Veronika Tasić Vušurović, izvršna direktorka Inicijative Digitalna Srbija

Imamo malo vremena da iskoristimo tehnološku revoluciju

  • Broj 48, mart 2018

  • Nenad Milosavljević

  • 0

Postoje biznisi u Srbiji koji su dokazali da mogu uspeti globalno, da mogu da upotrebe najkvalitetnije domaće stručnjake da stvore dobar proizvod. Dakle, jednom nogom smo već u „vozu" digitalne transformacije. Imamo još desetak godina da svi uđemo u njega.


Inicijativa Digitalna Srbija je relativno mlada organizacija, a u nju su uključena velika imena iz sveta IT-ja, telekomunikacija, izdavaštva, konsaltinga, kao što su Nordeus, Infostud, Microsoft, PWC, Telenor... Agenda uključuje niz ciljeva, a u središtu je jedan, onaj najvažniji.

„Ono što su osnivači Inicijative prepoznali kao misiju i viziju jeste da se našoj zemlji pomogne da se digitalno transformiše", kaže Veronika Tasić Vušurović za „Novu ekonomiju".


Koji su sve ciljevi organizacije i kako tačno nameravate da ih realizujete?

Inicijativu Digitalna Srbija osnovalo je devet kompanija, koje su vodeće u svojim oblastima, bilo da je to IT ili neka druga oblast biznisa. Ono što im je zajedničko jeste da ove kompanije veruju u digitalne tehnologije. Naši osnivači su ili vodeće tehnološke kompanije ili su to tradicionalne kompanije koje su prepoznale potrebu da što pre prođu kroz digitalnu transformaciju i da deo poslovanja, ako ne i celo poslovanje, baziraju na digitalnim tehnologijama. Ciljevi koji proizlaze iz te naše velike slike se dotiču kako obrazovanja, tako i stvaranja zakonodavnog okruženja, pa do podrške preduzetnicima i mladim ljudima koji imaju ideje da ih ostvare. Naposletku, cilj je i da svi u Srbiji prepoznaju koliko je bitna tehnološka revolucija koja se upravo dešava i da se pokrene javni dijalog o tome kako i mi možemo i treba da se uključimo.


 

Često smo imali prilike da čujemo od ljudi iz IT sektora, pa i drugih oblasti, kako je regulativa zastarela ili rigidna. Kako biste vi ocenili pravni okvir koji se odnosi na internet generalno i na elektronsko poslovanje?

Što se tiče regulative, odnosno okruženja u kojem posluju kompanije, bilo velike bilo male, urađeno je dosta stvari i to je dobar početak, ali nam predstoji još mnogo toga. Zahtev svih vrsta kompanija u privredi, pa i startapova, jeste da se omogući što jednostavnije poslovanje. Država je pokrenula neke od stvari, krajem prošle godine je recimo razjašnjeno, nadamo se jednom za svagda, da nisu neophodne papirne fakture i da fakturu nije neophodno pečatirati, što će dovesti do većeg stepena digitalizacije u jednostavnim i svakodnevnim oblastima poslovanja. Neke od stvari na kojima mi u Inicijativi Digitalna Srbija trenutno radimo, a na kojima radi i država, jesu zakoni koji regulišu digitalni identitet i pojednostavljuju elektronska plaćanja. To su, dakle, zakonska rešenja koja će definitivno napraviti veliku razliku za poslovanje naših biznisa. Ilustracije radi, imamo na primer onlajn prodavnice aplikacija u okviru Google i Apple, koje su našim stručnjacima, developerima koji razvijaju aplikacije, nedostupne jer zbog rigidne regulative ne mogu da prodaju svoj proizvod iz Srbije. Umesto jednostavnog rešenja, ova mala preduzeća moraju da se dovijaju na druge načine, čak izmeste poslovanje u zemlje u okruženju, što našu zemlju uskraćuje za velike prihode. Istovremeno, svi u Srbiji kao krajnji korisnici aplikacija to osećamo jer nemamo mogućnost da korišćenje neke aplikacije plaćamo preko redovnih mesečnih računa. Ovo su samo neke od stvari koje bismo želeli da rešimo u interesu i privrede i građana.


Da li je to možda i posledica nedostatka komunikacije između naših nadležnih institucija međusobno, ali i komunikacije tih institucija sa velikim kompanijama koje ste spomenuli?

Veliki deo problema jeste zbog nedostatka komunikacije, ali i zato što nedostaje dobrih primera. Naša inicijativa radi na tome da se upravo ta komunikacije pospeši i da se u saradnji sa našim regulatornim telima identifikuju najbolja rešenja, koja mogu da se primene u našem zakonodavstvu bez velikih tektonskih promena.
Jedan od promovisanih ciljeva vaše organizacije jesu pomoć i podrška startapovima. Kako ocenjujete startap scenu u Srbiji? Ide li u korak sa svetom i gde postoji prostor za unapređenje?
Osnovati svoj startap i postati preduzetnik je veoma zahtevno i traži mnogo odvažnosti i hrabrosti, nešto čega mnogi mladi ljudi imaju na pretek, a ispostavilo se da imaju i dobre ideje. Veliki uspeh za nas kao društvo je to što startap scena raste i razvija se uprkos tome što zakonodavno okruženje nije idealno napravljeno da ih podrži. Sa druge strane, postoji sve veći interes privrede i velikih kompanija da sarađuju sa startapovima i da im one služe kao mali centri za istraživanje i razvoj. Nauka i akademske institucije ne smeju ostati po strani i radićemo na tome da se naučni potencijal Srbije, naši istraživači, asistenti i profesori uključe u rešavanje praktičnih problema iz oblasti biznisa. Startap kompanije se uglavnom vezuju za mlade ljude, ali ne treba smetnuti sa uma veoma značajnu ulogu iskusnih stručnjaka i ljudi iz biznisa koji svojim iskustvom, savetima pa i praktičnom pomoći mogu da budu odlučujući za komercijalni uspeh jedne poslovne ideje. To je nešto što se mi kao organizacija trudimo da ohrabrimo i da podržimo.



Nastavak teksta možete pročitati u 48. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara