Duško Pejović, predsednik Saveta Državne revizorske institucije

Kako se raspolaže našim novcem

  • Broj 54, oktobar 2018.

  • Miloš Obradović

  • 0

Građani imaju pravo da znaju kako se raspolaže javnim novcem, što je novac svih nas. Zato su revizori tu. Sprovodimo revizije i transparentno objavljujemo izveštaje o revizijama na internet stranici Institucije i dostavljamo ih Narodnoj skupštini. Radimo u interesu građana

Državna revizorska institucija služi kao važan stub demokratskog sistema zemlje i igra ključnu ulogu u jačanju učinka javnog sektora u interesu svih građana, držeći se načela dobrog upravljanja, transparentnosti i odgovornosti. Mi smo izvor nezavisnih i objektivnih informacija, kaže za Novu ekonomiju Duško Pejović, dugogodišnji vrhovni revizor, a od aprila ove godine i tek drugi predsednik Saveta Državne revizorske institucije.

Šta Državna revizorska institucija znači za javne finansije zemlje?

Omogućujemo zakonodavnoj vlasti i licima zaduženim za upravljanje da svoje odgovornosti sprovode bolje time što postupaju po našim nalazima i preporukama i sprovode korektivne mere. Mi zauzvrat pratimo sprovođenje naših preporuka i o tome takođe izveštavamo. 

Uloga DRI je prvenstveno da pruža podršku demokratiji i parlamentarnom nadzoru, staranjem da se novac namenjen za koristi građana i civilnog društva valjano troši. Ovde moram da stavim naglasak na potrebu da DRI mora biti nezavisna, i institucionalno i finansijski, kako bi obezbeđivala adekvatnu odgovornost. Naglašavam i potrebu da DRI ima ulogu u ekonomskom rastu zemlje.

Državna revizorska institucija proverava da li se javna sredstva troše efektivno, efikasno, ekonomično i u skladu sa zakonom. Tako bih najjednostavnije objasnio našu ulogu. Sprovodeći revizije finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja i revizije svrsishodnosti poslovanja, DRI doprinosi većem stepenu odgovornosti i transparentnosti trošenja novca poreskih obveznika.

Građani imaju pravo da znaju kako se raspolaže njihovim novcem. Zato su revizori tu. Sprovodimo revizije i transparentno objavljujemo izveštaje o revizijama na internet stranici Institucije i dostavljamo ih Narodnoj skupštini. Radimo u interesu građana.

Pomažemo naciji da, preko odgovornih lica u subjektima revizije, domaćinski troši novac.  Zato Institucija predstavlja jednu od ključnih karika u sistemu finansijske odgovornosti u državi.

Da li ste ikada imali kao revizor ili sada kao predsednik Saveta DRI pritiske od strane institucija koje ste kontrolisali, ili uopšte vlasti, i kako ste se nosili sa njima?

Na mesto predsednika Saveta Državne revizorske institucije sam izabran tek nedavno, u aprilu. Za ovo kratko vreme nisam imao bilo kakve pritiske. Mogu slobodno da kažem da ih nisam imao ni kada sam bio vrhovni državni revizor u Sektoru za reviziju budžeta lokalnih vlasti.

Svoj posao sam radio, i nastaviću da ga radim, profesionalno i odgovorno. I stupanjem na ovu funkciju ostajem politički neutralan. Konačno, prema etičkom kodeksu, svaki revizor potpisuje izjavu da se neće baviti poslom koji će ga profesionalno ili moralno diskreditovati.

Prema podacima za prošlu godinu DRI je utvrdila nepravilnosti u trošenju 743 milijarde dinara javnih sredstava. Šta je po vašem mišljenju uzrok tome, neznanje propisa illi namera da se sredstva pronevere ili zloupotrebe?

