Kolumna Biljane Stepanović

Gde je ovde vladavina prava

  • Broj 33, septembar 2016.

  • Biljana Stepanović

  • 0

Na početku jedan slučaj iz takozvanog običnog života: ako ste, na primer, neredovni platiša računa za Infostan (što nije ni poželjno ni pohvalno, naravno) pa vam se nagomilaju računi i dobijete tužbu, vi odete i platite sve račune i čekate da vam se još razrežu i troškovi utuženja, umesto toga počnu da vam stižu prazni računi, sa obaveštenjem da ste u pretplati. Odete da pogledate šta se događa i saznate sledeće – vaš novac nije upotrebljen za izmirenje zaostalog duga, za koji i dalje ide kamata i troškovi prinudne naplate, već je prebačen na avans, odnosno kredit za buduće račune koji će tek da dospevaju. Naravno, bez ikakve kamate za to što prinudno „kreditirate" Infostan, dok vi za svoj dug plaćate i kamate i kazne. Infostan se za ovu akciju ne poziva ni na jedan zakon, već na Zaključak grada Beograda, donet još 2011. godine.

Slučaj drugi: ako ste privrednik&preduzetnik bez ikakve političke zaštite, sve obaveze prema Poreskoj upravi morate plaćati na vreme, uz obavezne kazne ako to ne učinite. Što je sasvim u redu. Ono što nije u redu, jeste činjenica da ste pritom sasvim svesni da ova obaveza ne važi baš za sve. Ima povlašćenih koji svoje obaveze, na neki volšeban način, mogu i da ne plaćaju, da ih prolongiraju i da na taj način nanose štetu i budžetu i drugim preduzećima kojima su nelojalna konkurencija i pravnom sistemu države. Ako pak, kojim slučajem, imate pretplatu poreza, knjigovođa vam toplo posavetuje da nikako ne tražite povraćaj „jer ćete sebi navući inspekciju na vrat pa ćete dobiti još veću kaznu, nešto će da nađu". Pametnije je da ćutite i čekate da vam se pojavi dug, pa da ga prebijete sa pretplatom. Za to vreme, naravno, država vam ne plaća kamatu na tu pretplatu, kao što je naplaćuje za vaš dug.

Ako se prevarite pa nekome date robu ili izvršite uslugu a niste naplatili unapred, praktično samo od njegove dobre volje zavisi da li će da vam plati ili neće. Ako nagomila dugove i zatvori preduzeće pa otvori novo, svoje potraživanje možete samo da „uramite". Situacija se popravila sa prinudnom naplatom, ako se za nju odlučite i ako dužnik ima novca na računu. Ali, tada računajte da dužnik sa vama više neće da posluje, jer se ovde uvredom smatra naplata duga, a ne izbegavanje da se taj dug plati. Ako vam je dužnik veliko preduzeće i možda monopolista, a vi malo preduzeće, to će za vas značiti propast, pa onda morate da ćutite i trpite.

Valjda najbizarniji slučaj opšte konfuzije gde su sve vrednosti izmešane i situacija dovedena do apsurda, jeste predlog da onima koji ne idu na redovne kontrole, a obole od kancera, bude uskraćeno lečenje. Obrazloženje je – sami ste krivi što ste dozvolili da se razbolite, prevencija je daleko jeftinija od lečenja i sad sami snosite posledice. Osim što je nemoralna, ova ideja je i protivpravna: lečenje u državnom zdravstvenom sistemu oni koji rade debelo su plaćali mesecima i godinama. A ako se razbole od ove opake bolesti, gde je vreme najvažniji faktor, na terapije i operacije moraju da čekaju mesecima. Bez obzira na to što su se javili na vreme i svoje lečenje, faktički, unapred platili. Za to što im usluga koju su unapred platili nije blagovremeno pružena, niko nije odgovoran.

O tome da grupa maskiranih ljudi može da poruši tokom noći jedan kvart, policija ne reaguje i niko još „ne zna" ko bi to mogao biti, niti sme da pita premijera koji je sam, javno, rekao da on zna i nazvao počinioca „kompletnim idiotom", uzaludno je više trošiti reči. Činjenica da još nije pronađen atentator na Milana Beka govori nam da svako može biti napadnut i upucan, a počinilac neće biti nađen. Činjenica da je Luka Jovanović pregažen i usmrćen nasred Brankovog mosta, a famozni „kantrimen" uopšte nije pronađen, ili da je Andreu Bojanić automobilom usmrtio sin Željka Mitrovića i umesto da je u zatvoru uredno se slika na žurkama, govori nam da za neke zakoni i ne važe. Činjenica da su se ulični oružani obračuni i ubistva vratili na ulice, opasno podseća na devedesete.

I na kraju, a u stvari je na početku, predsednik Vlade Republike Srbije građane zemlje na čijem je čelu koji se sa njim ne slažu naziva ološem, koristi i druge pogrdne reči, viče sa govornice i koristi govor mržnje, čime unižava i kompromituje samu instituciju predsednika vlade jedne evropske države. Upravo suprotno od onoga za šta su ga građani izabrali i za šta ga plaćaju. On sam, dakle, krši svoje ustavne i zakonske obaveze koje je kao predsednik vlade preuzeo zakletvom.

Ako je, dakle, nešto jasno za prethodne četiri godine naprednjačke vlasti, onda je to činjenica da su pravna sigurnost i poštovanje zakona postali veoma fleksibilne kategorije. Sve se to događa u vreme kad smo u pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji uspeli da otvorimo baš poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava.

pošaljite komentar

Nema komentara