Omladinska studentska štampa nekada i sad

Ko je ubio kritičnost

  • Broj 39, april 2017

  • Jelena Stojančić

  • 0

"Zenit  omladinske i studentske štampe bio je pred raspad Jugoslavije.  U toj istorijskoj konstelaciji, kada je  omladinska štampa bila u usponu, a država  nije,  omladinska i studentska štampa je bila i liberalnija i kritičnija nego ostali mediji. Uprkos  strogo kontrolisanom ideološkom sistemu, bilo je izvesne blagonaklonosti vlasti, koja je obično tolerisala više nego ozbiljnu štampu. Ta štampa sažimala je kritičnost mladih koji su nezadovoljni sistemom i razna kulturna, alternativna kretanja šezdesetih i sedamdesetih godina koja su budila velike nade, kao i svuda po  svetu. Bila je jedan izrazito alternativni medijski prostor. To je iritiralo vlast koja je odgovarala represijom, a  ta tenzija je povremeno prerastala  u prave sukobe. Omladinsku štampu je to guralo na  marginu, ali joj je podizalo kritički ugled”, kaže za "Novu ekonomiju" dr Snježana Milivojević, profesor javnog mnjenja na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. 

A gde su danas omladinska i studentska štampa, gorljivo je pitanje koje se postavljalo naročito često ovog marta na proslavi osamdeset godina od osnivanja lista "Student”, glasila studenata Beogradskog unverziteta koje je 1937. pokrenuo revolucionar, kasnije narodni heroj Ivo Lola Ribar. Govornici su se utrkivali da istaknu njegovu nepokolebljivost, hrabrost, rešenost da pomera granice slobode izražavanja… 

"Glavna ideja ljudi koji su pravili  ’Student’ bila je da pomognu stvaranja jakih institucija koje bi doprinele razvoju demokratskog društva" , ocenila je novinarka Branka Otašević, urednica u "Studentu" slavne šezdeset osme godine, kad je u sedam dana juna pre bezmalo pola veka, eruptiralo studentsko nezadovoljstvo usmereno na socijalne, političke nepravde u društvu. Ona smatra da je uloga lista u jugoslovenskom, pa potom u srpskom društvu, nemerljiva u nekoliko segmenata. U "Studentu" su stasavale generacije vrsnih novinara u vreme kada nije bilo zvaničnog akademskog školovanja za žurnalistiku. Grafički dizajn, oprema novina, humor, satira u "Studentu" bili su avangardni u odnosu na ostatak štampe u Jugoslaviji. 

Gde se oštrica otupila, gde je nestala omladinska štampa, o čemu danas pišu i čemu se nadaju oni koji nisu napunili 30 godina, kad im ističe licenca na atribut mladi. Na srpskoj medijskoj sceni nestali su NON (Nove omladinske novine), lokalna glasila, "Student”  prestao da izlazi u štamanoj formi, postao svedena onlajn tribina. Međutim, na webu je gužva povelika, hara bezbroj sajtova ili blogova sa omladinskim predznakom. 

"Ideja nam je da budemo nešto između informativnog servisa i sajta koji će pružiti edukativno-zabavne sadržaje mladima. Sa jedne strane, sadržaj koji nudimo je poprilično širok, nikako da presečemo i suzimo polje delovanja, ali sa druge strane i ne želimo, jer očigleno postoji potražnja čim i dalje postojimo. Politika nije nešto što nam je u fokusu”, kaže Aleksandar Dašić, osnivač sajta Portal Mladi, koji se  pre četiri godine razvio iz njegovog bloga. 

"Kad bi neko napisao kritičan tekst na političku temu, ako je on onlajn, taj sajt bi bio napadnut i oboren. Ne bi bilo pretnji, prozivanja, nego bi te skinuli i ćao. S druge strane, mislim da naš medij nema šta da traži na tom terenu. Nama je cilj da svorimo kritičnu masu koja će sama moći da razmišlja, bez toga da joj mi impliciramo kako to treba da čini, ukazujemo na to ko radi dobro, a ko loše. Ograničeni smo brojem ljudi koji nas prate jer mi ne pišemo za bilo koga. Naši tekstovi nisu preterano kritički orijentisani kao što su nekada bili zastupljeni u studentskom novinarstvu”, kaže Dašić i napominje da danas postoji tanka linija između studentskog i omladinskog novinarstva jer internet otvara mogućnost servisiranja informacija širim masama. 

"Naša filozofija je mladi za mlade. Mladi najbolje razumeju potrebe drugih mladih. Širenjem informacija o mogućnostima za napredovanje i usavršavanje mi na neki način radimo na individualnom niovu, a ‘velikim’ medijima ostavljamo da se bave kritikama društva i politike”, ističe Dašić i dodaje: 

"Mi ne možemo da budemo mesije da ispravljamo neke krive Drine,  iako smo svi to želeli na početku, ali smo ubrzo shvatili da moraš da se fokusiraš, zašto gubiti vreme ne nekoga ko ti vreme oduzima, a nikakve rezultate ne vidiš, treba se posvetiti nekome ko te sluša", kaže Aleksandar Dašić. 

Novinarski kredo "Studenta" bio je da ide uz nos vlastima, zabija im prst u oko, bude društveni korektiv, po cenu smena glavnih urednika, celih redakcija ako podrže "šefa". Ni NON se nije libio da ukrsti novinarska pera sa okoštalim sistemom, i dobija packe. 

Da li se danas talasa, zabija nekome prst u oko? 

"Nisu danas mladi zainteresovani ni da se bune ni da pišu kritičke tekstove. Žure da završe fakultete i odu odavde. Otuda ta nezainteresovanost za svet oko nas: šta me briga, palim", ocenjuje novinarka Jelena Petković, nekadašnja glavna i odgovorna urednica "Studenta". 



Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.
pošaljite komentar

Nema komentara