Dijete

Je li bolje da ljulja ili da žulja

  • Broj 39, april 2017

  • Dragana Nikoletić

  • 0

Dan za danom i onda dođe takav da staneš pred ogledalo. Pa zavapiš u čudu: „Majku mu, je l’ sam ovo stvarno ja?" Uzgred, mislila sam da sam jedinstvena po tamanjenju čokolade u krevetu i zalivanju gaziranim pićima, ali sam nedavno otkrila da imam dvojnicu. Kojoj muž prigovara, kao i moj čovek meni, što je posteljina vazda puna masnih mrlja i mrvica

Koja žena kaže da nikad nije držala dijetu, ili bar o tome ozbiljno razmišljala, ta debelo laže, da se ne izrazim još direktnije. Ta koja tvrdi da nije stala, ovako pred proleće, pred ogledalo i tu videla koji salčić više od jesenas i makar pomislila: „baš bih mogla da smršam", naširoko zaobilazi istinu. 

Ne računam ove mlade što s ponosom nose svoje kilograme, i s njima obline, sve kipti iz dekoltea i pocepanih farmerica (ako nije zaboravila da ih obuče). Sve se trese, a one sve srećne, puće se na selfijima, nekim čudom rasterećene holivudskih mitova o idealnim merama (valjda ne gledaju filmove).

Ali, one nisu ciljna grupa klasičnih dijeta, jer sad je u modi takozvana hrono ishrana čije je geslo „sve jedete, a mršavite". Mo’š misliti! Ali, ako to „sve" dovoljno dugo konzumirate u preciznim kombinacijama, stvara se podloga za zavisnost i posledično, izgled ispošćene sarage. Al’ svaka moda vuče neke neželjene eventualije.

Ima takvih i u prirodnom izdanju, kad ih zovemo sitnim, žgoljavim, spečenim, štrkljastim, pa čak i prakljačama, mi „normalne", prosečno punačke. Stasale na epu o Barbiki koju je malo koja, u ono davno prošlo vreme, posedovala, pa otud je i idealizacija bila većih razmera. I veći kompleksi.

Nas su, takođe, mahom vaspitavale bake u večitom (ratnom) strahu od gladi. Pa se na neku od nas to odrazilo tako što je postala debeljuškasta, a neka večito na tankoj liniji između gojenja i zadovoljavanja potreba. 


Pet komada „domaćica"

Eto, mene je moja maka (baka) ustrojavala tako da nakon obroka smem da pojedem pet komada keksa „domaćica". Još ih se sećam kako jedva prekrivaju dno tanjirića. Moje su stvarne želje bile bitno drugačije: mogla sam da smažem celu kutiju, da ne trepnem. To sam i radila van makinog domašaja, pogotovo u pubertetu. Kad sam mladalačku depresiju utapala u konstantnom prejedanju.

Izgled „đide" s masnom naslagom pod potiljkom, mog je oca radovao jer je odavao utisak zdravlja. A bila sam očajna. Razuzdanog apetita, „raširenih creva", sve deblja i deblja.

Istina, bivalo je dana kad sam se samosprdala napevom „ja mogu sve sa sedamdeset i dve", na mojih metar i frtalj visine. Posle više nisam brojala, već zapevala „držaću dijetu na onome svetu". Do jednog trenutka kad sam se zaljubila, prilično nesrećno.

Drugarica me je savetovala nekom vrstom mantre da mršave devojke imaju više izbora, što me je više plašilo nego sokolilo rigidnošću. Ipak sam je poslušala. Tad je hit bila dijeta na bodove po kojoj si bio ograničen na 40. Jedna boca belog vina nosila je samo pola od toga, pa sam se obeznanjivala od alkohola. Kad se malo vratim sebi, strpam kašiku kajmaka u usta, i pravac na trčanje. Ta kura je bila delotvorna, smršala sam dovoljno da zaličim na ljudsko biće. I pridobijem simpatiju.

Posle sam varirala i po deset kila gore-dole. Sirota koža to nije najbolje podnela, pa mi je jedan bivši tepao „tigrica" (zbog strija, kapirate).

Nesrećne ljubavi nekad same od sebe daju učinak, mršavite spontano, od muke. 


Od sutra dijeta

Onda porastete, skrasite se sa partnerom i polako uđete u srednje doba obeleženo svojevrsnom rutinom. 

Naročito zimi, kad se učaurite, spopadnu vas tripovi da je sve na vašoj grbači, pa rmbaj li rmbaj na kompjuteru da svet ne propadne. Kad se previše usedite, skoknete do frižidera, s početnim impulsom da se razmrdate. 



Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

pošaljite komentar

Nema komentara