Stefan Anđelković, doktorand računarske biologije na Univerzitetu u Pitsburgu

Dopustio sam emocijama da mi nađu fokus

  • Broj 53, septembar 2018.

  • Dušica Jovanović

  • 0

Od prvih obeshrabrujućih koraka u oglednom odeljenju Matematičke gimnazije, kad je shvatio da svi znaju programiranje bolje od njega, preko studija fizike na Beogradskom univerzitetu, Stefan je stigao do master studija na Kembridžu, a potom i doktorata u Pitsburgu, Amerika. Njegova priča govori o tome kako je svuda moguće stići, ako znate kuda ste pošli

Da kvalitet i upornost uvek dočekaju svojih pet zlatnih minuta, kao što voda uvek nađe put i izbori se za svoj tok, dokazuje Stefan Anđelković, doktorand američkog Univerziteta u Pitsburgu na odseku za računarsku biologiju.

Međutim, taj njegov „naučni tok“ nije uvek imao jednostavan i predvidljiv put. Još kao učenik oglednog odeljenja Matematičke gimnazije u Beogradu, Stefan je bio fasciniran programiranjem, ali nije bio jedan od onih imaju najbolji računar, već je, kako kaže, koristio onaj koji „koči“ i na kome „seckaju igrice“, zbog čega je mislio da se nikada neće probiti u toj sferi.

„Kada sam krenuo u sedmi razred, okruženje je pomalo obeshrabrujuće delovalo na mene, u smislu da je bilo dosta vršnjaka koji su se već interesovali za računare, a ja nisam imao priliku da se u tu priču uključim ranije. Bilo je i onih koji su već sa strane učili da programiraju i u tom trenutku meni je bilo nepojmljivo da ću ja biti taj koji će jednog dana da programira“, priseća se Stefan, koji se, uprkos svemu, ipak potpuno posvetio onome što najviše voli.

Kako je još tada znao čime bi želeo da se bavi, upisuje studije fizike na Beogradskom univerzitetu, tokom kojih je, osim odličnih rezultata, zabeležio još jednu bitnu, životnu stvar, a to je da se pojedine stvari nikad ne smeju uzimati zdravo za gotovo.

„Pred kraj druge godine fakulteta mi se pojavio autoimuni poremećaj u oku i postojao je rizik da ću izgubiti vid. To je bio baš kritičan period i nisam znao šta mogu da očekujem, ali to je bio momenat kada sam shvatio da su zbog zdravlja svi moji planovi bazirani samo na pretpostavkama. U toj nezgodi sam pronašao svoj cilj i shvatio koliko mi je ključno to što radim.“

Upisom naprednih master studija fizike na Kembridžu, tokom kojih se specijalizovao za fiziku visokih energija, odnosno fiziku elementarnih čestica, „Stefanov tok“ razbija još jednu tvrdu branu u vidu komentara da je taj akademski korak preveliki zalogaj za njega.

„Nisam verovao njima, već svojim instinktima. Shvatio sam da treba vredno da radim, imajući na umu da u svetu postoje različite metrike - jedni ljudi cene određene stvari više ili manje, stoga sam znao da je veoma važno da pred komisijom prezentujem ono što oni žele da vide, tj. da predstavim one kvalitete koje oni traže, a ne one koji njih ne interesuju. Tako sam uspeo da upišem master studije na Kembridžu, iako su mnogi verovali da se to nikada neće desiti.“

Nastavak teksta možete pročitati u 53. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara