Martina Larkin, direktorka za regionalne strategije Svetskog ekonomskog foruma

Dajmo šansu mladim liderima

  • Broj 51, jun 2018

  • Ljubica Gojgić

  • 0

Zapadni Balkan bi mogao da postane novi centar rasta i investicija ako njegovi lideri shvate važnost regionalne saradnje i nastave strukturne reforme. Tako u intervjuu za "Novu ekonomiju", Martina Larkin, šefica za regionalne strategije Svetskog ekonomskog foruma, sumira poruke strateških razgovora koje su vodili premijeri balkanskih zemalja, na nedavnom skupu u Sofiji, organizovanom kao prateći događaj samita EU i zemalja Zapadnog Balkana. Larkin kaže da je uverena da bi brz ekonomski napredak regiona mogao biti ostvaren ukoliko bi privlačenje stranih investicija išlo podruku sa jačanjem institucija i borbom protiv korupcije koja je veliki regionalni problem.

 Kako biste ocenili ishod Strateškog dijaloga o Zapadnom Balkanu koji je Forum organizovao u Sofiji

Sastanak u Sofiji bio je drugi koji smo upriličili za šefove država i vlada sa Balkana, prvi put je to bilo u januaru, u Davosu. Mislim da smo nastavili sa još većim entuzijazmom u Sofiji. Na skupu je učestvovalo preko 50 učesnika, uključujući austrijskog kancelara, komesara EU za digitalnu agendu, predstavnike Svetske banke, EBRD i EIB. U razgovorima su učestvovali lideri poslovnog sveta, kao i predstavnici mladih iz regiona. Budući da smo u središte stavili trgovinu i  investicije, uključujući digitalni eko-sistem sposoban da odgovori izazovima četvrte industrijske revolucije, kao i transportno povezivanje regiona, verujem da smo uspostavili konsenzus za snažan, zajednički iskorak napred.

O značaju regionalne saradnje govori se već dugo na više nivoa, neki od njih su dobrosusedska politika EU i Berlinski proces. Ipak, čini se da ambiciozne ideje za sada ostaju brojnije od realizovanih projekata. Može li sastanak u Sofiji da pokrene stvari u drugom pravcu?

 Mi vidimo naš sastanak u Sofiji kao dodatak regionalnim inicijativama koje pominjete. Svetski ekonomski forum je međunarodna organizacija koja promoviše saradnju privatnog i javnog sektora i ima ulogu da ih poveže radi zajedničkog odgovora na izazove. Smatramo da je naš doprinos postojećim inicijativama u tome jedinstven. Pa ipak, najbolji način da se pronađe trajno rešenje za postojeće regionalne izazove leži u samom regionu. Verujem da naša platforma može da bude način da se povežu regionalni lideri, ali i drugi donosioci odluka koji su sposobni da reči pretvore u dela.

 Jedan od zaključaka samita u Sofiji bio je da Zapadni Balkan ima potencijal da postane novi centar privrednog rasta i investicija. Šta bi bili preduslovi za to?

 Ja sam optimista. Ne verujem da je pitanje "da li će” već "kada će” i "koliko snažan” biti taj rast Zapadnog Balkana. Region se sporo oporavljao od ekonomske krize u poslednjoj deceniji i to prvenstveno zato što nije uspeo da savlada najveće izazove: nedostatak regionalne saradnje i integracija, slabost institucija, korupciju i spreči odliv mozgova koji ostavlja teške posledice. Zato smo kao ključnu temu naše agende stavili liderstvo. Verujem da su lideri shvatili da je pitanje zajedničkog delovanja urgentna stvar. Isto tako mislim da se otvorio prostor za novu generaciju lidera da budućnost uzme u svoje ruke.

 Kakve su mogućnosti napretka u oblastima koje ste definisali kao ključne: trgovini i investicijama, povezivanju, izgradnji digitalnog eko-sistema?

Biće veoma zanimljivo pratiti napredak u tim oblastima. U poslednjem trenutku u razgovore smo uključili i ministre saobraćaja iz regiona, koji su podneli izveštaje o postojećim inicijativama za poboljšanje međugranične saobraćajne infrastrukture. Mislim da smo videli i ohrabrujuće poruke u vezi sa digitalnom ekonomijom koja već postaje prioritet. Kada je reč o investicijama, tu bih volela da se fokusiramo na kvalitet ulaganja. To bi bile investicije koje generišu zaposlenost, doprinose borbi protiv korupcije, kako bi bio pravilno iskorišćen svaki dolar koji stigne u region.

 Neki analitičari skreću pažnju da su zemlje Zapadnog Balkana jedne drugima konkurencija na tržištu EU jer nude manje-više iste proizvode. Kako konkurente pretvoriti u partnere?

 Ako se osvrnete na rezultate Globalnog izveštaja o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, videćete da su regionalne ekonomije usklađene i da se tri od četiri koje pratimo nalaze blisko jedna drugoj na lestvici. Dobra strana te situacije je što bi strukturne reforme, primenjene istovremeno, onemogućile da neka od zemalja ostane u zapećku. Ipak, istina je da ekonomije Zapadnog Balkana moraju da se diversifikuju i da na bolji način odgovore globalnim izazovima. Strane direktne investicije biće važne, kao i pronalaženje načina da se osnaži ekonomska saradnja unutar regiona. Najbolji način da se to postigne je da se ohrabri regionalni preduzetnički duh. Mi znamo da mladi ljudi u regionu brzo osvajaju nove tehnologije, ali ih sputava nedostatak digitalne infrastrukture ili jasna politika podrške osnivanju novih kompanija. Izgradnja eko-sistema koji podstiče otvaranje novih radnih mesta uklonila bi strah na Zapadnom Balkanu da se zemlje međusobno takmiče jer bi postalo očigledno da međusobna podrška znači rast i razvoj.

 Zapadni Balkan je region gde je cena roming usluga mobilnih operatera i dalje visoka. Verujete li da je samit u Sofiji otvorio vrata ukidanju tih nameta i za građane ovog regiona?

 Na našem sastanku nije bilo reči o tome iako je povezivanje – fizičko i digitalno – bila jedna od tema na dnevnom redu. Sasvim je jasno da ukoliko Zapadni Balkan želi da poboljša svoju ekonomsku konkurentnost, nije bitno samo približavanje Evropskoj uniji nego i regionalno povezivanje. Evo vam primera: nekada je lakše otići od Prištine do Pekinga nego do nekog od susednih gradova. Na tom planu se, bez sumnje, mnogo toga mora uraditi.

 Očuvanje regionalne stabilnosti je jedan od najvažnijih zadataka regionalnih lidera. Šta vidite kao najveće izazove u tom smislu?

 Najveći izazov bi bio ukoliko regionalni lideri ne bi pronašli osnovu za izgradnju zajedničke budućnosti. Ako govorimo o najvećim ekonomskim izazovima, to bi bila niska konkurentnost privreda i visoka stopa nezaposlenosti. To je posledica slabih institucija, visokog nivoa korupcije i slabe povezanosti. Nijedan od ovih problema ne može se u potpunosti rešiti ukoliko samo jedna država radi na tome. Ali, ako svi rade zajedno, zaista ćemo moći da vidimo promene, čak i prilično brzo.

 Samit EU – Zapadni Balkan, koji je prethodio razgovorima koje je organizovao Svetski ekonomski forum, nije doneo više od podrške na rečima kada je reč o proširenju Evropske unije. S tim u vezi, često se može čuti da sve inicijative koje promovišu jačanje veza u regionu, zapravo služe kao neka vrsta zamene za jasnu, predvidivu evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana. Kako vi na to gledate?

Mi Strateški dijalog ne smatramo ni alternativom niti prethodnicom debate o proširenju. Naš cilj je da se putem privatno-javnog partnerstva uspostavi stabilnost na Zapadnom Balkanu. Jednom uspostavljena stabilnost  ubrzaće ekonomski rast i privlačenje investicija. Zemlje Zapadnog Balkana će morati da sprovedu strukturne reforme i moraće da sarađuju bez obzira na to da li je njihova budućnost u Evropskoj uniji ili nije.


Na skupu Strateški dijalog o Zapadnom Balkanu, koji je organizovao Svetski ekonomski forum, učestvovali su predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, predsednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović, premijer Crne Gore Duško Marković, premijer Albanije Edi Rama, predsednik Kosova Hašim Tači i  potpredsednik Vlade Makedonije Kočo Agnjušev.

 

 Globalni izveštaj o konkurentnosti (Global Competitivness Report 2017-2018) pokazuje da privrede Zapadnog Balkana karakteriše niska konkurentnost po kojoj su na dnu evropske lestvice. Albanija je 75, Crna Gora 77, Srbija 78, a BiH 103. od 137 zemalja obuhvaćenih analizom.


pošaljite komentar

Nema komentara