Tokom 2017. godine Institucija je izradila 376 revizorskih proizvoda, od kojih se 201 izveštaj odnosi na izveštaje o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja, dva izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja, 17 izveštaja o proveri verodostojnosti odazivnih izveštaja i na 156 poslerevizionih izveštaja.

Zbir utvrđenih grešaka i nepravilnosti u sprovedenim revizijama koje se odnose na finansijske izveštaje i pravilnost poslovanja, kao i pripremne radnje za sastavljanje finansijskih izveštaja iznosi 743 milijarde dinara.

Kod ispitivanja funkcionisanja sistema finansijskog upravljanja i kontrole i uspostavljanje interne revizije kod revidiranih subjekata, utvrdili smo da kod 117 od 200 subjekata uspostavljeni sistem internih kontrola ne pruža razumno uveravanje da će biti ostvareni ciljevi korisnika javnih sredstava: 1) poslovanje u skladu sa propisima, unutrašnjim aktima i ugovorima 2) realnost i integritet finansijskih i poslovnih izveštaja, 3) ekonomično, efikasno i efektivno korišćenje sredstava i 4) zaštitu sredstava i podataka.

Utvrđeno je da od ukupnog broja subjekata čiji su finansijski izveštaji revidirani njih 76,53 odsto nije na odgovarajući način uspostavilo internu reviziju.

Od ukupno 2.553 datih preporuka, najviše preporuka dato je u oblasti rashoda i izadataka, a potom finansijskog upravljanja i kontrole.

Da li će revizije svrsishodnosti dobiti veći značaj ubuduće? Koji je njihov zadatak?

DRI će od naredne godine umesto kombinovanih revizija, posebno vršiti reviziju finansijskih izveštaja, posebno pravilnosti, a posebno reviziju svrsishodnosti poslovanja i svaki izveštaj će imati sažeto izdanje na jednoj strani. Kombinovane revizije radićemo samo prema potrebi na osnovu procenjenog rizika. Cilj je da se postigne da po budžetskom kalendaru revizija finansijskog izveštaja bude sastavni deo završnog računa svakog budžetskog korisnika koji je bio predmet revizije. Provera pravilnosti radiće se po stepenu rizika „za najrizičnije“ teme, a svrsishodnost za sistemske probleme koji postoje u državnoj upravi. U budućim revizijama, pre svega pravilnosti i svrsishodnosti poslovanja, planiraćemo interesantne teme za građane. Bavićemo se pretežno komunalnim temama, temama iz zdravstva, socijalne zaštite, ali i ostalim temama koje budu od interesa za sve zainteresovane strane. Usmeravaćemo revizije na pitanja koja su važna za građane,  kako bi se ostvarila pravila ekonomije ekonomičnost, efikasnost i efektivnost.

Revizija svrsishodnosti poslovanja znači ispitivanje trošenja sredstava iz budžeta radi sticanja dovoljnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izveštavanje da li su sredstva od strane subjekta revizije upotrebljena u skladu sa načelima ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti, kao i u skladu sa planiranim ciljevima. Usredsređena je na učinak i odgovara na pitanje -  da li se uložena sredstva koriste na pravi način i da li se sredstva ulažu u prave stvari. Takođe, revizija svrsishodnosti teži da utvrdi problem, uzroke tog problema i da da smernice za unapređenje sistema. Ona ne samo da pruža inicijativu za unapređenje sistema, već utiče na transparentnost i odgovornost u radu. Ova vrsta revizije pruža mogućnost poreskim obveznicima, zakonodavnim telima, medijima, građanima da dobiju realnu sliku o rukovođenju i rezultatima rada Vlade i njenih institucija, kao i ostalih korisnika javnih sredstava.

Institucija sprovodi revizije svrsishodnosti od 2013. godine. Do sada je sprovedeno šest ovih revizija.

Nedavno smo sproveli uvodnu obuku o reviziji svrsishodnosti poslovanja za 39 zaposlenih. To će nam omogućiti da nam se broj revizora svrsishodnosti poveća sa devet na 48. Usled povećanja ovih kapaciteta, planiramo da sledeće godine imamo 12 timova za reviziju svrsishodnosti, odnosno da sprovedemo 12 revizija svrsishodnosti. To predstavlja povećanje od šest puta u odnosu na dve revizije svrsishodnosti koliko smo sprovodili prethodnih godina. To je sve u skladu sa Strateškim planom Državne revizorske institucije za period 2016-2020. godine koji predviđa dalje razvijanje revizija svrsishodnosti u Instituciji.

Povećavanjem broja revizija svrsishodnosti naša javna uprava funkcionisaće efikasnije i efektivnije. Ovo je način da doprinesemo korisnim promenama, donošenju novih zakona, većem stepenu odgovornosti, sprovođenju zakona i propisa i praćenju efektivnosti njihovog sprovođenja.

S obzirom da DRI ima razvijene odnose sa državnim revizorskim institucijama drugih zemalja, kakvi su uslovi za rad DRI i kakva je primena propisa u Srbiji prilikom trošenja javnih sredstava u poređenju sa drugim zemljama u regionu i Evropi?

I dalje postoji problem nerešenog poslovnog prostora za DRI: zaposleni u Beogradu rade na dve lokacije – objektu „Kula“ u Bulevaru kralja Aleksandra i objektu u Makenzijevoj. Revizori rade u „Kuli“, dok je rukovodstvo smešteno u Makenzijevoj, što otežava rukovođenje DRI. Šta više, revizori u „Kuli“ dele isti poslovni prostor sa subjektima revizije. Zgrada ima niz tehničkih nedostataka koji utiču na uslove rada. Takođe nije rešeno ni pitanje poslovnog prostora u regionalnim jedinicama DRI u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.

U nedavnom razgovoru sa premijerkom, usaglašeno je da pitanja poslovnog prostora i finansijskih sredstava moraju konačno da se reše na zadovoljavajući način i trajno, kako bi Državna revizorska institucija i ovim putem dobila status koji joj je neophodan za rad, koji zaslužuje i koji propisuje Limska deklaracija o smernicama za načela revizije.

Merilo za zatvaranje Poglavlja 32 glasi: Državna revizorska institucija treba da bude usklađena sa standardima Međunarodne organizacije vrhovnih revizorskih institucija (INTOSAI), uključujući finansijsku, funkcionalnu i institucionalnu nezavisnost, sprovođenje finansijske revizije i revizije svrsishodnosti i obezbeđenje dovoljnih administrativnih kapaciteta. 

Svi mi iz vrhovnih revizorskih institucija i EUROSAI i INTOSAI smo tu da sprovodimo reviziju javnih sredstava i na taj način doprinosimo unapređenju finansijskog upravljanja i odgovornosti. Mi upozoravamo na rizike. Mi dajemo uveravanje. I mi pružamo preporuke. Pomažemo parlamentima naših zemalja u nadzoru nad trošenjem javnog novca.

Da li postoji saradnja sa sličnim institucijama iz drugih zemalja?

U okviru saradnje koju ostvarujemo sa Mrežom vrhovnih revizorskih institucija država kandidata i država potencijalih kandidata za pristupanje EU i Evropskog revizorskog suda, uspešno smo učestvovali, između ostalog, i u regionalnom projektu paralelne revizije svrsishodnosti sprovedene na temu javnih nabavki. Zbirni izveštaj pokazao je da postoje značajni nedostaci u sistemima javnih nabavki u svakoj od zemalja učesnica.

Glavni problemi uglavnom nastaju u fazama planiranja i praćenja javnih nabavki. Institucije ne procenjuju na pravi način svoje potrebe pre definisanja predmeta javnih nabavki. Rezultat toga jeste kašnjenje, rizik od prevare i opšte poteškoće u pristupu uslugama koje su potrebne građanima.

pošaljite komentar

Nema komentara