Dmitar Đurović, Direktor Koridora Srbije

Ispitujemo sumnjive damping cene

  • Broj 3, septembar 2013.

  • Tijana Staletović

  • 0

Loša organizacija, nedostatak novca za eksproprijaciju, neadekvatna projektna dokumentacija i damping cene, razlozi su zbog kojih je završetak najvažnijeg drumskog pravca u Srbiji pomeren tek za sredinu 2016. godine. Do tada bi, naime, sa čak četiri godine kašnjenja, Koridor 10 konačno trebalo da bude kompletiran. A koliko će Srbiju zaista koštati taj projekat, niko od nadležnih još ne može ni da nasluti. Jer, cenu gradnje nadzidaće penali, koje će država morati da plati izvođačima radova i kreditorima.  Tome treba dodati i izgubljenu dobit, jer novih naplatnih rampi za putarinu još nema. Kako za „Novu ekonomiju" kaže Dmitar  Djurović, direktor „Koridora Srbije", na najvažnijem putnom pravcu lane nije završen nijedan kilometar autoputa, ali će ove godine biti najmanje 40.



„Polovinom avgusta u saobraćaj je puštena deonica Levosoje – granica sa Makedonijom u dužini od 21,5 kilometara. Krajem septembra očekujemo da bude završena deonica Donji Neradovac – Srpka kuća, dužine osam kilometara. Aktivno se radi i na istočnom kraku Koridora 10, posebno na tunelima.  Na svim deonicama trenutno radimo na oko 130 kilometara od kojih su na 52 kilometra radovi u poodmakloj fazi. U narednim danima otpočećemo izgradnju još 99,6 kilometara. Do kraja sezone na Koridoru 11, na deonici Ljig – Preljina, dobićemo prvi asfalt. „Zavrteli smo točak" i rešavanjem bazičnih problema stvorili kvalitetnu osnovu za bolje rezultate u budućnosti, kaže Đurović.

Nova ekonomija: Prema zvaničnim podacima, do juna ove godine, od ukupno nešto više od milijardu evra ugovorenih kredita za izgradnju Koridora 10 povučeno je svega 103 miliona.  Placaju li se zbog toga penali kreditorima i znači li to da je do sada samo desetina posla na najvažnijem drumskom pravcu završena?

Dmitar Đurović: Građevinska sezona je u punom jeku i u međuvremenu su povučena dodatna sredstva. Ukupno je za koridore 10 i 11 povučeno 274,8 miliona evra. Razlozi za kašnjenja u dimanici povlačenja kredita su loši projekti i nerešena eksproprijacija. Problemi se sada intenzivno rešavaju i nastojimo da sustignemo rokove.

NE:
Ko je odgovoran što je projektna dokumentacija kamen spoticanja zbog kojeg između ostalog kasne radovi i izvođači podnose odštetne zahteve?

DĐ: Iako su brojni primeri gde projekti „padaju" u praksi, do danas niko za to nije odgovarao. Stvari moramo nazvati pravim imenom, a krivci moraju da odgovaraju za svoj nerad, jer loš i zakasneli put odnosi ono što je najdragocenije, a to je ljudski život i to nema cenu. Mislim da dobro treba da se zamisle svi oni koji ubuduće svoj posao ne budu radili kako treba. Loši projekti, rađeni u kancelarijama, bez relevantnih istraživanja na terenu, otvaraju pitanja da li je to zaista tako moralo da bude i šta je pravi razlog zbog kojeg je struka u određenim slučajevima zakazala. Da li su to kratki rokovi, koje su direktori i političari dogovarali na osnovu svojih predizbornih kalkulacija, da li je to nedostatak novca za istraživanja na terenu, ili nešto što se zove neodgovornost i nemar projektanata, ostaje da se analizira. Takvu analizu je neophodno uraditi što pre, da nam se greške u budućnosti ne bi ponavljale. "Koridori Srbije” su početkom godine formirali grupu za naknadnu proveru i kontrolu projektne dokumentacije. Osnovna ideja je da se proaktivnim pristupom preduprede problemi, koji za posledicu imaju produženje rokova za izgradnju i značajno povećavanje investicionih troškova. Na poslovima provere i kontrole projektne dokumentacije intenzivno se radi, problemi se identifikuju i pokreće se inicijativa za njihovo rešavanje. Institut za puteve i CIP pokazali su spremnost da se angažuju i isprave propuste, koji su uočeni. Osim projektanata, odgovorni su i oni koji neopravdano sporo rešavaju probleme u mnogim nadležnim institucijama, izvođači koji loše i nekvalitetno izvode radove i pokušavaju "na olovku”, a ne na rad da postignu rezultat, kao i oni koji loše upravljaju projektima.

NE: Da li je konačno eksproprijacija na Koridoru 10 završena?

DĐ: Izgradnja Koridora je loše planirana. Novac za radove je bio obezbeđen iz međunarodnih kredita, a za eksproprijaciju ga nije bilo u budžetu. To bi značilo kao da imate spremne majstore, cement, ciglu i drugi materijal neophodan za izgradnju kuće, a nemate novac da kupite plac. U ovom poslu, ako jedna karika nedostaje, ceo proces je doveden u pitanje. Eksproprijacija se rešava i sa kolegama iz "Puteva Srbije” svakodnevno radimo na tome.  Zadovoljan sam onim što smo od početka ove godine uradili. Iz budžeta je za ovu godinu obezbeđeno ukupno oko 3,64 milijarde dinara, što je drastično uvećanje u odnosu na lane i dovoljno da se plan realizuje.  Uz ovakvu podršku Vlade Srbije siguran sam da ovaj proces možemo kvalitetno privesti kraju. Na potezu od Grabovnice do Grdelice, koja je u protekle dve godina bila "neosvojiva tvrđava"  aktivno se radi, a na svim deonicama Koridora 10 sve je manji broj slučajeva koji suštinski usporavaju rad i izazivaju pritužbe izvođača. Eksproprijacija u velikoj meri jeste pitanje novca, ali i direktno zadire u  sudbine vlasnika parcela. Nedavno smo imali situaciju da je jedna starija gospođa rekla da joj novac koji treba da dobije ništa ne znači i da ne zna šta će sa njim ako mora da se iseli sa ognjišta gde je provela ceo život. 

NE: Kada ce biti raspisan tender za nastavak radova na deonicama za koje je bila zadužena "Alpina” sa kojom je raskinut ugovor i imaju li domaći putari šansu da dobiju taj posao?

DĐ: Tender za završetak deonica na istoku Koridora 10, koje je izvodila "Alpina” biće raspisan ovog meseca, kao što smo i najavili. Zajedno sa nadzorom radimo na pripremi tendera i verujemo da će se početkom naredne građevisnke sezone na ovim deonicama raditi punom parom. Domaći putari imaju veliko iskustvo i znanje, međutim, način funkcionisanja u građevinskoj industriji kod nas u proteklom periodu ih je iscrpeo i doveo na ivicu rentabilnosti. U ovom trenutku najveći njihov problem za učešće na tenderima predstavljaju neophodne bankarske garancije, jer to su višemilionski iznosi. Moj predlog domaćim kompanijama je da se udruže, formiraju jedan jak konzorcijum. Osim deonica koje je radila "Alpina” ostaje da raspišemo tendere za deonicu Srpska kuća – Levosoje,  koju je trebalo da finansira Vlada Grčke preko HiPERB plana, ali je odustala zbog finansijske krize u toj zemlji, kao i Lot 6 na južnom kraku, za koji čekamo saglasnost Svetske banke na pripremljenu dokumentaciju.



Nastavak teksta možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara