Zašto niko neće Galeniku

Kako je sistematski uništena od lopova

  • Broj 38, mart 2017

  • Marica Vuković

  • 1 komentar

Galenika može da posluži jenog dana kao odlična „studija slučaja" za proučavanje i studiranje kako je moguće temeljno uništiti i očerupati jednu farmaceutsku kompaniju nekadašnjeg regionalnog lidera i dovesti je do toga da umesto dobiti koju bi ostvarivala za državu, ona postane kamen o vratu.

 U toj priči bukvalno nema nevinih

 
Spas beogradske farmaceutske kompanije Galenika moguć je jedino o trošku republičkog budžeta, samo je pitanje koliki će biti taj trošak. Vlada Srbije je prošle godine preuzela dugove Petrohemije od 100 miliona evra, a ove godine će po svoj prilici morati da na sličan način Galeniku održava u životu, jer je procena Ministarstva privrede da država ne treba da odustane od tog preduzeća.

Poslednji pokušaj traženja strateškog partnera za tu fabriku lekova putem dokapitalizacije pokazao je da su njeni dugovi od preko 200 miliona evra prepreka za bilo kog ozbiljnog investitora, koju nije moguće sruštiti bez pomoći države, odnosno para budžetskih korisnika. Dugovi Galenike prema državi i krediti koji nisu pokriveni državnim garancijama su oko 160 miliona evra, uglavnom za energente, a prema komercijalnim bankama više od 70 miliona evra. Ministarstvo privrede sada pokušava da napravi plan sa državnim poveriocima o privremenoj obustavi naplate, kasnije možda i otpisu jednog dela duga, dok će sa bankama dogovor ići mnogo teže.
 
Vladina komisija je o strateškom partnerstu u Galenici četiri meseca pregovarala sa rusko-britanskim konzorcijumom "Petrovaks-Frontijer farma" koji je za 25 odsto kapitala ponudio cenu od nešto više od sedam miliona evra. Uslovi javnog poziva su bili da strateški partner obezbedi upravu od pet profesionalaca, do prodaje Galenike. Zainteresovani konzoricjum je bio blizu dogovora kako da se reši dug prema državnim poveriocima, ali nije nađeno rešenje za otplatu kredita. Nakon što je komisija predložila Vladi da poništi postupak, konzorcijum je saopštio da nije digao ruke od Galenike i objavio da ima ambiciozan plan transformicije te kompanije u vodećeg proizvođača farmaceutskih proizvoda u regionu.

U prvoj fazi su planirali da ulože do 30 miliona evra u poboljšanje kvaliteta, tehnološku modernizaciju i razvoj novih proizvoda, čime bi se omogućilo da Galenika obezbedi proizvode visokog kvaliteta, po prihvatljivim cenama, za srpsko tržište. Pored toga, svoje jake veze sa globalnim farmaceutskim kompanijama, konzorcijum bi iskoristio da  proširi asortiman proizvoda Galenike kako bi fabrika podmirila potrebu za lekovima koji nedostaju i postala vodeći izvoznik lekova iz Srbije u Veliku Britaniju, Rusiju, Tursku i Afriku.
 

 

Protiv pomoći države

Taj konzorcijum je brzopotezno formiran, nakon objave javnog poziva za izbor strateškog partnera Galenike. Nezanično se pominje da je njegovom formiranju kumovao srpski biznismen Toplica Spasojević koji ga je i doveo u zemunsku fabriku. Spasojević ima razvijen posao u Velikoj Britaniji, a, po pisanju medija, i rođačke veze u britanskom delu konzorcijuma, a kako je deo Kluba privrednika u Srbiji, dobro mu je poznata situaciju u kojoj je Galenika. On se verovatno nadao lakšem dogovoru sa Vladom Srbije i bankama o otplati dugova te fabrike, ali je očigledno da je konzorcijum tražio od države da „proguta veći zalogaj" nego što je sad u stanju i što je ograničava sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom koji je izričito protiv pomoći države gubitaškim preduzećima. Prema nezvaničnim informacijama, konzorcijum je bankama nudio da preuzme njihova potraživanja od Galenike od ukupno 30 miliona evra, manje od polovine, što je za njih bilo neprihvatljivo.

Ministarstvo privrede je najavilo da će tražiti novi model za Galeniku, koji podrazumeva da ona nastavi proizvodnju i ubuduće posluje održivo i profitabilno. Da bi omogućila restrukturisanje dugova Galenike, Vlada Srbije je donela zaključak kojim je preporučeno nadležnim organima državnih poverilaca da ne izdaju naloge za blokadu računa, odnosno da ne sprovode postupak naplate svojih potraživanja, kao i da povuku sredstva obezbeđenja koja dospevaju na naplatu prema Galenici i njenim zavisnim društvima najkasnije do 31. marta. To će biti novi „dan D" za Galeniku jer kad bi svi poverioci krenuli sa naplatom, ona ne bi mogla da izbegne stečaj za koji sada Vlada, poslovodstvo preduzeća i sindikat smatraju da je najgore rešenje.



Nastavak teksta možete pročitati u 38. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

pošaljite komentar

1 komentar

  • boky

    i naravno niko ne odgovara za to. sad cak nemamo ni vericu barac da neko to obradi. zbogom galenika.