Dualno obrazovanje bez privrede

Nema ozbiljnih dokaza da je dualno obrazovanje dalo neki veliki doprinos rastu privrede Nemačke, Švajcarske ili Austrije, čije modele želimo da preuzmemo. Nijedna od pomenutih zemalja nije napustila tradicionalni sistem obrazovanja. One nemaju potrebe da posebno insistiraju na dualnom obrazovanju, jer tako obrazovane radnike lako mogu naći u zemljama koje taj sistem oberučke prihvataju

O dualnom obrazovanju, koje u poslednje vreme izvršna vlast zagovara, uz podršku zapadnih zemalja, u javnosti su vrlo oprečna mišljenja. Jedni daju punu podršku i smatraju da je dualno obrazovanje ključ za povećano zapošljavanje, dok kritičari ukazuju da se time ozbiljno snižava obrazovni prag i smanjuju kompetencije mladih ljudi da se snađu i nađu sebi mesto u digitalnoj eri. 

Da li je Srbiji potrebno dualno obrazovanje i zbog čega su po ovom pitanju izuzetno podeljena mišljenja u stručnoj javnosti?

U Srbiji se zbog prihvaćenog neoliberalnog koncepta razvoja i „bezalternativne“ orijentisanosti na ulazak u Evropsku uniju, olako prihvata sve što joj se spolja nameće. Reforma po Bolonjskoj deklaraciji sprovodi se već deceniju, a da nigde nemate ozbiljne naučne analize njenih posledica. Ocene su više ideološki i politički obojene. Znanje se vrednuje samo kao faktor koji donosi profit i ekonomski napredak. Njegova humanistička i kritička strana se eliminiše i smatra se nepotrebnom. 

Globalizovanom svetskom kapitalu potrebna je radna snaga određenih profila, i za to se pobrinula reforma školstva, na najvišem nivou. Ona je dopunjena i lakšim uslovima za odlazak iz zemlje najobrazovanijih, tj. elite znanja. Nju najrazvijenije zemlje sveta lako privlače stipendijama i izuzetnim uslovima studiranja, lakšim uslovima zapošljavanja i profesionalnog napredovanja. Tzv. „plavi karton“ precizno određuje koje stručnjake zemlje EU (kao Nemačka) traže i primaju. Za zemlje iz kojih oni dolaze to je čist ekonomski, demografski i ljudski gubitak. Po mogućnostima da zadrži najobrazovanije građane od odlaska iz zemlje Srbija je među najlošije plasiranim državama u svetu. Njen izvozni „brend“ već decenijama su najobrazovaniji ljudi. Taj trend se od 2000. godine do danas višestruko intenzivirao. 

Mit o dualnom obrazovanju samo je novi korak sprovođenja reforme obrazovanja. Sve se predstavlja važnijim nego što jeste, a kvalifikuje velikim, demokratskim, evropskim i civilizacijskim dostignućem. Ima i ocena da nam od toga zavisi napredak celokupne privrede i društva. Nikakvi argumenti protiv toga neće sprečiti vlast da svoju zamisao sprovedu u delo. 

Koji su argumenti onih koji se zalažu za dualno obrazovanje?

Njegovi zagovornici tvrde da se ono pokazalo veoma dobrim i uspešnim u razvijenim zemljama Evrope; da smanjuje nezaposlenost, a posebno mladih; da će se mladi bolje snaći na tržišu rada i lakše doći do posla; poslodavci iz sveta će lakše dolaziti do kvalifikovane radne snage itd.

Vi ste protivnik dualnog obrazovanja, koji su vaši argumenti?

Kao prvo, dualno obrazovanje nije izum razvijenih zemalja i nije ništa novo, što već nismo imali u Jugoslaviji pre 1990. godine. Postojale su stručne škole za zanatska zanimanja (frizere, trgovce, građevinske radnike svih profila…) i svršeni srednjoškolci su se lako zapošljavali u zemlji i inostranstvu. 

Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija