Dr Nada Novaković, sociolog, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu

Dualno obrazovanje bez privrede

  • Broj 37, januar-februar 2017.

  • Dijana Ivanov Kadić

  • 1 komentar

Nema ozbiljnih dokaza da je dualno obrazovanje dalo neki veliki doprinos rastu privrede Nemačke, Švajcarske ili Austrije, čije modele želimo da preuzmemo. Nijedna od pomenutih zemalja nije napustila tradicionalni sistem obrazovanja. One nemaju potrebe da posebno insistiraju na dualnom obrazovanju, jer tako obrazovane radnike lako mogu naći u zemljama koje taj sistem oberučke prihvataju

O dualnom obrazovanju, koje u poslednje vreme izvršna vlast zagovara, uz podršku zapadnih zemalja, u javnosti su vrlo oprečna mišljenja. Jedni daju punu podršku i smatraju da je dualno obrazovanje ključ za povećano zapošljavanje, dok kritičari ukazuju da se time ozbiljno snižava obrazovni prag i smanjuju kompetencije mladih ljudi da se snađu i nađu sebi mesto u digitalnoj eri. 

Da li je Srbiji potrebno dualno obrazovanje i zbog čega su po ovom pitanju izuzetno podeljena mišljenja u stručnoj javnosti?

U Srbiji se zbog prihvaćenog neoliberalnog koncepta razvoja i "bezalternativne" orijentisanosti na ulazak u Evropsku uniju, olako prihvata sve što joj se spolja nameće. Reforma po Bolonjskoj deklaraciji sprovodi se već deceniju, a da nigde nemate ozbiljne naučne analize njenih posledica. Ocene su više ideološki i politički obojene. Znanje se vrednuje samo kao faktor koji donosi profit i ekonomski napredak. Njegova humanistička i kritička strana se eliminiše i smatra se nepotrebnom. 

Globalizovanom svetskom kapitalu potrebna je radna snaga određenih profila, i za to se pobrinula reforma školstva, na najvišem nivou. Ona je dopunjena i lakšim uslovima za odlazak iz zemlje najobrazovanijih, tj. elite znanja. Nju najrazvijenije zemlje sveta lako privlače stipendijama i izuzetnim uslovima studiranja, lakšim uslovima zapošljavanja i profesionalnog napredovanja. Tzv. "plavi karton" precizno određuje koje stručnjake zemlje EU (kao Nemačka) traže i primaju. Za zemlje iz kojih oni dolaze to je čist ekonomski, demografski i ljudski gubitak. Po mogućnostima da zadrži najobrazovanije građane od odlaska iz zemlje Srbija je među najlošije plasiranim državama u svetu. Njen izvozni "brend" već decenijama su najobrazovaniji ljudi. Taj trend se od 2000. godine do danas višestruko intenzivirao. 

Mit o dualnom obrazovanju samo je novi korak sprovođenja reforme obrazovanja. Sve se predstavlja važnijim nego što jeste, a kvalifikuje velikim, demokratskim, evropskim i civilizacijskim dostignućem. Ima i ocena da nam od toga zavisi napredak celokupne privrede i društva. Nikakvi argumenti protiv toga neće sprečiti vlast da svoju zamisao sprovedu u delo. 

Koji su argumenti onih koji se zalažu za dualno obrazovanje?

Njegovi zagovornici tvrde da se ono pokazalo veoma dobrim i uspešnim u razvijenim zemljama Evrope; da smanjuje nezaposlenost, a posebno mladih; da će se mladi bolje snaći na tržišu rada i lakše doći do posla; poslodavci iz sveta će lakše dolaziti do kvalifikovane radne snage itd.

Vi ste protivnik dualnog obrazovanja, koji su vaši argumenti?

Kao prvo, dualno obrazovanje nije izum razvijenih zemalja i nije ništa novo, što već nismo imali u Jugoslaviji pre 1990. godine. Postojale su stručne škole za zanatska zanimanja (frizere, trgovce, građevinske radnike svih profila...) i svršeni srednjoškolci su se lako zapošljavali u zemlji i inostranstvu. 



Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija

pošaljite komentar

1 komentar

  • Bojan

    Nebih da nekog vredjam , ali citajuci ovaj tekst dodjem u iskusenje da opsujem. Pisac ili ti strucni saradnik, ne da nema pojma o temi , vec dovodi citaoce u zabludu. Gospodjo Novakovic neznam na cemu ste vi doktorirali ali reci da "Nema ozbiljnih dokaza da je dualno obrazovanje dalo neki veliki doprinos rastu privrede Nemačke, Švajcarske ili Austrije" je glupost. A ima dokaza da je sistem kojim vi dajete prednost dovodi do rezultata , a oni s takvi da svi idu u Nemacku , Austiju i Svajcarsku . Verovatno da im tamo pomognu da se i oni razviju da bi bili na nasem nivou. Mogao bih milion razloga da navedem da nase skolstvo nije ni blizu kako treba da bude a sve zahvaljujuci takvim i slicnim saradnicima. Dali uopste poznajete taj sistem kada o njemu pisete, kada kazete " kod nas je bilo dualno obrazovanje do 1990". To nema veze ali nikakve sa dualnim obrazovanjem i sluzilo je da se priuceni majstorcici legalizuju dobijajuci neke diplomice koje nisu bas mnogo cemu sluzile. Primer 1 srbija- moj rodjak tri meseca kod nekog vulkanizera uci da montira gume, nakon toga odlazi na radnicki ukuverzitet u paracinu i neznam kako ali dobija neku diplomu. Treba li da navedem da osoba nezna da pise i da je vise puta ponavljao razrede jos u osnovnoj skoli. Primer 2 Austria - cerka mog poznanika uci za trgovca ima obavezu da nadje prodavnicu u kojoj ce uciti sledece tri godine cetri dana po osam sati je obavezna da radi u prodavnici i mora da prodje sve faze i sva radna mesta u tom kolektivu za tri godine. jedan dan je nastava pre i posle podne 10 casova svake nedelje osim Matematike , Nemackog i engleskog samo strucne predmete. Primer 3 srbija. Moj sopstveni , Usmereno- masinska, idemo u skolu ni neznajuci sta cemo sa sobom ni zasta smo tu, praksa nam se sastojala da se krijemo po halama 14 og Oktobra i branja gorozdja (neznam kakve veze ima sa masinstvom ) da ne pominjem marksizam i odbranu i zastitu i slicne predmente iz kojih si mogao da dobijes keca i ponavljas.Sa diplomom si mogao da sedis kuci do mile volje. Jedan Masin bravar trazi sebi mesto za ucenje Radionicu ili neku fabriku koja prima ucenike i ima program obrazovanja ucenika struka koji joj trebaju pet dana nedeljno deca idu u tu fabriku i pocinju da uce svoj zanat . Naravno da se za taj posao dobija novac ne kao da radis ali se dobija dovoljno da ta deca imaju svoj dzeparac na primer 3 godina masinbravar u Austriji dobija oko1600€ Trgovac oko 800€ frizer oko 600€ . Taj isti bravar ima sve obaveze kao i svaki drugi radnik uci se da ne kasni na posao da svoje obaveze ispunjava itd takoreci prave coveka od njega .Svake godine je u obavezi da provede dva meseca u skoli uci se pre i posle podne , spava u internatu i nakon tri godine izlazi kao gotov masinbravar. Sprman da prvog radnog dana odmah pocne sa radom . A ne kao kod nas da tek dolaskom na radno mesto pocinje sa ucenjem koje kod nekih traje i do penzije