Može li Srbija da uhvati voz digitalne revolucije

Ekonomija znanja - prečica do razvijenih

  • Broj 53, septembar 2018.

  • Miloš Obradović

  • 0

U kreativnim industrijama u Srbiji radi oko 100.000 ljudi. U poslednje tri godine ove industrije beleže godišnji rast od 6,4 odsto i prave prihode od 4,7 milijardi evra, što je 13,5 odsto BDP-a. Umesto da i dalje hiljaditi put, mozgom 19. veka, ponavljamo priču o reindustrijalizaciji, možda je vreme da obratimo pažnju na ovu industriju budućnosti

Šta su najveći potencijali Srbije? Šta su strateške grane u koje bi država trebalo da ulaže? Kako treba da izgleda srpska ekonomija u budućnosti? Decenijama na ova pitanja stižu odgovori 20. veka, kao na primer da su poljoprivreda i energetika strateške grane, ili da je potrebna reindustrijalizacija. Poslednjih godina, a posebno poslednjih meseci, ispočetka stidljivo, a onda i sasvim otvoreno, u javnost se probila ideja o ekonomiji za koju nije potreban veliki kapital, o ekonomiji u kojoj je strateški resurs čovek odnosno njegovo znanje.

Postalo je već opšte mesto da je naša šansa za dostizanje razvijenih zemalja hvatanje voza četvrte industrijske revolucije. Ova ideja sazrela je pre svega na krilima eksplozivnog rasta informacionih tehnologija u Srbiji. Sa širenjem interneta odjednom je za dobru zaradu ili čak i sopstveni biznis potreban laptop, dobar internet, znanje programiranja i dobra ideja. Međutim, sa IT industrije prešlo se na priču o kreativnoj industriji ili kreativnoj ekonomiji. Čak je i predsednica Vlade Ana Brnabić u martu otvorila konferenciju „Kreativna Srbija: budućnost je kreativna“, nakon koje je ubrzo formirala Savet za kreativne industrije, koji nije vladino telo, već je osnovano baš na inicijativu premijerke.

Nije baš lako objasniti šta je kreativna industrija. Pojam je nastao u Velikoj Britaniji 1990-ih godina i to u okviru državne kulturne politike.  Tada su kreativne industrije definisane kao one industrije koje imaju poreklo u individualnoj kreativnosti, veštinama i talentu i koje imaju potencijal za kreiranje bogatstva i radnih mesta kroz generisanje i eksploataciju intelektualne svojine. Kao što se da primetiti, ova definicija zahvata široke i veoma raznovrsne oblasti. Konkretno kreativne industrije uključuju advertajzing, arhitekturu, tržište umetnosti i antikviteta, zanate, dizajn, modni dizajn, film, video, fotografiju, softver i kompjuterske igrice, muziku, izvođačke i vizuelne umetnosti, izdavaštvo, televiziju i radio.

Prema klasifikaciji Svetske organizacije za intelektualnu svojinu sa sedištem u Ženevi (WIPO), pored tzv. ključnih, tu su i međuzavisne kreativne delatnosti kao što su industrija proizvodnje nosača audio-vizuelnih i ostalih podataka (npr CD ili DVD-a), zatim industrija proizvodnje ličnih potrošačkih elektronskih uređaja kao što su mobilni telefoni, TV i radio uređaji, proizvodnja muzičkih instrumenata, proizvodnja papira i proizvodnja fotografske opreme. Ali ni to nije sve, pošto postoje i sporedne kreativne delatnosti gde spadaju arhitektura, proizvodnja obuće i odeće, dizajn, moda, pa čak i proizvodnja igračaka.

U Srbiji, kao i u svetu, to je jedan od najbrže rastućih privrednih sektora.

Nastavak teksta možete pročitati u 53. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara