Dr Gordana Danilović Grković, direktorka Naučno-tehnološkog parka Beograd

Gajimo mlade, pametne i hrabre

  • Broj 38, mart 2017

  • Gordana Bulatović

  • 0

Dugo sam radila u nauci i duboko verujem u potencijal naučnoistraživačkog sektora i po znanju koji tamo postoji, razvijenim tehnologijama, metodama, prototipovima... To je zaista naše bogatstvo. To je ono što svet zove potencijal za inovacije. U svim relevantnim međunarodnim analizama najbolje smo ocenjeni baš za inovacioni potencijal. Ono gde zaostajemo to je komercijalizacija inovacija. Na tome moramo još puno da radimo, naše razvojno polje je tu najveće, kaže na početku razgovora za „Novu ekonomiju" Gordana DanilovićGrković, direktorka Naučno-tehnološkog parka Beograd.


Naučno-tehnološki park Beograd zvanično je otvoren 30. oktobra 2015. godine, iako je njegova izgradnja počela još 1989. godine. Smešten na rubu Zvezdarske šume, prostire se na nekoliko hektara, sa preko 16.000 kvadrata poslovnog prostora raspoređenih u pet poslovnih zgrada spremno je da primi čak 80 rastućih tehnološko-razvojnih i malih novoosnovanih firmi, odnosno oko 800 zaposlenih.
„Već sada u kompleksu možete videti da svakodnevno na posao dolazi skoro 400 inženjera koje angažuje 46 tehnoloških kompanija, od kojih su 12 razvojni centri stranih kompanija, a 25 startap firme. Sama ta brojka je pokazatelj kako potencijala ove zemlje, tako i mogućnosti koje možemo stvoriti kako bi mladi obrazovani ljudi mogli ovde ostvariti svoju ekonomsku egzistenciju", objašnjava Danilović Grković.

Šta smo, kao društvo, izgubili tim odugovlačenjem završetka gradnje Parka od skoro tri decenije?

Srbija je očigledno još pre 27 godina prepoznala značaj naučno-tehnoloških parkova, ali to su definitivno bili drugačiji uslovi i drugi problemi. Tačno je da smo kao zemlja propustili više prilika posle 2000. da obnovimo gradnju, kao i da ranije pustimo kompleks u funkciju. Ne zanosim se time da jedan naučno-tehnološki park može rešiti problem odliva mozgova, ali verujem da nepovratno može uticati na razvoj u svojoj regiji, jer iskustva razvijenih pokazuju da jedan takav razvojni centar, pored toga što u sebi koncentriše veliki tehnološki potencijal, podstiče i druge na različite razvojne aktivnosti. Mislim da ovaj početni razvoj našeg NTP na Zvezdari to svakim danom sve više pokazuje.

 

Na jednom mestu nudite infrastrukturu, ali i vezu sa fakultetima i naučnoistraživačkim institucijama. Kako to izgleda u praksi?

Naučno-tehnološki parkovi nisu samo prostor, mnogo su više od toga. Ako je cilj stvaranje jakog tehnološkog jezgra, onda je izuzetno važno pre svega privući tehnološko razvojne kompanije sa jedne strane, a sa druge stvoriti uslove mladim obrazovanim ljudima da započnu sopstveni biznis, po već razvijenoj metodologiji na tehničkim fakultetima, ali i kreirati usluge koje će i jednima i drugima pomoći da ubrzaju svoj razvoj. U praksi to znači inspirativan ambijent, moderan kompleks sa potrebnim infrastrukturnim sadržajima sa jedne strane, a sa druge ubrzan razvoj usluga koji će pomoći da ove kompanije i inovativni timovi maksimalno iskoriste potencijale i probleme otklanjaju u hodu. U setu usluga koje razvijamo smatramo najvažnijom pristup bazama znanja, počev od pristupa kadrovima kroz zapošljavanje i praksu, preko pristupa laboratorijskoj opremi, do zajedničkih istraživanja. Bez povezanosti NTP sa univerzitetima, naučnim institutima i istraživačkim laboratorijama, firme koje su locirane u NTP ne mogu ostvariti uspešan transfer znanja i tehnologija iz istraživanja u praksu.

 

Postoji li i povratna zainteresovanost ovih institucija za ono što rade firme smeštene u NT parku?

Moramo imati u vidu da su istraživački i privredni sektor po definiciji različiti sektori sa različitim ciljevima, načinima rada, orijentacijom na vrednosti... I svuda u svetu se baš zbog toga razvijaju različiti mehanizmi i različite organizacije - parkovi, inkubatori, centri za transfer tehnologije, inovacioni centri, koji pomažu da se rezultati nastali u istraživanjima komercijalizuju. To u prevodu znači da su ove organizacije istovremeno i produžena ruka nauke i baš zbog toga je Univerzitet u Beogradu jedan od osnivača NTP Beograd. Ali kako smo decenije propustili u ovoj oblasti, svesni smo da je ovo proces koji traži vreme i da svi zajedno moramo puno raditi na uspostavljanju i testiranju mehanizama. U suprotnom, efekti će izostati.

 

 

Nastavak teksta možete pročitati u 38. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija

pošaljite komentar

Nema komentara