Šta stvarno znači dolazak nemačkog Tenisa u Srbiju

Knez Miloš je svinje prodavao Evropi

  • Broj 43, septembar 2017

  • Julijana Kuzmić

  • 0

Farme svinja su najveći zagađivači i zato ih Nemačka šalje u takozvana „pogranična tržišta" u koja je sada svrstana i Srbija. Tenis godinama trpi brojne optužbe da se loše odnosi prema radnicima, da ih ne plaća, da zagađuje životnu sredinu, a navodno sada sa GMO sojinog semena prelazi na ne-GMO. Što će se od svega toga dogoditi u Srbiji, niko ne pominje

O dolasku nemačke kompanije Tenis holding u Srbiji se govorilo još 2014. godine, a sada je ova kompanija dobila u zakup 2.420 ha od grada Zrenjanina i 2.544 ha od grada Kikinde obradivog državnog zemljišta, na 30 godina. Kako je ovaj evropski „kralj mesa" dobio pravo prečeg zakupa? Upravo izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u decembru 2015. godine i pratećom Uredbom o uslovima ostvarivanja zakupa, pravo prečeg zakupa imaju stočari, odnosno vlasnici domaćih životinja i vlasnici sistema za navodnjavanje. Svakako, Tenis se bavi proizvodnjom i preradom svinjskog mesa i zato može da se tumači kao da je stočar. Treba naglasiti da je Tenis konkurisao sa pozicije ćerke-firme Tenis invest d.o.o, koja je registrovana u Beogradu.

Marta ove godine, jedan engleski portal preneo je vest da je Evropska komisija prošle godine dala Tenis grupi "graničnu" poziciju na tržištu, iako u Nemačkoj ostaje njihovo glavno tržište. Inače, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ranije je zamerala Srbiji što stranci još uvek zakonski ne mogu da postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta, a pohvalila je Agenciju za strana ulaganja i promovisanje izvoza jer pomaže investitorima da prebrode administrativne barijere. Klemens Tenis, vlasnik istoimene kompanije, kaže da je Srbija interesantna zbog svog "razvoja i geografskog položaja”. Da li je baš zbog toga Tenis naš strani investitor, a mi njegovo "(po)granično tržište”?

"Obezbediti nekome plodne površine i dati mu subvencije iz budžeta po radnom mestu da bi on organizovao proizvodnju po sopstvenim aršinima za obezbeđenje vrlo kvalitetne sirovine za 'neka' tržišta i popravio svoje pozicije, a zauzvrat zaposlio 'x' naših radnika i dao im plate verovatno ne veće od 40.000 din, u najmanju ruku je nejasno”, kaže Dušan Katić, agronom i bivši portparol u ministarstvu poljoprivrede tokom 2007. i 2008. godine.

Evropska unija je devedesetih godina uvela Srbiji sankcije za izvoz svinjskog mesa. Srpski izvoz za Rusku Federaciju 2013. godine dostigao je rekord, da bi marta sledeće godine ministri spoljnih poslova zemalja članica EU u Briselu odlučili da uvedu sankcije Moskvi zbog situacije u Ukrajini. Avgusta 2014. godine Rusija uvodi potpuni embargo na uvoz voća, povrća, mesa, ribe, mleka i mlečnih proizvoda iz SAD, Australije, Kanade, Norveške i EU. Naš izvoz za Rusiju u 2015. godini značajno je opao, a time su opale i cene svinjetine u Srbiji zbog velikog "gomilanja” svinjskog mesa. 

Ali to gomilanje nije činila samo srpska svinjetina nego i evropska, upravo zbog kontrasankcija Rusije. Tada je uvozom u Srbiji završilo više od 20.000 tona svinjetine iz EU. Naša proizvodnja stvorila je višak koji je u nekoliko navrata otkupljivan preko Robnih rezervi. Neizvestan izvoz srpske svinjetine se nakon toga nastavio, a najviše su trpeli srpski stočari preko naglih oscilacija cena. Prošle godine uvezli smo više od 12.000 tona svinjskog mesa, a izvezen je četvrti deo od toga. Osim toga, komesar EU Fil Hogan pokrenuo je Agendu za ublažavanje pritisaka na tržištu poljoprivrede, zbog ruskih zabrana, kojom je uključena pomoć od 500 miliona evra za evropske proizvođače mleka i svinjskog mesa. 


Šta fali našoj svinjetini?

U Srbiji se trenutno uzgaja oko 3,5 miliona svinja, a u proteklih 30 godina taj broj smanjen je za 22,5 odsto. Dejan Radović, stočar iz Vrbice, one koju je Miloš Obrenović, koji je preko 200.000 komada svinja prodavao Evropi, a najviše Austro-Ugarskoj, ušorio sa Bukovikom i stvorio grad koji danas znamo kao Aranđelovac, kaže da svinjarstvo danas opstaje zbog tradicije, a ne isplativosti.

"Ja imam 25 krmača i 35 prasadi u tovu kvalitetne genetike. Ovim se bavim preko 20 godina i ovo mi je izvor prihoda, ali država pomaže samo one sa više novca. Neki ljudi peru taj novac kroz poljoprivredu, a neki ga krvavo zarade. Problem je što je konkurencija nelojalna.”



Nastavak teksta možete pročitati u 43. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara