Petar Matunović, vazduhoplovni inženjer i osnivač kompanije CTT

Iz garaže do prvog bespilotnog helikoptera

  • Broj 46, decembar 2017

  • Nataša Stojanović

  • 1 komentar

Naša očekivanja nisu bila orijentisana ka profitu merenom u novcu, već više ka mogućnosti da radimo ono što volimo i da imamo priliku da istražujemo, da se dokazujemo u svojoj profesiji, da pravimo nešto za avio-industriju. To je profit znanja i umeća. U vreme kada smo počinjali, kao avio-inženjeri  mogli ste da jurite vezu da se zaposlite u Jatu ili da odete iz zemlje. Nismo želeli nijedno od toga. Rešili smo da se  sopstvenim snagama borimo i doveli smo posao do nas

Sve velike inovacije počinju iz garaže, tako smi i mi  krenuli ozbiljno da stvaramo u garaži. Išli smo korak po korak i to je dalo rezultate Naš prvi proizvod je bila bespilotna letelica „Nikola Tesla 150" (NT150), a od proizvoda koje smo razvijali za strane klijente bili su, između ostalih, jedan helikopter za HighEye kompaniju i najsavremeniji simulator skijanja. Trenutno smo u fazi eksperimentalne proizvodnje kompozitnih struktura u autoklavu (industrijski sud pod visokim pritiskom i temperaturom)... Mi smo kreativci koji vole da materijalizuju svoju kreaciju, priča u  razgovoru za „Novu ekonomiju" Petar Matunović, vazduhoplovni inženjer i jedan od osnivača kompanije Composite Techonology  Team (CTT), koja se bavi proizvodnjom bespilotnih letelica i svih drugih  lakih struktura od kompozitnih materijala.
Ideju o osnivanju svog startapa dobio je tokom završne godine studija na Mašinskom fakultetu u Beogradu, kada je shvatio da je na fakultetu naučio mnogo teorijskih stvari i zapitao se da li je kao budući vazduhoplovni inženjer dovoljno obučen da može da projektuje vazduhoplov. To je bilo previše teorije, ali je on kao iskusni modelar i pilot paraglajdera i aviona, verovao da može mnogo toga da uradi.
„Našao sam da su bespilotne letelice nešto između moje buduće profesije avio-inženjera i mog velikog hobija modelarstva. Tako sam počeo da motivišem grupu kolega da mi se pridruže i da počnemo da projektujemo i gradimo bespilotnu letelicu.  Projektovanje,  prototipski razvoj i proizvodnja delova od kompozitnih materijala u vazduhoplovstvu - to je bio naš san. Budući trendovi i  zahtevi za energetskom efikasnošću doveli su do toga da danas projektujemo sve vrste lakih struktura od kompozitnih materijala ne samo u vazduhoplovstvu, već i u drugim oblastima gde se takve strukture traže: auto-moto, vojna, industrija  sport i druge", opisuje svoj početak Matunović. Zajedno sa kolegom s fakulteta Milošem Matejićem 2009. godine je osnovao Preduzeće za istraživanje, razvoj, projektovanje  i prototipsku proizvodnju struktura od kompozitnih materijala.


 

Koliko vam je pomoglo to što su vas kao studente primili u biznis inkubator tehničkih fakulteta (BITF)?

Mnogo. Još kao studenta, zainteresovala me je pojava biznis inkubatora  u zgradi pored mog Mašinskog fakulteta. Našao sam da organizuju predavanja za studente o preduzetništvu, pa sam se prijavio. Kada smo rešili da osnujemo preduzeće, obratili smo se BITF-u. U toku je bio konkurs za prijem novih firmi u inkubator, pa smo otišli tamo i dobili podršku za osnivanje  preduzeća. Sve to nam je značilo, jer na početku su svi ti administrativni zahtevi veoma veliko opterećenje za nekoga ko je  nov u svemu tome i svaka podrška je veoma važna.


Kada ste zaključili da je BITF mali za vas i odlučili da napravite veliku radionicu?

Proizvodnja kompozita je zahtevna i složena i zahteva radionicu. Nismo to mogli da radimo u kancelarijama BITF-a. Stoga smo iznajmili jednu garažu i počeli tu da stvaramo naše strukture. Mnogo smo učili, eksperimentisali sa materijalima i svako novo znanje nas je guralo napred, bilo je podsticaj da nastavimo dalje. Naš rad brzo je privukao pažnju inostranih firmi u oblasti vazduhoplovstva i počeli smo da radimo projekte za njih. Od 2009. do danas smo uradili više od 200 većih i manjih projekata za naše klijente. Tako se i naša poslovna priča iz garaže pretvorila u uspeh, baš kao što je to bio slučaj sa kompanijama Apple, Microsoft, Mikroelektronika kod nas...



Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

pošaljite komentar

1 komentar

  • Dragan S

    Za ovako nesto pored znanja vazna je i volja i da covek ima cilj , nemora to uvek da bude nesta materijalno ali vremenom to ce doci. Jedan veliki pozdrav za ove mlade ljude koji su na vreme shvatili da samo od njih zavisi sta ce uraditi , necekajuci da to za njih uradi neko drugi.