivanje pojasa odredio kaznu od 10.000, a za vožnju auto-putem prosečnom brzinom od 145 kilometara na sat svega 3.000 dinara. U Austriji je kazna za nevezivanje pojasa duplo niža nego u Srbiji, ali vam zato vožnja u alkoholisanom stanju može „olakšati" novčanik čak za 5.900 evra

Izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima Srbije se po visini kazni za najteže saobraćajne prekršaje približila zemljama regiona, a u nekim slučajevima ih je i pretekla. Nesporna je potreba da se bahata vožnja i ugrožavanje bezbednosti učesnika u saobraćaju sankcionišu oštrije nego do sada. Ipak, stiče se utisak da česte izmene propisa pre imaju za cilj povećanje prihoda od naplate kazni za prekršaje čije (ne)poštovanje ima minoran uticaj na bezbednost, nego samo povećanje bezbednosti. Potvrđuje to i nedavno saopštenje Policijskog sindikata Srbije, u kome se javnost obaveštava da su saobraćajni policajci širom Srbije dobili nalog da pišu što više prijava, te da im se određuju norme koje moraju da ispune u toku smene. 

S obzirom na to da 70 odsto novca prikupljenog od kazni ide državi, a 30 odsto opštini, akcije saobraćajne policije najizraženije su u mestima gde postoje problemi u popunjavanju lokalnih budžeta. Policijski sindikat pozvao je sve saobraćajne policajce da odbiju da učestvuju u ovakvom kažnjavanju vozača i da rade isključivo po zakonu, „a ne da dodatno oporezuju građane zato što se razni opštinski rukovodioci nedomaćinski odnose prema novcu građana”. Tim pre što su opštine dužne da polovinu novca od kazni uplate lokalnoj policiji, ali se to u praksi retko dešava, pa policija uglavnom sama kupuje papir za štampač, tonere, baterijske lampe itd, navodi se u saopštenju Policijskog sindikata Srbije.

Apsolutna podrška smanjenju alkohola

Novine u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, kao što je smanjenje dozvoljene količine alkohola u krvi vozača sa 0,3 na 0,2 promila i uvođenje automatske kazne zatvora za pojedine prekršaje (vožnja sa više od dva promila alkohola u krvi, preticanje kolone preko pune linije, dva i više prolazaka kroz crveno za manje od deset minuta), apsolutno zaslužuju najširu podršku. Ni podizanje maksimalne kazne na 120.000 dinara za prekršaje kao što su vožnja pod dejstvom alkohola od 1,2 do 2,0 promila, vožnja bez položenog vozačkog ispita, prolazak kroz crveno ako se na pešačkom prelazu nalaze pešaci, velika prekoračenja dozvoljene brzine itd. takođe nije sporno. 

Problem je, međutim, sa kaznama za sitnije prekršaje. Nije lako razumeti nameru zakonodavca koji je za nevezivanje pojasa odredio kaznu od 10.000 dinara, duplo veću nego ranije i značajno veću nego u susednim zemljama, a za vožnju auto-putem prosečnom brzinom od 121 do 150 kilometara na sat od svega 5.000 dinara i to bez kaznenih poena. Kako je moguće da je veći prekršaj vožnja od 30 na sat bez vezanog pojasa, nego jurnjava od 100 na sat Ibarskom magistralom? 

Kao da je zakonodavcu bilo važnije da pojedinca spasi od njega samog, nego da tog istog pojedinca spreči u ugrožavanju ostalih učesnika u saobraćaju. Ili su se, kao što nagoveštava pomenuto saopštenje Policijskog sindikata, autori zakona  rukovodili isključivo budžetskim prihodima, razmišljajući da je bolje „oderati" one koji voze polako, samo zato što nisu vezali pojas, nego trošiti benzin i ostale resurse na jurnjavu sa ljubiteljima „formule 1" koji, ako im se daleko bilo nešto desi, ionako postaju budžetski neinteresantni.

Zamka prve pomoći

No i ako izbegnu patrole saobraćajne policije, vozačima u Srbiji ne ginu stalno novi nameti. Obavezne zimske gume uvedene su pompezno, kao da živimo u Alpima, a među novitetima smenjuju se nove dozvole, nove tablice, nove takse pri registraciji, pa opet nove tablice za one čija registraciona oznaka sadrži takozvana problematična slova sa kvačicama, plus takođe nedozvoljeni Y i W (dodatni trošak pri registraciji od 5.000 dinara). 



Nastavak teksta možete pročitati u 50. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara