Kako je skrojen budžet za 2018.

Gondola na Kalemegdanu i ostali prioriteti

  • Broj 47, januar 2018

  • Branislav Krivokapić

  • 0

Budžet za 2018. nastavlja sa podrškom gubitašima, nesmetanim funkcionisanjem partijskog zapošljavanja i preraspodelom mase zarada u javnom sektoru prema aršinima vlasti. Smanjenje penzija ostaje na snazi, ali su zato povećani iznosi za MUP, BIA, vojsku i nabavku naoružanja i to sasvim netransparentno, jer o načinu trošenja tog novca nema ni slova


Budžet za 2018. je razvojni i usmeren na podizanje standarda građana, tvrdi premijerka Ana Brnabić. Među rashodnim stavkama limitirani su prioriteti koji treba da obezbede stabilnost i trajno povećanje BPD-a, dodaje ministar finansija Dušan Vujović, ističući da je Srbija izašla iz prve i najteže faze reformi i da je Vlada na putu da to stanje „cementira". Za opoziciju to je „cementiranje" netransparentno, usmereno na „odbranu prestola", finansiranje gubitaša i besmislenih projekata, među kojima posebno bode oči izgradnja gondole na Kalemegdanu. Između ova dva pola je stav Fiskalnog saveta koji, uz pohvale za uspeh fiskalne konsolidacije i obaranje deficita na oko 0,5 odsto BDP, upozorava da je javni dug i dalje visok, problemi u javnim preduzećima ogromni, lokalni budžeti neuređeni, kvalitet javnih usluga veoma nizak…

Sa projekcijom rasta u 2018. od 3,5 odsto, čime bi se srpski BDP približio „magičnoj" cifri od 40 milijardi evra, Vlada, naravno, tvrdi da smo na dobrom putu. Očekuje se da rast BDP pre svega počiva na rastu poljoprivredne (9 odsto) i industrijske proizvodnje (5,5 odsto), kao i na povećanju investicija (5,1 odsto), izvoza (8,8 odsto) i potrošnje (2,7 odsto).
Što se tiče javnog duga, koji je na dan 30. septembra 2017. iznosio nešto preko 24 milijarde evra, za otplatu dugova javnih preduzeća za koje je garantovala država iz budžeta će u 2018. otići 24 milijarde dinara ili 200 miliona evra, što je skoro upola manje nego ove godine. Vlada naredne godine više neće izdavati garancije za kredite javnih preduzeća, ali će zato garantovati za njihove investicije u iznosu od 58,6 milijardi dinara (488,3 miliona evra). Tako će, po sistemu „nije šija, nego vrat", u vrednosti od 11 milijardi dinara „Srbijagasu" biti data garancija za bankarski kredit koji je ovoj firmi potreban za izgradnju gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom.
U budžetu za 2018. najveće negodovanje javnosti izazvala je stavka - penzije. Iako je za dotacije Fondu PIO predviđeno 1,54 milijarde evra, što je oko 15,7 odsto ukupno planiranih prihoda u narednoj godini, više čak i od najveće prihodne stavke - akciza na naftne derivate, nezadovoljstvo je izazvala činjenica da Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzije, uprkos preporukama Fiskalnog saveta, ne samo da nije ukinut, već nema ni naznaka da će to u skorije vreme biti učinjeno.


Nastavak teksta možete pročitati u 47. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

pošaljite komentar

Nema komentara