Putovanja: Crna Gora

Kad se zaljubiš naprečac

  • Broj 53, septembar 2018.

  • Dragana Nikoletić

  • 0

I sama volim da bazam drevnim istočnim čaršijama, da budem deo njihovih uzavrelih meteža, ali kad granu prvi zraci letnjeg sunca, jedino na šta mislim je – Crna Gora. Iščuđavaju se tome moji prijatelji, iznenađuju i neznanci i budem sita objašnjavanja kako sam se i zašto u taj krš nepovratno zaljubila. Pitaju me tada da li mi smetaju njeni žitelji, nabusiti, puni čojstva i junaštva, na rečima. Odgovaram da nema toga što Crna Gora ne može svojom lepotom amortizovati

Putovanja imaju različite ciljeve i ishode. Služe da se umoran odmori, makar i od kolotečine, da se prošire horizonti novim predelima i drugačijim mentalitetima, da se čovek obogati dotad nepoznatim sadržajima i oslobodi, postane svoj i hrabriji. „Niko mi ne može oduzeti moja putovanja“, tešila se jedna vremešna gospođa, kad su joj smanjili penziju i lišili je dostojanstva putnika, a misleći na posete egzotičnim gradovima.

I sama volim da bazam drevnim istočnim čaršijama, da budem deo njihovih uzavrelih meteža, ali kad granu prvi zraci letnjeg sunca, jedino na šta mislim je – Crna Gora. Iščuđavaju se tome moji prijatelji, iznenađuju i neznanci i budem sita objašnjavanja kako sam se i zašto u taj krš nepovratno zaljubila. Kažem im u odbranu svog mišljenja da nema manje zemlje sa tolikom raznolikošću prirode, sa toliko čari pejzaža. Pitaju me tada da li mi smetaju njeni žitelji, nabusiti, puni čojstva i junaštva, na rečima. Odgovaram da nema toga što Crna Gora ne može svojom lepotom amortizovati i da joj uvek uspeva da me iznova iznenadi, puneći me najrazličitijim uspomenama.

Prvi moj susret sa komšijskim primorjem koje sam držala „našim“ nakon otcepljenja Hrvatske, bio je dolazak u Sutomore, što je ujedno bio i „medeni mesec“ sa mojim bivšim, rahmetli supružnikom. Njegova rodbina imaše, a možda i dalje ima, prilično neuslovnu vikendicu na vrhu brda (iznad tunela), bez tekuće vode, samo sa cisternom promenljivog nivoa kišnice, dotoka struje prekidanog s prvim udarcima groma, memljivih zidova kojim su krstarile stenice, i vazda punu čeljadi iz familije tokom najvrelijih meseci.

Zato smo „mladoženja“ i ja postavili šator u senci velike bašte, najboljeg dela te kuće, gde je jedva dopirala vašarska buka iz najpopularnijeg pučkog letovališta, i bledele slike ovčijih glava nataknutih na pritke štandova sa pljeskavicama. Slabio je ovde i utisak izlivanja kanalizacije u nekada jedan od najlepših zaliva, što je svaki boravak pratio stomačnim tegobama. Kad kreneš na plažu, morao si da se probijaš kroz stada goveda, a nekad i da sprečiš da neko manjka tako što mu izvadiš najlon kesu iz neumorne gubice. Sve u svemu, prilično poražavajuće i da se na tome zaustavilo, bilo bi tek jedna od neprijatnih anegdota.

Međutim, možda već sledeće sezone otkrila sam Žanjice, a posredstvom poslovnog puta za Herceg Novi, gde se održavao prilično lakrdijaški muzički festival „Sunčane skale“. Fotografa i mene je ovde poslala redakcija Dnevnog telegrafa, i tu nam se odmah ogadilo šepurenje estradnih zvezdica. Uhvatili smo čamac iz čiste dosade i nakon pola sata uplovili u tirkiz usamljene uvale na najisturenijem kraku Boke kotorske. Bili smo omađijani netaknutom obalom, sa par kuća i crkvicom, okruženim čvornovatim maslinjacima. Iz bistre vode jedan je dečak vadio ježeve za 50 para po komadu, spremajući mesto za nešto još nepredvidljivo, pa sam do tvrđave Arza, par stotina metara udaljene, i skrivene hridinama, stigla tek u narednom navratu, a već prvog sledećeg vikenda.

U toj austrijskoj kuli, sa funkcijom zaštite zaliva zajedno sa tvrđavom na Prevlaci, i pogledom na bedeme zatvora Mamula, „skvotovala“ je čudna svojta, zvana „drogerašima“ među Kotoranima i Novljanima. Ni „d“ od droge tu nije bilo, svi su oni uživali isključivo u miru koji je ovde značio i vrstu putovanja vremeplovom. Kameni putić do tvrđave pamtio je vekove puškaranja, stenje svedočilo o raznim najezdama, tiho i pomirljivo.

Nastavak teksta možete pročitati u 53. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara